Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Суђење припадницима Ајнзацгрупа (нем.Einsatzgruppen-prozess), званично САД против Ота Олендорфа и др. (The United States of America vs. Otto Ohlendorf, et. al.) (29. септембар1947 — 10. април1948), било је суђење против 24 официра Ајнзацгрупа јединица СС-а, одреда смрти који су вршили масовне злочине иза линије фронта у источној Европи. Оптужница их је теретила за бројне ратне злочине и злочине против човечности а у склопу геноцидног плана, као и за чланство у СС-у, СД-у и Гестапо-у.
Један оптужени је извршио самоубиство, један је пуштен из медицинских разлога. Остали су оглашени кривим за сва дела, сем двојице који су оглашени кривим само за чланство у криминалној организацији. Изречено је 14 смртних казни, а остали су осуђени на затворске казне различите дужине, од 10 година до доживотне.
Оптужница
Злочини против човечности кроз прогон на политичкој, расној и верској основи, убиства, истребљење, затварање, и друга нехумана дела против цивилних популација, укључујући немачке држављане и држављане других држава, у оквиру организоване шеме геноцида.
Ратни злочини из истих разлога, и зарад намерног уништења и разарања неоправданог војном нужношћу.
Чланство у криминалној организацији, СС, СД, или Гестапоу, које су претходно међународни Војни трибунали у Нирнбергу прогласили за криминалне организације.
Сви оптужени су терећени по свим тачкама оптужнице. Сви оптужени су се изјаснили да нису криви. Трибунал их је све осудио по свим тачкама, изузев Рила и Графа, који су осуђени само по тачки 3.
^ Раш је одведен из суднице током читања оптужнице због лошег здравља; оптужница му је прочитана засебно 22. септембра, 1947.
^ Штраух је доживео епилептични напад током читања оптужнице 15. септембра, 1947. Његова одбрана је касније покушала да га изузме из суђења из медицинских разлога, али је суд ово одбио, уз образложење да су Штраухова сведочења била кохерентна и нису показивала да он не би био ментално способан да поднесе суђење.
^ Иако је Фендлер осуђен по свим тачкама, суд је оценио да представљени докази нису довољни да докажу да је он наредио или помогао у планирању убистава. Изгледа да је имао првенствено канцеларијску дужност.
^ Рил је осуђен само по тачки 3; што се тиче тачака 1 и 2, суд га је прогласио невиним, уз образложење да као нижи официр, није био одговоран за зверства која је починила Ајнзацгрупа Д и да није био у положају у коме је могао да их спречи, и мада је знао за убиства, није се могло доказати да је директно учествовао у њима.
^ Граф је осуђен само за чланство у СД. Он је чак био избачен из СС због „опште индиферентности за организацију“[2] а касније је покушао да напусти и СД.[2] По тачкама 1 и 2 је такође проглашен невиним, јер као подофицир никада није био на командној дужности, а једном је чак и одбио једну[2]
Од 14 смртних пресуда, само је четири извршено; остале су преиначене у казне затвора различитих дужина 1951. До 1958, сви осуђени су пуштени из затвора.
Цитати
Из пресуде Трибунала:
[Чињенице] су толико изван домашаја искуства нормалног човека и опсега феномена начињених људском руком да само најкомплетније судско испитивање, и најисцрпније суђење, може да их верификује и потврди. Иако је главна оптужба убиство, [...] оптужница за намерно убиство у овом случају достиже фантастичне размере и превазилази границе онога у шта се може поверовати, тако да уверљивост мора бити ојачана уверавањем поновљеним хиљаду пута.
...злочин такве незапамћене бруталности и таквог незамисливог дивљаштва да се ум побуњује против сопствене мисаоне слике, и замишљање се тетура у разматрању толике људске деградације коју језик не може адекватно осликати.
Број смрти до којих су довеле активности са којима су ови оптужени били повезани и које је тужилаштво оценило на један милион је само апстрактан број. Не може се појмити пуни кумулативни терор убиства поновљеног милион пута.
Само када се овај гротескни збир раздели у јединице које је могуће ментално усвојити, може се разумети монструозност ствари које на овом суђењу разматрамо. Мора се визуализовати не један милион људи већ само десет особа — мушкараца, жена и деце, можда сви из једне породице — како падају испред џелатових цеви. Ако се један милион подели са десет, ова сцена се морала догодити стотину хиљада пута, и ко визуализује понављање овог ужаса ће почети да разуме значење речи тужилаштва, 'Са болом и са надом ми овде откривамо намеран покољ више од милион невиних и беспомоћних мушкараца, жена и деце.'[3]
