Супрематизам

Супрематизам, правац руске авангарде у историји уметности, архитектури и апстрактном сликарству који је у сродству са футуризмом и конструктивизмом и настао је у Русији где се развијао од 1915. године до тридесетих година 20. века.^[1]^[2]

Супрематизам је основао је руски уметник Казимир Малевич 1913.^[3] Супремус је уметника замишљао као ослобођеног од свега што је унапред одредило идеалну структуру живота и уметности.^[4] Пројектујући ту визију на кубизам, коме се Малевич дивио због његове способности да деконструише уметност, и да у том процесу промени референтне тачке уметности,^[5] он је предводио групу руских авангардних уметника — укључујући Александру Екстер,^[6] Љубов Попову, Олгу Розанову, Ивана Клиуна, Ивана Пуни, Надежду Удалцову, Нину Генке-Мелер, Ксенију Богуславскају и друге^[7] — у ономе што је описано као први покушај да се самостално оснује руски авангардни покрет, који се отцепљује од путање претходне руске историје уметности.^[5]

Да би подржао покрет, Малевич је основао часопис Супремус (у почетку под називом Нул или Ништа), који је добијао прилоге од уметника и филозофа.^[8] Публикација се, међутим, никада није појавила и њен први број никада није дистрибуиран због Руске револуције.^[8] Сам покрет је, међутим, најављен на Маљевичевој Последњој футуристичкој изложби слика 0,10 из 1915. године у Санкт Петербургу, где су он, и још неколицина у његовој групи, изложили 36 радова у сличном стилу.^[1]

Развој

Супрематизам је развио Казимир Маљевича (1878 - 1935) који је сам овако назвао своја дела која је стварао,^[9]^[10]^[11]^[12] после његове неопримитивистичке и кубофутуристичке фазе у периоду 1912/1913. Овај правац је пре свега утицао на Де Стијл и Баухаус. Ту се ради о једној беспредметној, апстрактној уметности, слободној уметности која своја дела своди у једноставне геометријске облике квадрата, троугла, крстова или чистих линија. Најзначајнија дела Казимира Маљевича су Црни квадрат на белој позадини (1915), Црвени квадрат (1915) и Бели квадрат на белој позадини (1919).

Историја супрематизма

Обично се супрематизам дели на три фазе, стадија:

црни стадијум,
црвени стадијум,
бели стадијум,

по серији квадрата које је стварао руски сликар Маљевич творац овога уметничког правца. Године 1917. се у групу око Маљевича укључују и сликари браћа Наум Габо и Антоан Певзнер који се у Русију вратио из западне Европе. Настанак овог правца се датира у години 1915. када је Маљевич изложио свој Црни квадрат. Теоретски манифест изашао је године 1915. и био је створен за помоћи и уз сарадњу са Мајаковским и другим припадницима совјетског авангардног покрета. Осим другог под утицајем идеалистичког принципа „економије мишљења“ наглашавао је супрематизам у својој платформи неопходност „економичних форми“ и за најекономичнију форму је сматрао Маљевич своје слике квадрата Црни на белој позадини а још економичнији би био по његовом мишљењу оставити сасвим бело и чисто платно као такво.

Црни квадрат

Маљевичево иницијално дело је Црни квадрат на белој позадини који је насликан као уљана слика 1915. и изложено је у Петрограду 1915. године и Маљевич га је назвао „Неуоквирена икона мога времена“, како је душа сликарске традиције у Русији била икона и као и сви руски сељаци своју „икону“ је окачио у источни ћошак изложбе. Реакције на ову слику су биле поражавајуће и названа је „мртав квадрат“ или „персонификација ноћи“ и слично.

Године 1915. следи Црвени квадрат који се као и црни налази данас у државном музеју у Петрограду и за Маљевича је ово био „сигнал за револуцију“ и даље су следили слике у боји.

Године 1919, насликао је Маљевич Бели квадрат и његови супрематистички експерименти су били при крају и добили овако свој завршни облик, а за Маљевича је ово израз чисте беспредметне апстракције и уметности.

Супрематизам у сродним уметностима

1918. године водио је Маљевић атеље са Надежда Удалзовом и око њих се окупила група у којој су били Вера Јермолајева, Ел Лисицки, Варвара Степановна и Натан Алтман. Супрематизам је утицао на развој скулптуре, архитектуре и уметничких заната. И ако је у Маљевичевој естетици било и анархистичких елемената, тако је он сматрао и позивао на уништење ликовне уметности старог света, он је решио многе важне ликовне проблеме, неки ликовни резултати имају експериментални значај али он даје нови импулс и у композицији у архитектури, где се ту првенствено мисли на његова вајарска дела које је називао архитектонама када се исказао и у скулптури а његово дело је такође искоришћено у примењеној графици и уметничким занатима.

Ел Лисицки- мост ка западу

Најзначајнији уметник који је био присталица од Маљевича развијаних форми био је Ел Лисицки који је радио интензивно на супрематизму 1919. - 1923. године. Ел Лисицки је био одушевљени присталица супрематизма^[13]^[14]^[15]^[16] и поштовалац Маљевичевих дела и пренео је његове идеје на скулптуру израђујући своје конструкције.

Ел Лисицки је путовао 1923. године у Берлин, Хановер и Дрезден где се сусретао са групом Де Стијла и Баухауса и преносио им идеје које су се гајиле у супрематизму.

Односи са новом Русијом

Уметничка и политичка револуција у Русији се догађала у исто време и паралелно. Супрематизам је била беспредметна уметност и у прво време је био један период када се сматрало да он може да допринесе и пропагира идеје политичке револуције и завладало је мишљење да држава не треба да се меша у уметност али са појавом „Нове економске политике“ које је захтевала да уметност треба да помаже политику и ови захтеви су довели до појаве социјалистичког реализма у Совјетском Савезу и по мишљењима совјета и комунистичких политичара ова уметност је била неразумљива за пролетаријат и била је неприхватљива.

Казимир Маљевич је 1926. године путовао у Немачку и покушавао је да нађе посао у Баухаусу али се враћа у Русију натраг, он је одустао од супрематизма и слика сада у касно импресионистичком и кубофутуристичком стилу.

Нема сумње да је супрематизам био један од најважнијих догађаја у уметности овога времена.

Рехабилитација авангарде у совјетској уметности почела је са Перестројком 1988. године у Петрограду ретроспективом дела од Казимира Маљевича.

Референце

^ ^а ^б Honour, H. and Fleming, J. A World History of Art (7th изд.). London: Laurence King Publishing. 2009. стр. 793—795. ISBN 9781856695848.
^ Malevich, Kazimir (1927). The Non-Objective World. Munich.
^ Tate. „Suprematism – Art Term”. Tate (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-09.
^ Potter, Polyxeni and Centers for Disease Control and Prevention (2013). Art in Science: Selections from EMERGING INFECTIOUS DISEASES. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-931571-0.
^ ^а ^б Gourianova, Nina; Гурьянова, Н. А. (2012). The aesthetics of anarchy: art and ideology in the early Ukrainian avant-garde. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-26876-0. OCLC 748941743.
^ Hodge, Susie (2019). I know an artist : the inspiring connections between the world's greatest artists. Sarah Papworth. London. ISBN 978-1-78131-844-7. OCLC 1090652528.
^ Boersma, Linda S. (1994). 0,10 : the last futurist exhibition of painting. Rotterdam: 010 Publishers. ISBN 90-6450-135-1. OCLC 33984058.
^ ^а ^б Souter, Gerry (2012). Malevich : journey to infinity. New York: Parkstone International. ISBN 978-1-78042-926-7. OCLC 793511481.
^ Milner and Malevich 1996, p. X; Néret 2003, p. 7; Shatskikh and Schwartz, p. 84.
^ Kazimir Malevich на веб-сајту Енциклопедија Британика (језик: енглески)
^ „Malevich, Kasimir, A Dictionary of Twentieth-Century Art”. Encyclopedia.com. Приступљено 18. 3. 2014.
^ „Casimir Malevich, The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition”. Encyclopedia.com. Приступљено 18. 3. 2014.
^ Berkovich, Gary. Reclaiming a History. Jewish Architects in Imperial Russia and the USSR. Volume 2. Soviet Avant-garde: 1917–1933. Weimar und Rostock: Grunberg Verlag. 2021. P. 103. ISBN 978-3-933713-63-6
^ Balandin, S. N. (1968). „Arkhitekturnaya teoriya El Lisitskogo (Архитектурная теория Эль Лисицкого)” (на језику: руски). Архивирано из оригинала 10. 5. 2008. г. Приступљено 1. 10. 2008.
^ Burgos, Francisco; Garrido, Gines (2004). El Lissitzky. Wolkenbugel 1924–1925. Absent Architecture (Rueda, Spain). ISBN 978-84-7207-158-2.
^ Curl, James Stevens (2006). A Dictionary of Architecture and Landscape Architecture (Paperback) (Second изд.). Oxford University Press. ISBN 0-19-860678-8.

Литература

Malevich, Kazimir (1927). The Non-Objective World. Munich.
PSN, Československa akademia vied, Prag 1963.
Přehledný kulturní slovnik, Mladá fronta, Prag 1964.
Kasimir Malevich, The Non-Objective World. English translation by Howard Dearstyne from the German translation of 1927 by A. von Riesen from Malevich's original Russian manuscript, Paul Theobald and Company, Chicago, 1959.
Camilla Gray, The Russian Experiment in Art, Thames and Hudson, 1976.
Mel Gooding, Abstract Art, Tate Publishing, 2001.
Jean-Claude Marcadé, "What is Suprematism?", from the exhibition catalogue, Kasimir Malewitsch zum 100. Geburtstag, Galerie Gmurzynska, Cologne, 1978.
Jean-Claude Marcadé, "Malevich, Painting and Writing: On the Development of a Suprematist Philosophy", Kazimir Malevich: Suprematism, Guggenheim Museum, April 17, 2012 [Kindle Edition]
Jean-Claude Marcadé, "Some Remarks on Suprematism"; and Emmanuel Martineau, "A Philosophy of the 'Suprema' ", from the exhibition catalogue Suprematisme, Galerie Jean Chauvelin, Paris, 1977
Miroslav Lamac and Juri Padrta, "The Idea of Suprematism", from the exhibition catalogue, Kasimir Malewitsch zum 100. Geburtstag, Galerie Gmurzynska, Cologne, 1978
Lazar Khidekel and Suprematism. Regina Khidekel, Charlotte Douglas, Magdolena Dabrowsky, Alla Rosenfeld, Tatiand Goriatcheva, Constantin Boym. Prestel Publishing, 2014.
S. O. Khan-Magomedov. Lazar Khidekel (Creators of Russian Classical Avant-garde series), M., 2008
Alla Efimova . Surviving Suprematism: Lazar Khidekel. Judah L. Magnes Museum, Berkeley CA, 2004.
S.O. Khan-Magomedov. Pioneers of the Soviet Design. Galart, Moscow, 1995.
Selim Khan-Magomedov, Regina Khidekel. Lazar Markovich Khidekel. Suprematism and Architecture. Leonard Hutton Galleries, New York, 1995.
Alexandra Schatskikh. Unovis: Epicenter of a New World. The Great Utopia.The Russian and Soviet Avant-Garde 1915-1932.- Solomon Guggenheim Museum, 1992, State Tretiakov Gallery, State Russian Museum, Schirn Kunsthalle, Frankfurt.
Mark Khidekel. Suprematism and Architectural Projects of Lazar Khidekel. Architectural Design 59, # 7-8, 1989
Mark Khidekel. Suprematism in Architecture. L’Arca, Italy, # 27, 1989
Selim O. Chan-Magomedow. Pioniere der sowjetischen Architectur, VEB Verlag der Kunst, Dresden, 1983.
Larissa A. Zhadova. Malevich: Suprematism and Revolution in Russian Art 1910–1930, Thames and Hudson, London, 1982.
Larissa A. Zhadowa. Suche und Experiment. Russische und sowjetische Kunst 1910 bis 1930, VEB Verlag der Kunst, Dresden, 1978
Glazova, Anna (2003). „El Lissitzky in Weimar Germany”. Speaking in Tongues. The Magazine of Literary Tran slation. Архивирано из оригинала 30. 10. 2008. г. Приступљено 1. 10. 2008.
Khan-Magomedov, S. O. (2005). Sto shedevrov sovetskogo arkhitekturnogo avangarda (Сто шедевров советского архитектурного авангарда) (на језику: руски и шпански). URSS, Moscow. ISBN 5-354-00892-1.
Lissizky, El; Schwitters, Kurt (1924). „Merz (magazine) no. 8-9”. Приступљено 1. 10. 2008.
Lissitzky-Kuppers, Sophie (1980). El Lissitzky, life, letters, texts. Thames and Hudson. ISBN 0-500-23090-0.
Mallgrave, Harry Francis (2005). Modern Architectural Theory: A Historical Survey, 1673-1968. Cambridge. ISBN 0-521-79306-8.
Margolin, Victor (1997). The struggle for utopia: Rodchenko, Lissitzky, Moholy-Nagy: 1917–1946. University of Chicago Press. ISBN 0-226-50516-2.
Margolin, Victor (2000). „El Lissitzky's Had Gadya, 1919” (PDF). Yeshiva University, New York. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 10. 2008. г. Приступљено 2. 10. 2008.
Mayakovsky, Vladimir; El Lissitzky (2000). For the Voice (Dlia golosa). The MIT Press. ISBN 0-262-13377-6.
Perloff, Nancy; et al. (2005). „Design by El Lissitzky”. Getty Research Institute. Приступљено 1. 10. 2008.
Perloff, Nancy; Reed, Brian (2003). Situating El Lissitzky: Vitebsk, Berlin, Moscow. Getty Research Institute. ISBN 0-89236-677-X.
Spencer, Herbert; Poynor, Rick (2004). Pioneers of modern typography. MIT Press. ISBN 978-0-262-69303-5.
Shatskikh, Alexandra (2007). Vitebsk: The Life of Art. Yale University Press. ISBN 978-0-300-10108-9.
Stedelijk Van Abbemuseum; El Lissitzy (1990). El Lissitzky, 1890–1941: Architect Painter Photographer Typographer. Municipal Van Abbemuseum. ISBN 90-70149-28-1.
Tolstoy, V. P., ур. (2006). Vystavochnye ansambli SSSR 1920-1930-e gody (Выставочные ансамбли СССР в 1920-1930 годы, Exhibition ensembles of the USSR in the 1920s-1930s) (на језику: руски). Galart, Moscow. ISBN 978-5-269-01050-2.
Tupitsyn, Margarita (1999). El Lissitzky: Beyond the Abstract Cabinet. Yale University Press. ISBN 978-0-300-08170-1.