Суђење Војиславу Шешељу у ХагуСуђење Војиславу Шешељу у Хашком трибуналу је судски процес отпочео 2003. године пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију, а води се против Војислава Шешеља, лидера Српске радикалне странке. Процес носи ознаку IT-03-67-T[1]. ОптужницаМеђународни кривични суд за бившу Југославију (Хашки Трибунал) оптужио је у јануару 2003. Војислава Шешеља да је подстицао злочине против човечности и за кршење закона и обичаја ратовања на подручју Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије. Оптужен је да је „говорима и изјавама допринео да се код извршилаца створи одлука да почине наведене злочине”. Од њеног подизања, 15. јануара 2003. године, оптужница је мењана у шест наврата, а последњи пут 10. новембра 2008. године.[2] Тренутна оптужница терети Шешеља за следеће злочине[3]:
Конкретни злочини над Хрватима, Муслиманима и осталим несрбима, који му се приписују за период од 1. августа 1991. до најраније септембра 1993. године на територијама Славоније, Барање, Западног Срема, Зворника, сарајевског округа, Мостара и Невесиња укључују:
Шешељ је добровољно отишао у Хаг 24. фебруара 2003., где је у притвору четири и по године чекао почетак суђења, до новембра 2007. У међувремену је, у јесен 2005. године, сведочио на суђењу Слободану Милошевићу. Хронологија суђењаТоком суђења су пред судско веће изашли следећи сведоци и судски вештаци. Ток суђења до појаве првог сведока
Сведочења
Седнице током прекида суђења
Наставак сведочења
Погрешно превођењеВојислав Шешељ поднео је захтеве претресном већу да наложи секретару да исправи погрешан превод са српског на енглески, као и погрешан превод са српског језика на француски у транскриптима суђења од 8. новембра 2007. године. Том приликом је Зоран Красић, један од Шешељевих правних саветника, утврдио како преводиоци „намерно греше” у превођењу, наводећи уз то низ примера где је у преводу измењен смисао онога што је изговорено.[4] Српска радикална странка је Хашком трибуналу доставила и компакт-диск за који тврде да садржи део суђења у ком се преводиоци гласно смеју на речи Војислава Шешеља. Пуштање на привремену слободуОдлуком Судског већа Хашког трибунала 6. новембра 2014, Војислав Шешељ је пуштен на привремену слободу до изрицања пресуде, како је наведено, из хуманитарних разлога.[5] Шешељу се здравствено стање погоршало неколико недеља раније, када су му дијагностиковане метастазе рака на јетри. Ово је потврдио и српски лекарски тим који је у притвору Хашког трибунала прегледао Шешеља. Шеф лекарског тима проф. др Милован Бојић навео је да је Шешељево здравствено стање озбиљно и да постоје елементи „животне угрожености”. Судско веће најпре није откривало јавности услове под којима је Шешељ пуштен из притвора али су касније објавили да му нису постављени никакви посебни услови, осим да не напушта Србију, нема контакте са жртвама и сведоцима и да се врати у притвор Хашког трибунала када га позову. Војислав Шешељ се након скоро дванаест година проведених у притвору Хашког трибунала, вратио у Србију 12. новембра 2014. На београдском аеродрому га је, поред чланова породице и страначких колега дочекало и више стотина симпатизера.[6] Завршна речСуђење Војиславу Шешељу пред Хашким трибуналом завршено је марта 2012. извођењем завршне речи Тужилаштва и оптуженог.[7] Шешељ је у последњем дану изношења завршне речи говорио о, како је рекао, политичким околностима који су утицали на стварање оптужнице против њега, на предмет и на покушај да се он политички уништи, односно да му се спречи политичко деловање.[7] Такође је рекао да је процес против њега био политички мотивисан и да је био изложен политичком прогону. „Овај процес био је процес на задату тему”, рекао је Шешељ и објаснио да је тужилаштво тек после подигнуте оптужнице почело да води истрагу како би јој прилагођавало изјаве сведока. Рекао је и да „учешће у рату и допринос српским ратним напорима није кривично дело” и упитао судије да ли у његовим говорима могу наћи „иједан фрагмент који је био битни допринос кривичном делу”.[7] Осврћући се на захтев тужилаштва да буде осуђен на 28 година затвора, Шешељ је оценио да „нема никакве шансе да ту казну издржи” до краја, ако на њу буде осуђен.[7] „Имајући у виду колики сам противник САД, НАТО, ЕУ и колико мрзим Хашки трибунал, све судије и тужиоце овде, онда је једина примерена казна доживотна робија. И то је једина казна коју могу да издржим до краја”, рекао је Шешељ.[7] Нагласио је и да је веома задовољан процесом зато што је „доказао да је Хашки трибунал нелегалан, антисрпски и да се служи лажима, најпрљавијим манипулацијама, да није допринео правди, него неправди и да је инструмент новог светског поретка који је гори од Хитлеровог нацизма”.[7] Првостепена пресудаХашки трибунал је 31. марта 2016. изрекао ослобађајућу првостепену пресуду Војиславу Шешељу, без његовог присуства, по свих девет тачака оптужнице која га је теретила да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и БиХ и протеривање Хрвата из војвођанског села Хртковци деведесетих година прошлог века. Судско веће је жестоко критиковало рад тужилаштва наводећи да је доказни материјал био пун „нејасноћа и недоследности” а „наводни злочиначки циљ варирао по потреби оптужнице”.[8] Шешељ је ослобођен кривице за злочине против човечности (прогон несрба на политичкој, расној и верској основи, депортацију и присилно премештање). Није крив ни за кршење закона и обичаја рата (убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине).[8] Веће је утврдило да није постојао удружени злочиначки подухват чији је циљ било стварање јединствене српске државе на великим деловима територија Хрватске и БиХ, односно Велике Србије, у којем је, по оптужници, са Шешељем учествовао и тадашњи председник Србије Слободан Милошевић и други српски војни, политички и полицијски званичници.[8] Види јошРеференце
Спољашње везе Викицитат има цитате везане за чланак Суђење Војиславу Шешељу у Хагу.
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
