Старогрчки језик

	Библиотечки ресурси о; Ancient Greek
	Онлајн књиге; Ресурси у Вашој библиотеци; Ресурси у другим библиотекама;

Старогрчки језик
Старогрчки језик
Ἑλληνική; Hellēnikḗ
	Натпис о изградњи статуе Атине Партенос у Партенону, 440/439. п. н. е.
Регион	источни Медитеран
Језичка породица	Индоевропски Хеленистички Старогрчки језик; ;
Ранији облици	прагрчки Старогрчки језик;
Писмо	Грчки алфабет
Језички кодови
ISO 639-2	grc
ISO 639-3	grc (includes all pre-modern stages)
Глотолог	anci1242
	Мапа древне (хомерске) Грчке
	Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћеш видјети знаке питања, кутије или друге симболе умјесто уникод карактера.

Старогрчки језик (стгрч. ἑλληνική, транслит. hellēnikḗ; грч. αρχαία ελληνικά, транслит. elliniká) или антички грчки језик, јесте историјски индоевропски језик из области источног Медитерана.^[2]

Овај језик представља рану фазу развоја грчког језика, у периоду од постанка грчког алфабета (9. век п. н. е.) до почетка хеленистичке ере (4. век п. н. е). Старогрчки језик се у књижевности користио много дуже, до 7. века н. е. Као норма класичног грчког језика служио је дијалект Атике из 5. и 4. века п. н. е. Грчки језик у периоду 600–1453. се означава као средњовековни грчки (византијски грчки). За њим је следио новогрчки, језик модерне Грчке, који се у континуитету развио из старогрчког.

Старогрчки језик је усамљена грана индоевропске језичке породице. Сличности са језицима савременицима показује једино у односу на старомакедонски (антички македонски) језик. Многе речи старогрчког језика су ушле у латински језик и све модерне европске језике, нарочито кроз стручну терминологију. У новијем добу, старогрчки језик се изучавао и изучава у оквиру класичне филологије.

На старогрчком језику су написани Хомерови епови, Илијада и Одисеја, као и велика дела грчке књижевности, позоришта, науке и филозофије из златног доба антике. Значајан је и као језик на коме су писани рани хришћански текстови, попут Новог завета.

По ISO 639 стандардизацији, ознака за старогрчки језик је grc.

Модерна употреба

Образовање

Изучавање старогрчког у европским земљама поред латинског заузимало је значајно место у наставном плану од ренесансе до почетка 20. века. Древни грчки се још увек предаје као обавезан или изборни предмет, посебно у традиционалним или елитним школама широм Европе, као што су јавне школе и гимназије у Уједињеном Краљевству. Он је обавезан је у лицео класико у Италији, у гимназији у Холандији, у неким одељењима у Аустрији, у класичној гимназији (гимназија – смер: класични језици) у Хрватској, на класичним студијама у ASO у Белгији и изборни је предмет у гимназији усмереној на хуманистичке науке у Немачкој (обично као трећи језик после латинског и енглеског, од 14. до 18. године). Током 2006/07. години, 15.000 ђака је учило старогрчки у Немачкој, према подацима Савезног завода за статистику Немачке, а 280.000 ученика га је учило у Италији.^[3] То је обавезан предмет поред латинског у хуманистичким наукама за звање шпанског бачилера. Древни грчки се такође предаје на већини великих универзитета широм света, често у комбинацији са латинским као део проучавања класика. Године 2010. био је понуђен у три основне школе у Уједињеном Краљевству, како би се унапредиле језичке вештине деце,^[4]^[5] и био је један од седам страних језика које би основне школе могле да предају 2014. као део великог напора да се унапреде образовни стандарди.^[6]

Старогрчки се такође учи као обавезан предмет у свим гимназијама и лицејима у Грчкој.^[7]^[8] Почевши од 2001. године, годишње међународно такмичење „Истраживање старогрчког језика и културе” (грч. Διαγωνισμός στην Αρχαία Ελληνική Γλώσσα και Γραμματεία) одржава се за средњошколце преко грчког Министарства националног образовања и верских послова, са грчким језиком и културним организацијама као саорганизаторима.^[9] Ова иницијатива је обустављена 2010. године, пошто није успела да добије признање и прихватање од стране наставника.^[10]

Модерна употреба у стварном свету

Модерни аутори ретко пишу на старогрчком, иако је Јан Кресадло писао поезију и прозу на том језику, а Хари Потер и Камен мудрости,^[11] неки томови Астерикса^[12] и Аликсине авантуре су преведени на старогрчки. Ὀνόματα Kεχιασμένα (Ономата Кечијасмена) је први часопис укрштених речи и загонетки на старогрчком.^[13] Његово прво издање појавило се у априлу 2015. као анекс Hebdomada Aenigmatum. Алфред Ралфс је у своје издање Септуагинте из 1935. укључио предговор, кратку историју текста Септуагинте и друге материјале преведене на старогрчки језик; Роберт Ханхарт је такође укључио уводне напомене за ревидирано Рахлфс–Ханхартово издање из 2006. на овом језику.^[14] Акрополис Ворлд Њус извјештава седмично сажетак најважнијих вести на старогрчком.^[15]

Древни грчки такође користе организације и појединци, углавном грчки, који желе да изразе своје поштовање, дивљење или склоност према употреби овог језика. Ова употреба се понекад сматра графичком, националистичком или хумористичном. У сваком случају, чињеница да савремени Грци још увек могу у потпуности или делимично да разумеју текстове написане у неархаичним облицима старогрчког показује сродност савременог грчког језика са својим претходником.^[15]

Види још

Референце

^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Антички грчки”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
^ Ralli, Angela (2012). „Greek”. Revue belge de Philologie et d'Histoire. 90 (3): 964. doi:10.3406/rbph.2012.8269.
^ „Ministry publication” (PDF). www.edscuola.it.
^ „Ancient Greek 'to be taught in state schools<span style="padding-right:0.2em;">'”. The Daily Telegraph. 30. 7. 2010. Архивирано из оригинала 10. 1. 2022. г. Приступљено 3. 5. 2015.
^ „"Now look, Latin's fine, but Greek might be even Beta"”. Архивирано из оригинала 03. 08. 2010. г. Приступљено 27. 03. 2022. , TES Editorial, 2010 - TSL Education Ltd.
^ More primary schools to offer Latin and ancient Greek, The Telegraph, 26 November 2012
^ „Ωρολόγιο Πρόγραμμα των μαθημάτων των Α, Β, Γ τάξεων του Hμερησίου Γυμνασίου”. Приступљено 3. 5. 2015.
^ „ΩΡΟΛΟΓΙΟ ΠΡΟΓΡΑΜΜΑ ΓΕΝΙΚΟΥ ΛΥΚΕΙΟΥ”. Приступљено 3. 5. 2015.
^ „Annex to 2012 Greek statistics” (PDF). UNESCO. 2012. стр. 26. Приступљено 14. 12. 2018.
^ „Proceedings of the 2nd Pan-hellenic Congress for the Promotion of Innovation in Education”. II. 2016: 548.
^ Areios Potēr kai ē tu philosophu lithos, Bloomsbury (2004) Rowling, J. K. (15. 10. 2004). Harry Potter and the Philosopher's Stone: Ancient Greek Edition. Bloomsbury USA. ISBN 1-58234-826-X.
^ „Asterix speaks Attic (classical Greek) - Greece (ancient)”. Asterix around the World - the many Languages of Asterix. 22. 5. 2011.
^ „Enigmistica: nasce prima rivista in greco antico 2015”. 4. 5. 2015. Приступљено 10. 9. 2018.
^ Rahlfs, Alfred, and Hanhart, Robert (eds.), Septuaginta, editio altera (Deutsche Bibelgesellschaft, 2006).
^ ^а ^б „Akropolis World News”. www.akwn.net (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 9. 2016. г.

Литература

Adams, Matthew. „The Introduction of Greek into English Schools.”. Greece and Rome. 61 (1): 102—13. , 2014.
Allan, Rutger J. „Changing the Topic: Topic Position in Ancient Greek Word Order.”. Mnemosyne: Bibliotheca Classica Batava. 67 (2): 181—213. , 2014.
Athenaze: An Introduction to Ancient Greek. Oxford University Press. 2016. . [A series of textbooks on Ancient Greek published for school use.]
Bakker, Egbert J., ed. A Companion to the Ancient Greek Language. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010.
Beekes, Robert S. P (2010). Etymological Dictionary of Greek. Leiden, The Netherlands: Brill.
Chantraine, Pierre. Dictionnaire étymologique de la langue grecque, new and updated edn., edited by Jean Taillardat, Olivier Masson, & Jean-Louis Perpillou. 3 vols. Paris: Klincksieck, 2009 (1st edn. 1968–1980).
Christidis, Anastasios-Phoibos, ур. (2007). A History of Ancient Greek: from the Beginnings to Late Antiquity. Cambridge: Cambridge University Press.
Easterling, P and Handley, C. Greek Scripts: An Illustrated Introduction. London. Greek Scripts: An Illustrated Introduction. Society for the Promotion of Hellenic Studies. 2001. ISBN 0-902984-17-9.
Fortson, Benjamin W. Indo-European Language and Culture: An Introduction. 2d ed. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010.
Hansen, Hardy; Quinn, Gerald M. (1992). Greek: An Intensive Course. Fordham University Press. ISBN 9780823216635.
Horrocks, Geoffrey. Greek: A History of the Language and its Speakers. 2d ed. Oxford: Wiley-Blackwell, 2010.
Janko, Richard. "The Origins and Evolution of the Epic Diction." In The Iliad: A Commentary. Vol. 4, Books 13–16. Edited by Richard Janko, 8–19. Cambridge, UK: Cambridge University Press, 1992.
Jeffery, Lilian Hamilton (1990). The Local Scripts of Archaic Greece: Revised Edition with a Supplement by A. W. Johnston. Oxford: Oxford University Press.
Morpurgo Davies, Anna, and Yves Duhoux, eds. A Companion to Linear B: Mycenaean Greek Texts and their World. Vol. 1. Louvain, Belgium: Peeters, 2008.
Swiggers, Pierre and Alfons Wouters. "Description of the Constituent Elements of the (Greek) Language." In Brill’s Companion to Ancient Greek Scholarship. Edited by Franco Montanari and Stephanos Matthaios, 757–797. Leiden: Brill, 2015.
Bakker, Egbert J.,, ур. (2010), A companion to the Ancient Greek language., Oxford: Wiley-Blackwell
nl [Beek, Lucien van]. Van Beek, Lucien (2022). The Reflexes of Syllabic Liquids in Ancient Greek: Linguistic Prehistory of the Greek Dialects and Homeric Kunstsprache. Brill. ISBN 978-90-04-46973-0. JSTOR 10.1163/j.ctv29sfq2v. . Brill, 2022.
Christidis, Anastasios-Phoivos, ed. A history of Ancient Greek: From the beginnings to Late Antiquity. 2007. . Cambridge, UK: Cambridge University Press.
Colvin, Stephen C. (2007), A historical Greek reader: Mycenaean to the koiné., Oxford: Oxford University Press
Horrocks, Geoffrey. (2010), Greek: A history of the language and its speakers. 2nd ed. Oxford: Wiley-Blackwell.
Palmer, Leonard R. (1980), The Greek language., London: Faber & Faber
Skelton, Christina Michelle (2015). „Borrowing, Character Weighting, and Preliminary Cluster Analysis in a Phylogenetic Analysis of the Ancient Greek Dialects”. Indo-European Linguistics. 3: 84—117. doi:10.1163/22125892-00301003.
Griechische Dialekte und ihre Verteilung, Titus site, in German. List, map, table of features.
Dialects of Greek, Kelley L. Ross. Map and brief description.
Excerpts from Margalit Finkelburg, „Greeks and Pre-Greeks: Aegean Prehistory and Greek Heroic Tradition” (PDF). (162 KiB). One of the topics is the origin of the dialects.
Searchable Greek Inscriptions. A considerable corpus of ancient Greek inscriptions in various dialects published by The Packard Humanities Institute.
Inscriptions Listed by Region, Centre for the Study of Ancient Documents site.