Стапар (Сомбор)

Стапар
Православна црква у Стапару
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ГрадСомбор
Становништво
 — 2022.Пад 2.815
 — густина33,5/km2
Географске карактеристике
Координате45° 39′ 38″ С; 19° 12′ 13″ И / 45.66052° С; 19.20348° И / 45.66052; 19.20348
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина355 m
Површина84,0 km2
Стапар на карти Србије
Стапар
Стапар
Стапар на карти Србије
Остали подаци
Поштански број25240
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Стапар је насеље у граду Сомбору, у Западнобачком управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 2815 становника. До 1965. ово насеље је било седиште Општине Стапар коју су чинила насељена места: Дорослово, Стапар (оба су данас у Граду Сомбору) и Бачки Брестовац (данас у општини Оџаци).

Стапар је село лоцирано 13 км јужно од Сомбора. Основна привредна грана је пољопривреда. Овде се налазе Амбар у Стапару, Водица Успења Богородице у Стапару, Старо гробље у Стапару и Српска православна црква Ваведење Богородице у Стапару.

Историја

Према попису православних парохија из 1733. године Стапар је насеље са 236 српских домова. У селу служи тада пет православних свештеника: Арсен Поповић, Михаил Поповић (два попа истог имена и презимена!), Василије Катанић и Георгије Поповић.[1] Настао је нови 1752. године кад су на стапарску пустару пресељени становници данас непостојећих села Бокченовића и Врањешева, која су се налазила у околини Апатина. Нешто касније пресељени су и становници из Пригревице.

Прва значајна колонизација Немаца у Бачку започела је 1748. године. Незадовољни будућим стањем, тадашњи становници Бокченовића и Врањешева почели су да пресрећу лађе на Дунаву, које су превозиле Немце на унапред одређене локације, убијали их и пљачкали. Зато су прозвани „гусари са Дунава”. Наредбом Марије Терезије становништво је пресељено у Стапар.

Овде се развило стапарско ћилимарство и сликање на стаклу.[2]

Демографија

Православна црква у Стапару

У насељу Стапар живи 3009 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (38,8 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 1234 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1900. 5.512
1910. 5.620
1948. 4.811
1953. 4.925
1961. 4.582
1971. 4.242
1981. 3.988
1991. 3.795 3.638
2002. 3.720 3.882
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
3.494 93,92%
Хрвати
  
50 1,34%
Југословени
  
29 0,77%
Роми
  
27 0,72%
Мађари
  
20 0,53%
Буњевци
  
10 0,26%
Црногорци
  
5 0,13%
Словенци
  
3 0,08%
Муслимани
  
3 0,08%
Румуни
  
2 0,05%
Македонци
  
2 0,05%
Украјинци
  
1 0,02%
Словаци
  
1 0,02%
Немци
  
1 0,02%
Бошњаци
  
1 0,02%
непознато
  
1 0,02%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 1.387 1.434 1.506 1.422 1.362 1.292 1.234


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 250 302 222 237 128 64 22 7 2 0 3,01
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.494 459 911 84 40 0
Женски 1.644 272 918 393 61 0
УКУПНО 3.138 731 1.829 477 101 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 893 463 0 1 175
Женски 478 226 0 0 64
Укупно 1.371 689 0 1 239
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 76 52 15 39
Женски 2 3 57 14 8
Укупно 7 79 109 29 47
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 5 21 8 18
Женски 8 5 12 23 31
Укупно 10 10 33 31 49
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 13 0 0 0
Женски 25 0 0 0
Укупно 38 0 0 0

Референце

  1. ^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
  2. ^ Апостоловски, Александар. „Потомци гусара ткају ћилиме”. Politika Online. Приступљено 2022-02-02. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya