Овај језик представља рану фазу развоја грчког језика, у периоду од постанка грчког алфабета (9. век п. н. е.) до почетка хеленистичке ере (4. век п. н. е). Старогрчки језик се у књижевности користио много дуже, до 7. века н. е. Као норма класичног грчког језика служио је дијалектАтике из 5. и 4. века п. н. е. Грчки језик у периоду 600–1453. се означава као средњовековни грчки (византијски грчки). За њим је следио новогрчки, језик модерне Грчке, који се у континуитету развио из старогрчког.
На старогрчком језику су написани Хомерови епови, Илијада и Одисеја, као и велика дела грчке књижевности, позоришта, науке и филозофије из златног доба антике. Значајан је и као језик на коме су писани рани хришћански текстови, попут Новог завета.
По ISO 639 стандардизацији, ознака за старогрчки језик је grc.
Модерна употреба
Образовање
Изучавање старогрчког у европским земљама поред латинског заузимало је значајно место у наставном плану од ренесансе до почетка 20. века. Древни грчки се још увек предаје као обавезан или изборни предмет, посебно у традиционалним или елитним школама широм Европе, као што су јавне школе и гимназије у Уједињеном Краљевству. Он је обавезан је у лицео класико у Италији, у гимназији у Холандији, у неким одељењима у Аустрији, у класичној гимназији (гимназија – смер: класични језици) у Хрватској, на класичним студијама у ASO у Белгији и изборни је предмет у гимназији усмереној на хуманистичке науке у Немачкој (обично као трећи језик после латинског и енглеског, од 14. до 18. године). Током 2006/07. години, 15.000 ђака је учило старогрчки у Немачкој, према подацима Савезног завода за статистику Немачке, а 280.000 ученика га је учило у Италији.[3] То је обавезан предмет поред латинског у хуманистичким наукама за звање шпанског бачилера. Древни грчки се такође предаје на већини великих универзитета широм света, често у комбинацији са латинским као део проучавања класика. Године 2010. био је понуђен у три основне школе у Уједињеном Краљевству, како би се унапредиле језичке вештине деце,[4][5] и био је један од седам страних језика које би основне школе могле да предају 2014. као део великог напора да се унапреде образовни стандарди.[6]
Старогрчки се такође учи као обавезан предмет у свим гимназијама и лицејима у Грчкој.[7][8] Почевши од 2001. године, годишње међународно такмичење „Истраживање старогрчког језика и културе” (грч.Διαγωνισμός στην Αρχαία Ελληνική Γλώσσα και Γραμματεία) одржава се за средњошколце преко грчког Министарства националног образовања и верских послова, са грчким језиком и културним организацијама као саорганизаторима.[9] Ова иницијатива је обустављена 2010. године, пошто није успела да добије признање и прихватање од стране наставника.[10]
Модерна употреба у стварном свету
Модерни аутори ретко пишу на старогрчком, иако је Јан Кресадло писао поезију и прозу на том језику, а Хари Потер и Камен мудрости,[11] неки томовиАстерикса[12] и Аликсине авантуре су преведени на старогрчки. Ὀνόματα Kεχιασμένα (Ономата Кечијасмена) је први часопис укрштених речи и загонетки на старогрчком.[13] Његово прво издање појавило се у априлу 2015. као анекс Hebdomada Aenigmatum. Алфред Ралфс је у своје издање Септуагинте из 1935. укључио предговор, кратку историју текста Септуагинте и друге материјале преведене на старогрчки језик; Роберт Ханхарт је такође укључио уводне напомене за ревидирано Рахлфс–Ханхартово издање из 2006. на овом језику.[14] Акрополис Ворлд Њус извјештава седмично сажетак најважнијих вести на старогрчком.[15]
Древни грчки такође користе организације и појединци, углавном грчки, који желе да изразе своје поштовање, дивљење или склоност према употреби овог језика. Ова употреба се понекад сматра графичком, националистичком или хумористичном. У сваком случају, чињеница да савремени Грци још увек могу у потпуности или делимично да разумеју текстове написане у неархаичним облицима старогрчког показује сродност савременог грчког језика са својим претходником.[15]
^Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Антички грчки”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
^„Proceedings of the 2nd Pan-hellenic Congress for the Promotion of Innovation in Education”. II. 2016: 548.
^Areios Potēr kai ē tu philosophu lithos, Bloomsbury (2004) Rowling, J. K. (15. 10. 2004). Harry Potter and the Philosopher's Stone: Ancient Greek Edition. Bloomsbury USA. ISBN1-58234-826-X.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Christidis, Anastasios-Phoibos, ур. (2007). A History of Ancient Greek: from the Beginnings to Late Antiquity. Cambridge: Cambridge University Press.
Easterling, P and Handley, C. Greek Scripts: An Illustrated Introduction. London. Greek Scripts: An Illustrated Introduction. Society for the Promotion of Hellenic Studies. 2001. ISBN0-902984-17-9.
Fortson, Benjamin W. Indo-European Language and Culture: An Introduction. 2d ed. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010.
Horrocks, Geoffrey. Greek: A History of the Language and its Speakers. 2d ed. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010.
Janko, Richard. "The Origins and Evolution of the Epic Diction." In The Iliad: A Commentary. Vol. 4, Books 13–16. Edited by Richard Janko, 8–19. Cambridge, UK: Cambridge University Press, 1992.
Jeffery, Lilian Hamilton (1990). The Local Scripts of Archaic Greece: Revised Edition with a Supplement by A. W. Johnston. Oxford: Oxford University Press.
Morpurgo Davies, Anna, and Yves Duhoux, eds. A Companion to Linear B: Mycenaean Greek Texts and their World. Vol. 1. Louvain, Belgium: Peeters, 2008.
Swiggers, Pierre and Alfons Wouters. "Description of the Constituent Elements of the (Greek) Language." In Brill’s Companion to Ancient Greek Scholarship. Edited by Franco Montanari and Stephanos Matthaios, 757–797. Leiden: Brill, 2015.
Bakker, Egbert J.,, ур. (2010), A companion to the Ancient Greek language., Oxford: Wiley-BlackwellCS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза)
Christidis, Anastasios-Phoivos, ed. A history of Ancient Greek: From the beginnings to Late Antiquity. 2007.. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
Colvin, Stephen C. (2007), A historical Greek reader: Mycenaean to the koiné., Oxford: Oxford University Press
Horrocks, Geoffrey. (2010), Greek: A history of the language and its speakers. 2nd ed. Oxford: Wiley-Blackwell.
Palmer, Leonard R. (1980), The Greek language., London: Faber & Faber
Skelton, Christina Michelle (2015). „Borrowing, Character Weighting, and Preliminary Cluster Analysis in a Phylogenetic Analysis of the Ancient Greek Dialects”. Indo-European Linguistics. 3: 84—117. doi:10.1163/22125892-00301003.
Greek-Language.com – Information on the history of the Greek language, application of modern Linguistics to the study of Greek, and tools for learning Greek