Сутеска Светог Оца (Бела Паланка)

Сутеска Светог Оца је ртаста ивична епигенија реке Нишаве, дуга 1,5 km и дубока од 85 до 185 m. Једна је од неколико епигенетских клисура и сужења средњег Понишавља. Иако на први поглед сурова, са оголићеним стеновитим странама, она је богата флористичким богатством и реликтним флорним врстама из терцијера.^[1]

Сутеска Светог Оца простире се преовлађујућим правцем исток-запад и спаја Ђурђевопољску котлину (из горњег дела средњег Нишавља) на истоку, са Белопаланачком котлином (средишним делом средњег Понишавља) на западу.

Целом дужином усечена је у северни обод планине Белава и њене банковите и слојевите кретацејске кречњаке. Стрмих је страна без алувијалних равни, са очуваним терасастим, каменитим заравнима, на висинама од 24 m, 40 m и 60 m, на десној страни долине Нишаве.^[2]

Настала је тако што се на свом путу од истока ка западу река Нишава прво усецала у суседне мекше стене у повлати Белаве, све док их није пробила. Након тога, у другој фази речни ток Нишаве еродирао је чвршће стене у подини, али много мањим интензитетом и у исто време наставио спирање и денудацију мање отпорних стена на боковима Белаве. На крају довела је до све већег спуштања површине у повлати, тако да је она постала нижа од подинске.^[3]

Након формирања сутеске Нишава (узводно од села Чифлика), напушта сутеску и улази у Белопаланачку котлину, текући према северозападу.

Сутеска спада у групу ивичних епигенија, јер је настала усецањем долине у обод од чврстих стена некадашњег језерског басена, у подножју планине Белава.^[2]

Сутеска има велики значај у очувању реликтних флорних врста из терцијера, што доказује присуство субмедитеранских врста, којима јако погодује модификована мезо клима сутеске са њеним повећаним присуством влаге у ваздуха и смањеним екстремима температуре.

У просеку сутеска је топлија од других српских епигенија, због;

• изложености њених стеновите страна ка југу и њиховог јаког загревања у току дана,
• ублаженог дејства мразева, ветрова и суша,
• магле, која се у њој јавља чешће и траје дуже
• појава јаких јутарњих роса које умеју да буде честа појава због повећане релативне влажности ваздуха.

• Општина Бела Паланка (2009): Стратегија одрживог развоја општине Бела Паланка, Општина Бела Паланка
• Петровић Ј. (1974): Крш источне Србије, Српско географско друштво, Београд
• Павловић М. (1998): Географија Југославије II, Савремена администрација, Београд

• Mape, aerodromi i vremenska situacija lokacija (Fallingrain)
• Satelitska mapa (Wikimapia)^{[мртва веза]}
• Gugl satelitska mapa (Maplandia)
• Plan naselja na mapi (Mapquest)
• Крашки предели Источне Србије
• Zvanični sajt Bele Palanke
• Основна геолошка карта, тумач за лист Бела Паланка K 34-33
• Општина Бела Паланка, званична презентација