Суђење за урушавање надстрешнице у Новом Саду

Овај чланак садржи информације о тренутном или предвиђеном догађају Могуће је да чланак садржи непроверене податке. Могуће су честе промене садржаја током развоја догађаја.

Судски процес о урушавању надстрешнице Железничке станице Нови Сад
[[Виши суд у Новом Саду]]
Пуни назив случаја	'
Историја случаја	Оптужнице подигнуте крајем 2024. године, суђење у припремној фази
Чланови суда
Примењено право
Кривични законик Републике Србије

Предмет о утврђивање одговорности за пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду је текући судски процес пред Вишим судом у Новом Саду. Оптужница са пропратном документацијом је запримљена 30. децембра 2024. године а ванпретресно веће је 12. марта 2025. донело одлуку о оптужници. Израда писаног отправка одлуке је у току и очекује се објављивање одлуке.^[1]

Дана 1. новембра 2024. године, надстрешница главне железничке станице у Новом Саду се срушила,^[2] усмртивши 16 особа и тешко повредивши неколико њих.^[3][4] Станица, изграђена 1964. године,^[5] реновирана је од 2021. до средине 2024.^[6] уз подршку кинеске Иницијативе Појас и пут.^[7] Узрок урушавања је још увек под истрагом.

Више јавно тужилаштво у Новом Саду подигло је 30. децембра 2024. године оптужницу против 13 лица, међу којима се налазе високи функционери, грађевински инжењери, руководиоци извођача радова и надзорни органи одговорни за безбедност инфраструктурног пројекта. Оптужени се терете да су својим поступцима или пропустима допринели урушавању надстрешнице, што је резултирало губитком људских живота и великим материјалним штетама. При подизању оптужнице, у истражном поступку, тужилаштво је саопштило да је испитало 87 сведока и седам вештака, као и да је проучило документацију у обиму преко 50 регистратора.^[8][9][10]

У поступку, десет особа се налази у притвору, две су под кућним притвором, док се бивши министар грађевинарства Горан Весић брани са слободе. Оптужница је подигнута против Јелене Танасковић, бивше вршиоца дужности генералног директора Инфраструктура железнице Србије, Горана Весића, бившег министра у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Аиде Димовски, бивше помоћнице министра у истом министарству, као и Небојше Шурлана, бившег генералног директора Инфраструктура железнице Србије. Они су оптужени за кривично дело тешке угрожености опште сигурности у вези са изазивањем опште опасности. Такође, оптужницом су обухваћени и С. Н., одговорни пројектант грађевинске конструкције, М. Ј., главни пројектант идејног пројекта, Љ. М. М., главни пројектант за грађевинску дозволу, М. С., известилац за конструкције Републичке ревизионе комисије, Ј. С. М., лице одговорно за техничку контролу, као и З. С. М. и Д. Ј., који су били задужени за извођење грађевинских радова. Оптужени су и М. Г. и Д. Т., који су били одговорни за стручни надзор. Ови оптужени се терете за кривично дело тешке угрожености опште сигурности због неправилног и непрописног извођења грађевинских радова.^[11][12]

Ванпретресно веће Вишег суда у Новом Саду је 12. марта 2025. године одржало нејавну седницу већа и донело одлуку о оптужници против 13 особа. Јавност је почетком априла обавештена да је израда писаног отправка у току. У даљем процесу, браниоци ће имати рок да поднесу писани одговор након чега ће уследити испитивање оптужнице од стране ванпретресног већа.^[1]

Вештаци Факултета техничких наука у Новом Саду сведочили су пред вишим јавним тужиоцем и браниоцима 13 оптужених особа да би се надстрешница на железничкој станици срушила чак и да на њој нису извођени никакви радови, због озбиљне корозије на затегама, које су кључне за стабилност конструкције. Затеге су првобитно пројектоване са коефицијентом сигурности од 2,25, што значи да су могле поднети додатно оптерећење од 40 до 50 килограма по квадрату, повећавајући укупно оптерећење надстрешнице за 10%. Међутим, корозија је значајно ослабила њихову носивост, што је довело до закључка да би, чак и без извођења радова, дошло до урушавања у кратком временском периоду. Вештаци су такође истакли да није могуће прецизно утврдити узрок настанка корозије, али су приметили да се појавила на око 25 до 35 центиметара од места где су затеге причвршћене за кров. Фотографије из 2014. године показале су флеке око заштите затега на споју са кровом, што указује на постојање оштећења. Такође су навели да се стање затега није могло проценити само визуелним прегледом са земље, већ су били потребни детаљнији прегледи, посебно након истека предвиђеног века трајања конструкције.^[13]

Инжењер Велимир Танасковић и представник компаније CCCC Милорад Матић сведочили су 23. априла у оквиру допуне истраге. Они су указали на улогу бетонских коцки које су држале рекламу на крову, а чије уклањање је можда утицало на урушавање надстрешнице. Танасковић је навео да су радници, који су радили на крову, уклонили коцке са крова и да су оне ручно изношене, а веће коцке су ломљене ради транспорта. По његовој тврдњи, коцке нису биле причвршћене за кровну конструкцију, већ су стајале самостално. У грађевинским дневницима уклањање је било описано као „уклањање шута“. Није прецизирано који радници су уклонили коцке, али је познато да је хидроизолацију крова радила Хидротехника, док је фирма Стартинг радила припрему за те радове. Матић је потврдио да су коцке држале слова рекламе својом тежином и да су уклоњене током припрема за радове. Архитекта Бранислава Лазовић изјавила је да уклањање коцки није било предвиђено пројектом. Остаје нејасно да ли су коцке имале заштитну улогу за сидришта или су неправилно уклоњене током извођења радова. Танасковић је изјавио да су коцке стајале самостално, без међусобног повезивања, а у некима су били заливени челични профили. По његовој тврдњи оне нису биле анкероване и било је око 15 коцки. Адвокат Боровић је истакао из изјава произилази да су коцке можда имале заштитну функцију за котве, али су их подизвођачи уклонили ради термоизолације. Након уклањања, котве нису биле видљиве, а на крову није било оштећења.^[14][15]

Након несреће, уследили су бројни протести и јавне расправе о одговорности за урушавање. Грађанске иницијативе и удружења захтевају транспарентност у поступку, истичући важност утврђивања одговорности како би се спречиле сличне трагедије у будућности. Широм Србије су организовани бројни протести, на којима су грађани, студенти и опозициони политичари изражавали незадовољство због наводне корупције, недостатка одговорности и лошег квалитета грађевинских радова.^[16][17]

Суђење тек треба да почне, а јавност с пажњом прати његов даљи развој.