Стивен Хејз

Стивен Хејз
Датум рођења(1948-08-12)12. август 1948.(76 год.)
Занимањепсихолог
Веб-сајтwww.stevenchayes.com

Стивен Ц. Хејз (12. август 1948)[1] је амерички клинички психолог и професор Невада фондације на Универзитету Неваде, Одсек за психологију у Рину, где је члан факултета на њиховом докторском програму из анализе понашања.[2] Познат је по развоју теорије релационих оквира, објашњења о вишим људским когницијама, и као ко-развијач терапије прихватањем и посвећеношћу, популарног облика психотерапије заснованог на доказима који користи методе засноване на пажњи, прихватању и вредностима, и ко-развијач је терапије засноване на процесима, новог приступа терапијама заснованим на доказима. Такође је сковао термин клиничка анализа понашања.

Хејз је аутор 47 књига и 675 чланака. Његове књиге су објављене на 20 језика.[3] Подаци Google Scholar-а сврставају Хејза међу 1.000 најцитиранијих живих научника у свим областима студија широм света.[4] Подаци сајта Research.com рангирају Хејза као 63. најбољег научника у области психологије на свету и 39. најбољег научника у области психологије у Сједињеним Државама.[5] Институт за научне информације га је 1992. године сврстао на 30. место међу психологима са „највећим утицајем“. Према речима колумнисте часописа Time, Џона Клауда, „Стивен Хејз је на врху своје области. Бивши председник угледног Удружења за бихејвиоралне и когнитивне терапије, написао је или био коаутор око 300 рецензираних чланака и 27 књига. Мало је психолога који су тако добро објављени“.[1]

Каријера

Хејз је дипломирао психологију на Универзитету Лојола Меримаунт у Лос Анђелесу, а мастер и докторирао клиничку психологију на Универзитету Западне Вирџиније. Након што је завршио клиничку праксу код Дејвида Барлоуа на Медицинском факултету Универзитета Браун, придружио се факултету Одељења за психологију на Универзитету Северне Каролине у Гринсбору. Године 1986. постао је професор на Одсеку за психологију на Универзитету Неваде у Рину.[6]

Хејз је био председник Америчког удружења психолога, одељења 25, председник Америчког удружења за примењену и превентивну психологију, председник Удружења за бихевиоралне и когнитивне терапије[7] и председник Удружења за контекстуалну бихевиоралну науку,[8] као и први секретар-благајник Удружења за психолошке науке. Служио је петогодишњи мандат у Националном саветодавном савету за злоупотребу дрога у Националним институтима за здравље.[2] Он је члан саветодавног одбора USERN[9] и председник је Института за боље здравље.[2][10][11]

Хејз је 2022. године био умешан у контроверзу око два рада која је објавио са Дејвидом Барлоуом и Кели Браунел 1977. и 1983. године о пракси прикривене сензибилизације код хомосексуалних и трансродних особа са намером промене њиховог сексуалног узбуђења и родног идентитета.[12][13] Контроверза је настала након писма које је Хејз, заједно са 36 других бивших председника Удружења за бихевиоралне и когнитивне терапије, потписао у вези са улогом организације у пракси конверзијске терапије.[14] Иако у писму нису именовани Барлоу, Браунвел или Хејз као појединци који су се бавили овим истраживачким праксама,[15] Хејз се лично извинио и затражио да се његово истраживање повуче.[16]

Научни доприноси

Хејз је развио широко коришћену и на доказима засновану психолошку интервенцију која се често користи у саветовању, названу терапија прихватањем и посвећеношћу,[17][18][19] Тренутно постоји преко 900 рандомизованих испитивања терапије прихватањем и посвећеношћу[20] и као резултат вишеструких рандомизованих испитивања од стране Светске здравствене организације, СЗО сада дистрибуира самопомоћ засновану на терапији за „свакога ко доживљава стрес, где год да живи и без обзира на околности“.[21] Организације које су изјавиле да је терапија прихватањем и посвећеношћу емпиријски подржана у одређеним областима или у целини према њиховим стандардима укључују: Друштво за клиничку психологију (Америчко удружење психолога, одељење 12), Светску здравствену организацију, Национални институт за изврсност у здравству и нези, Аустралијско психолошко друштво, Холандски институт психолога: одељења за неуропсихологију и рехабилитацију, Шведско удружење физиотерапеута, Национални регистар програма и пракси заснованих на доказима SAMHSA, Калифорнијски центар за информисање заснован на доказима за добробит деце и Министарство за питања ветерана / Министарство одбране Сједињених Америчких Држава.[22]

Хејз је развио теорију релационих оквира, објашњење више когниције човека.[23] Приближно 300 студија је тестирало ову теорију.[24]

У сарадњи са Стефаном Хофманом, Дејвидом Слоуном Вилсоном, Џозефом Чиарокијем и другима, Хејз је развио терапију засновану на процесима, идиографски приступ лечењу заснован на когнитивно-бихејвиоралној терапији који комбинује увиде из теорије еволуције и теорије комплексних мрежа, како би циљао на процесе који су основа ефикасних психолошких третмана.[25]

Награде

  • Систем високог образовања Неваде: Награда за истраживача удружења Невада Регентс (2022)[26]
  • Америчко удружење за унапређење науке: члан (2018)[27]
  • Удружење за контекстуалну бихејвиоралну науку: члан (2012)[28]
  • Друштво за унапређење анализе понашања: Утицај науке на примену (2007)[29]
  • Удружење за бихејвиоралне и когнитивне терапије: Награда за каријерно/животно дело (2007)[30]
  • Америчко психолошко удружење, одељење 25: Награда Дон Хејк за транслациона истраживања (2000)[31]
  • Систем високог образовања Неваде: Регентов истраживач године усред каријере (2000)
  • Универзитет у Невади, Рино: Награда за изузетног истраживача године (1997)[32]

Одабрана дела

Референце

  1. ^ а б „TIME.com: Happiness Isn't Normal -- Feb. 13, 2006 -- Page 1”. www.time.com. Архивирано из оригинала 23. 08. 2013. г. Приступљено 2025-06-29. 
  2. ^ а б в „Steven Hayes | Department of Psychology”. University of Nevada, Reno (на језику: енглески). Приступљено 2025-06-29. 
  3. ^ „ACT Books in 20+ languages”. Contextualscience.org. Приступљено 2025-06-29. 
  4. ^ „Highly Cited Researchers (h>100) according to their Google Scholar Citations public profiles”. Webometrics Ranking of World Universities. Приступљено 2025-06-29. 
  5. ^ „Top Psychology Scientists”. Research.com. Приступљено 2025-06-29. 
  6. ^ „Steven C. Hayes Bio”. abainternational.org. Приступљено 2025-06-29. 
  7. ^ „Past Presidents - History of ABCT”. Abct.org. Приступљено 2025-06-29. 
  8. ^ „2008-2009 Board of Directors | Association for Contextual Behavioral Science”. Contextualscience.org. Приступљено 2025-06-29. 
  9. ^ „USERN BOARD - USERN”. Usern.tums.ac.ir. Приступљено 2025-06-29. 
  10. ^ „About IBH”. Ibh.com. 15. 2. 2024. Приступљено 2025-06-29. 
  11. ^ „About”. Stevenhayes.com. 31. 8. 2012. Приступљено 2025-06-29. 
  12. ^ Brownell, Kelly D.; Hayes, Steven C.; Barlow, David H. (1977). „Patterns of appropriate and deviant sexual arousal: The behavioral treatment of multiple sexual deviations.”Неопходна новчана претплата. Journal of Consulting and Clinical Psychology (на језику: енглески). 45 (6): 1144—1155. ISSN 1939-2117. PMID 925223. doi:10.1037/0022-006X.45.6.1144. 
  13. ^ Hayes, Steven C.; Brownell, Kelly D.; Barlow, David H. (1983-01-01). „Heterosocial-skills training and covert sensitization. Effects on social skills and sexual arousal in sexual deviants”Неопходна новчана претплата. Behaviour Research and Therapy. Special Announcement (на језику: енглески). 21 (4): 383—392. ISSN 0005-7967. PMID 6138027. doi:10.1016/0005-7967(83)90007-4. 
  14. ^ ABCT (2022-06-10). „ABCT Apology for Behavior Therapy's Contribution to the Development and Practice of Sexual Orientation and Gender Identity and Expression Change Efforts: History and Next Steps” (PDF). Association for Behavioral and Cognitive Therapies (ABCT). Приступљено 2025-06-29. 
  15. ^ „Conversion therapy apology statement raises questions”. www.insidehighered.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-06-29. 
  16. ^ Steve Hayes on Conversion therapy (на језику: енглески), 13. 6. 2022, Приступљено 2025-06-29 
  17. ^ „About ACT”. Contextualscience.org. Association for Contextual Behavioral Science. Приступљено 2025-06-29. 
  18. ^ Hayes, S. C., Strosahl, K. D., & Wilson, K. G. Acceptance and commitment therapy: An experiential approach to behavior change. Guilford Press. 1999. 
  19. ^ Dougher, Michael J. (2002). „This is not B. F. Skinner's behavior analysis: A review of Hayes, Strosahl, and Wilson's Acceptance and Commitment Therapy”. Journal of Applied Behavior Analysis (на језику: енглески). 35 (3): 323—336. PMC 1284396Слободан приступ. doi:10.1901/jaba.2002.35-323. 
  20. ^ „ACT Randomized Controlled Trials since 1986”. Contextualscience.org. Association for Contextual Behavioral Science. Приступљено 2025-06-29. [мртва веза]
  21. ^ „Doing What Matters in Times of Stress”. Who.int. Приступљено 2025-06-29. 
  22. ^ „State of the ACT Evidence”. contextualscience.org. Association for Contextual Behavioral Science. Приступљено 2022-08-10. 
  23. ^ Hayes, Steven (1991). „A relational control theory of stimulus equivalence.”. Ур.: L. J. Hayes; P. N. Chase. Dialogues on verbal behavior. Context Press. стр. 19—40. 
  24. ^ O'Connor, M.; Farrell, L.; Munnelly, A.; McHugh, L. (2017). „Citation analysis of relational frame theory: 2009–2016”. Journal of Contextual Behavioral Science. 6 (2): 152—158. Bibcode:2017JCBS....6..152O. doi:10.1016/j.jcbs.2017.04.009. 
  25. ^ Hayes, Steven C.; Ciarrochi, J.; Hofmann, S.; Chin, F.; Sahdra, B. (септембар 2022). „Evolving an idionomic approach to processes of change: Towards a unified personalized science of human improvement”Неопходна новчана претплата. Behaviour Research and Therapy. 156. PMID 35863243. doi:10.1016/j.brat.2022.104155.  Непознати параметар |article-number= игнорисан (помоћ)
  26. ^ Fmccabe (5. 3. 2022). „2022 Regents' Awards Recipients Named”. Nevada System of Higher Education. Приступљено 2025-06-29. [мртва веза]
  27. ^ „Foundation Professor of Psychology elected AAAS Fellow”. University of Nevada, Reno. Приступљено 2025-06-29. 
  28. ^ „ACBS Fellows”. Association for Contextual Behavioral Science. Приступљено 2025-06-29. 
  29. ^ „Scientific Translation Awards”. Society for the Advancement of Behavior Analysis. Приступљено 2025-06-29. 
  30. ^ „ABCT Past Award Winners”. Association for Behavioral and Cognitive Therapies. Приступљено 2025-06-29. 
  31. ^ „Don Hake Translational Research Award”. APA Div 25. Приступљено 2025-06-29. 
  32. ^ „Winners of the Outstanding Researcher Award”. University of Nevada, Reno. Приступљено 2025-06-29. 

Спољашње везе

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya