Стари надгробни споменици у Срезојевцима
Стари надгробни споменици у Срезојевцима (Општина Горњи Милановац) представљају релативно добро очувану споменичку целину и важан извор података за проучавање генезе становништва овог места. СрезојевциСело Срезојевци налази се у југозападном делу општине Горњи Милановац. Граничи се са атарима села Бершићи, Дренова, Брезна, Леушићи, Прањани и чачанским селима Горња Горевница и Милићевци.[1] Село је разбијеног типа, са шест засеока. Налази се на средокраћи путева Горњи Милановац-Пожега и Чачак-Ваљево.[1] Насеље је основано у средњем веку, а под овим именом први пут се помиње у аустријском попису 1718. године.[1] Поновно насељавање започело је почетком 18. века, миграцијом становништва из Црне Горе, Старог Влаха, Босне и околине Ужица. Сеоска слава је Бели четвртак.[1] Из Срезојеваца је кнегиња Љубица, супруга кнеза Милоша Обреновића.[1] Сеоско гробљеСачуван је релативно велики број старих надгробника преко којих се може пратити генеза споменика карактеристичних за овај крај.[2] Хронолошки најстарији су масивни крстови и споменици у облику омањих вертикалних плоча са геометријским урезима. Бројчано доминирају споменици у облику стуба и вертикалне плоче на постољу узвишене крстом.[3] По квалитету обраде истиче се споменик младићу Радивоју Вукомановићу који је умро у 21 години, рад каменоресца Јосифа Симића Теочинца.[4] Нажалост, споменик је оштећен и склон паду. Референце
Литература
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia