Шематски приказ једног четвороногог стола: 1) плоча стола 2) ноге столаСто кнеза Михаила (19. век) са интарзијом.
Сто или стол, је комад намештаја који има радну површину за обављање разних активности. Састоји се од ногара (ножица) или носача и радне површине.[1][2] Углавном је сто намењена за више особа али може бити и за једну особу. Столови имају ноге (најчешће четири) на којима стоји радна површина, тако да је он подигнут од пода. Столови су делови намештаја који могу да се померају али постоје и столови који су фиксирани за под или за зид. Да би се користили столови обично се око њих распоређују столице за седење а могу бити столови поред којих се стоји.
Столови могу бити разних величина па и склапајући (за камповање и сл.). За сто се негде још користи назив астал (од мађ.asztal), а за мале столове се каже сточић. Столови се деле према намени или према материјалу од кога су направљени.
Етимологија
Енглеска реч table је изведена од староенглеске речи tabele, изведене из латинске речи tabula („даска, равна горња површина“), која је заменила староенглеску реч bord;[3] њен тренутни правопис одражава утицај француске речи table.
Историја
Римски трпезаријски сто: mensa lunataВелики енглески склопиви столови из 17. века
Стари Египћани[4] су направили и користили неке веома ране столове око 2500. године пре нове ере, користећи дрво и алабастер.[5] Често су били нешто више од камених платформи које су се користиле за држање предмета изнад пода, иако је неколико примера дрвених столова пронађено у гробницама. Храна и пиће су се обично стављали на велике тањире постављене на постоље за јело. Египћани су користили разне мале столове и повишене даске за игру. Кинези су такође креирали веома ране столове како би се бавили уметношћу писања и сликања, као што су то учинили људи у Месопотамији, где су коришћени разни метали.[4]
Грци и Римљани су чешће користили столове, посебно за јело, иако су грчки столови гурани под кревет након употребе. Грци су измислили комад намештаја веома сличан геридону. Столови су били направљени од мермера или дрвета и метала (обично од легурабронзе или сребра), понекад са богато украшеним ногама. Касније су већи правоугаони столови прављени од засебних платформи и стубова. Римљани су такође увели у Италију велики, полукружни сто, mensa lunata. Плутарх помиње употребу „столова“ од стране Персијанаца.[6]
Намештај у средњем веку није толико познат као онај из ранијих или каснијих периода, а већина извора показује врсте које је користило племство. У Источном римском царству, столови су били направљени од метала или дрвета, обично са четири стопе и често повезани носилима у облику слова „X”. Столови за јело били су велики и често округли или полукружни. Комбинација малог округлог стола и направе попут говорнице је веома популарна као сто за писање.[7] У западној Европи, инвазије и међусобни ратови довели су до губитка већине знања наслеђеног из класичног доба. Као резултат неопходне покретљивости, већина столова су били једноставни столови, иако су се мали округли столови направљени са дрвеним ногарима поново појавили током 15. века и надаље. У доба готике, шкриње су постале широко распрострањен и често се користиле као столови.
^Plutarch, "Plutarch's Morals", GEORGE BELL AND SONS, 1898, translated by "Arthur Richard Shilleto", online access, "[Persians] nor use their tables [for that purpose]".
^Heyward, стр. 20 harvnb грешка: no target: CITEREFHeyward (help)
^Everton, Clive (1986). The History of Snooker and Billiards (rev. ver. of The Story of Billiards and Snooker [1979] изд.). Haywards Heath, England: Partridge Press. стр. 8—11. ISBN1-85225-013-5.
Heyward, Helena (1980). Grande Encyclopédie Illustrée des Meubles (на језику: French). Paris: Flammarion. ISBN2-85961-073-1.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Rosenkrantz, Linda (октобар 1994). „The Sewing Table”. American Heritage. Архивирано из оригинала 6. 3. 2016. г. Приступљено 13. 1. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)