У астрономији је тамна енергија назив за врсту непознате енергије која прожима цео свемир и убрзава његово ширење.[1][2] Теорија тамне енергије је најшире прихваћена хипотеза којом се објашњаваја уочено убрзано ширење свемира.[3] У оквиру тренутно доминантне ламбда ЦДМ парадигме, а на основу прикупљених података Планк летелице,[4][5][6][7] видљиви део свемира се састоји од: 26,8% тамне материје, 68,3% тамне енергије и 4,9% материје. Иако по тој теорији тамна енергија има врлу малу густину, 6.91 × 10−27 kg/m³, она је доминантна због своје распрострањености по целом свемиру.[8] Густина тамне енергије је веома ниска (~ 7 × 10−30 g/cm3), много нижа од густине обичне материје или тамне материје унутар галаксија. Међутим, она доминира масом и енергијом свемира јер је униформна широм свемира.[9][10][11]
Две предложене форме тамне енергије су космолошка константа, која представља константну енергетску густину хомогено попуњеног свемира, и скаларна поља као што је квинтесенција или модули, динамички квантитети чија густина енергије може да варира у времену и простору.[12][13] Доприноси скаларних поља који су константни у простору обично су такође укључени у космолошку константу. Космолошка константа може да буде формулисана тако да је еквивалентна радијацији нулте тачке простора, тј. вакуумској енергији.[14] Скаларна поља која се мењају у простору могу бити тешка за разликовање од космолошке константе јер промена може бити изузетно спора.
Докази за тамну енергију у великој мери зависе од теорије опште релативности. Према томе, могуће је да модификација опште релативности елиминише потребу за тамном енергијом. Постоји много таквих теорија, и истраживања су у току.[21][22] Мерење брзине гравитације у првом гравитационом таласу мерено негравитационим средствима (GW170817) искључило је многе модификоване теорије гравитације као могућа објашњења тамне енергије.[23][24][25]
Астрофизичар Итан Сигел наводи да, док такве алтернативе добијају велику медијску покривеност, готово сви професионални астрофизичари су сигурни да тамна енергија постоји, и да ниједна од конкурентних теорија не објашњава запажања до истог нивоа прецизности као стандардна тамна енергија.[26]
^Sean Carroll, Ph.D., Cal Tech, 2007, The Teaching Company, Dark Matter, Dark Energy: The Dark Side of the Universe, Guidebook део 2 страна 46, Приступљено 7. октобра 2013.
Albrecht, Andreas; Bernstein, Gary; Cahn, Robert; Freedman, Wendy L.; Hewitt, Jacqueline; Hu, Wayne; Huth, John; Kamionkowski, Marc; Kolb, Edward W.; Knox, Lloyd; Mather, John C.; Staggs, Suzanne; Suntzeff, Nicholas B. (2006). „Report of the Dark Energy Task Force”. Bibcode:2006astro.ph..9591A. arXiv:astro-ph/0609591.
SuperNova Legacy Survey home page The Canada-France-Hawaii Telescope Legacy Survey Supernova Program aims primarily at measuring the equation of state of Dark Energy. It is designed to precisely measure several hundred high-redshift supernovae.
