Тарантела плесачи и мандолиниста, Антона Ромака.[I]
Тарантела (итал.Tarantella)[2] је група различитих јужноиталијанских народних плесова пореклом из регионаКалабрије, Кампаније, Сицилије и Пуље (Апулије). Одликује се брзим полетним темпом, обично у такту 3/8 или 6/8[3] (понекад и 12/8)[4] уз пратњу даира и мандолина.[4] То је један од најпознатијих облика традиционалне музике и плеса из јужне Италије, препознатљив по својој енергији, страствености и јединственом музичком ритму. Порекло тарантеле може се пратити до древних времена. Име плеса и порекло дубоко су укорењени у фолклору и културнојтрадицији региона, док сама симболика плеса обухвата елементе ритуала, лековитих пракси и друштвене повезаности.[5] Само име плеса варира у зависности од региона, на пример: Тарантела Калебрезе (итал.Tarantella Calabrese) у Калабрији,[6]Тијамуријата (итал.Тammurriata) у Кампанији,[7] или Пицика (итал.Pizzica)[8] у Саленту (итал.Salento).[9]
Историја
Порекло и симболика
Сматра се да плес тарантела[II] потиче из региона Апулија у јужној Италији а назив му се везује за град Таранто, као и за паука чији је отровни ујед (према народним веровањима), плес требао да излечи.[11] Овај плес датира из 18. века[12] а
првобитно се проширио територијом тадашње Краљевине Две Сицилије. Према традицији, плес тарантела је био начин лечењапацијената који су наводно патили од последица уједа паука познатог као Ликоза тарантула (Lycosa tarantul).[III] Историјско сујеверје тврдило је да ујед овог паука изазива стање познато као тарантизам,[14] које укључује неконтролисане покрете тела, грчеве, вртоглавицу и исцрпљујућу физичку реакцију. „Лечење” је подразумевало непрекидно играње уз брзе, убрзавајуће ритмове. Музичари би долазили у пацијентову кућу или на пијацу и почели да свирају. Угризени је плесао док није био потпуно исцрпљен (како би избацио отров из свог тела), што се сматрало знаком излечења.[10] Иако изглед Ликоза тарантуле делује застрашујуће, њен ујед је заправо мање болан од убода стршљена, није смртоносан и свакако не изазива тарантизам. Међутим, регион Таранта насељава и други, опаснији паук, Црна удовица (Latrodectus tredecimguttatus), чији ујед заиста може изазвати озбиљне психолошке и физичке симптоме. Сматра се да је терапија плесом могла бити повезана управо са лечењем последица њеног угриза. И поред тога што научних доказа за ове методе нема, плес је опстао дубоко укорењен у локалној традицији.
Тарантизам и терапеутска улога музике
Страница из књиге Атанасија Кирхера[15]Магнети или о магнетној уметности (лат.Magnes sive de arte magnetica),[16] са записом: „о моћима плеса тарантела као противотрова за ујед тарантуле”.
Тарантизам се јављао као нека врста „социјалне епидемије” која је уједињавала заједнице у заједничком плесу и музици. Сматрало се да је овај плес, осим што је средство лечења, био и начин истеривања отрова или злих духова из тела. Музичари би свирали све брже ритмове са фрулама, мандолинамa и даирама, док би оболели играли до потпуног исцрпљивања.[10] Атанасије Кирхер (нем.Athanasius Kircher, 1601–1680), немачки научник и писац, документовао је неколико типова плесова тарантеле, повезујући их са различитим „карактерима паука”.[10][17] Он је веровао да плес мора бити одређеног ритма и стила како би задовољио паука који је ујео пацијента, што би омогућило ефикасност терапије. Јустус Хекер (нем.Justus Hecker),[IV] у својој књизи Манија плеса, епидемија средњег века (нем.Die Tanzwuth, eine Volkskrankheit im Mittelalter), описује плесне маније као део ширег друштвеног феномена:
„
Читаве заједнице људи би се хватале за руке, плесале, скакале, вриштале и тресле се сатима... Чинило се да је музика једино средство за борбу против чудне епидемије.... живахне, реске мелодије узбуђивале су играче; меке, мирне хармоније, степеноване од брзих до спорих, високих до ниских, показују се као ефикасан лек.[19]
”
Иако савремена медицина одбацује њену ефикасност као облика лечења, тарантела остаје симбол италијанске културе и део је њене богате музичке баштине.
Митолошке и културолошке везе
Тарантизам, као ритуал, има дубоке корене у митологији и старим култовима. Ричард Лоу Томпсон (енгл.Richard Lowe Thompson) је сматрао да тарантела представља остатке древног Дионисовог култа, који укључује музику и плес као средство духовног и телесног ослобађања.[20] „У средњем веку створени су услови да се култне праксе дионизије трансформишу у нове тарантистичке. Ови услови, били су последица ширења хришћанства које је, уз извршене репресије, довело до кризе митско-ритуалних култова,” истиче Ернесто де Мартино (итал.Ernesto de Martino)[V] у књизи која се бави феноменом апулијског тарантизма, Земља кајања (енгл.The Land of Remorse, итал.La terra del rimorso).[22] Тарантизам се, већ средином 14. века, ширио као одговор на сузбијање и дезинтеграцију дионизија, са новим ритуалом, признатим и друштвено прихваћеним. Иако је тарантела најчешће повезиван са лечењем тарантизма, плес је био и важан део друштвених и религиознихобичаја. Људи су га играли на верским празницима, ходочашћима, венчањима и другим прославама. Међутим, тарантела је примењивана чак и као „облик терапије за смиривање жена” које су показивале знаке хистерије, што се у Италији називало „женски карневал” (итал.carnevaletto delle donne).[10][23] У својој студији Земља кајања, Ернесто де Мартино наводи:
„
Из перспективе културолошке анализе, тарантизам се није манифестовао као психички поремећај, већ као културолошки условљен симболички поредак ... у коме је и неуротична криза нашла своје решење културно обликована.[22]
”
Тарантела у савременој култури
Сцена из филма Тарантела у Напуљу из 1903. године.
Кроз векове, тарантела је еволуирала из ритуалног плеса у облик популарне забаве и културног израза. Између 18. и 20. века, многи композитори инспирисани мотивима и ритмовима јужњачких традиција, компонује и ствара посебан жанр „култивисане тарантеле”. Чувени пример класичне транспозиције тарантеле за глас и клавир је Ла данза (итал.La danza), Ђоакина Росинија (итал.Gioacchino Antonio Rossini), коју је за оркестарско извођење, заједно са осталим Росинијевим клавирским комадима, аранжирао Оторино Респиги (итал.Ottorino Respighiу),[VI] у 19. веку. Једнако позната, или можда и познатија (толико да је постала широм света синоним музике и плеса Напуља и Италије), је Тема тарантела (итал.Тema di tarantella), коју је написао Луиђи Ричи (итал.Luigi Ricci),[VII]1852. године за оперу Празник у Пиједигроти (итал.La festa di Piedigrotta). Други пример у класичној музици је Тарантела,Фридерика Шопена (пољ.Fryderyk Franciszek Szopen), из 1841. Такође вреди поменути и Тарантелу, Игора Стравинског (рус.И́горь Фёдорович Страви́нский), из балета Пулчинела (итал.Pulcinella), 1920. године, као и Тарантелу из Дванаест дечјих комада оп. 65,Сергеја Прокофјева (рус.Сергей Сергеевич Прокофьев), из 1936. године. Током 19. и 20. века, овај плес постао је симбол италијанског идентитета, често извођен на фестивалима и јавним догађајима. Име плеса тарантела је тако заменило називе разних већ постојећих плесова на југу Италије, чиме је постао најпопуларнији италијански плес познат у иностранству. Широка популарност термина објашњава чињеницу да разне врсте популарних плесова и плесне музике носе назив тарантела.[26] Данас је тарантела присутна не само у Италији већ и у многим заједницама италијанске дијаспоре широм света. Овај традиционални плес и музика оживљавају се на фестивалима и културним манифестацијама, док модерни извођачи и композитори интегришу елементе тарантеле у савремене музичке облике.[27][28]
Пицика[8]: Ритам ове тарантеле из Салента је френетичан и дивљи. Данас је познато да је то била варијанта плеса коришћен као средство у терапији тарантелом. Неке варијанте су дизајнирани да их плешу само мушкарац и жена а друга, више мушкараца и жена заједно.
Тијамуријата[7]: Тарантела из региона Напуља, чије име потиче од инструмента који симболизује ту врсту плеса, даире (или другачије, тамбурин, итал.tammorra). Мелодију „носи” само глас, понекад праћена хармоником (у данашње време), и традиционалним удараљкама. Ритам је неправилан и френетичан, јер се певачи смењују пратећи варијације гласа у импровизацији око традиционалних текстуалних мотива. Тијамуријата се свира обавезно током Ускршње недеље, у селима у подножју Везува.
Монтемаранезе (итал.Montemaranese)[30]: Тарантела карактеристична за град Монтемарано у региону Кампанија. Првобитно се изводила уз царамелу (итал.ciaramella),[VIII] даире, кастањете и мушки глас, док се данас може изводити уз: кларинет, певање, хармонику и даире, са веома правилним, брзим ритмом.[32]Нотни запис тарантеле Гаргано.
Гаргано (итал.Del Garganо, срп.из Гаргана)[33]: Тарантела распрострањена по целом рту Гаргано и широм региона Апулије, заснована на цикличном поновљању истог баса, у остинату (итал.Ostinato).[34][IX]
Напуљска (или Наполитана, итал.napoletana)[36]: Варијанта тарантеле која је била популарна у Напуљу између 15. и 17. века. Троделног је облика (облика троделне песме), карактеристична по брзом ритму и драматичним покретима. Тарантела Наполитана се често изводи на фестивалима и прославама, а њен плесни образац укључује разигране покрете који симболизују кокетирање и флерт. Као најбољи пример „култивисане” варијанте тарантеле Наполитана, може послужити комад за глас и клавир Ла данза, Ђоакина Росинија. У савременој култури, мелодија ове верзије тарантеле је најпознатија у Северној Америци, где се проширила захваљујући медијској популаризацији као стереотипа „италијанске мелодије”. Популарности традиционалне Напуљске тарантеле допринела је и Тема тарантела коју је написао Луиђи Ричи за оперу Ла феста ди Пиједигрота. Поред ових облика, постоје и друге врсте тарантеле као што су: тарантела из Сорента,[37]Сицилијанска тарантела у више варијанти, на пример: балету (итал.ballettu), или у балу а тиову (итал.u balu a tiovu),[38] тарантела из Абруца (итал.Abruzzo), са два подтипа баларела (итал.ballarella)[39] и салтарела (итал.saltarella)[40] и друге.
Музички елементи тарантеле
Тарантела је препознатљива по својим специфичним музичким елементима који чине основу њеног динамичног и ритмичког карактера.[41] Са аспекта музике, тарантела је комплексна структура која укључује специфичне ритмове, мелодије и хармоничне елементе. Типично је грађена у облику тема са варијацијама, где се основна мелодија понавља и развија кроз импровизацију. Овај стил омогућава извођачима, посебно виолинистима и мандолинистима, да искажу виртуозност док одржавају основни ритам плеса.
Ритам
Ритам тарантеле је обично брзог темпа, у такту од 6/8 или 12/8 (понекад и 3/8).[4] Овај непаран ритмички образац даје плесној музици карактеристичан „љуљајући” осећај, док истовремено омогућава енергичне и брзе покрете плесача.[42] Даире имају кључну улогу у одржавању ритмичке основе, при чему често укључује сложене украсе и импровизације које додатно наглашавају плесни карактер. Ритам је такође флексибилан и често се убрзава како би пратио интензитет плеса. Почетни спорији темпо омогућава плесачима да се „загреју”, док убрзавање ритма подстиче стање налик трансу[28] (који је раније често био повезан са ритуалним аспектима тарантеле).
Мелодија
Мелодијски елементи тарантеле су разиграни и енергични, често базирани на модалним скалама које су карактеристичне за јужноиталијанску музику. Главни инструменти који изводе мелодију су мандолина, виолина и хармоника (у новије време). Мелодија се често изводи у понављајућим фразама које су једноставне, али ефектног израза, омогућавајући лако памћење и понављање. Мелодијски украси, укључујући трилере, глисанда и вибрато, често се користе како би додао емотивни интензитет. Понекад мелодија прати наративне елементе, где музички мотиви представљају различите фазе плеса (од почетног позива на плес до кулминације и завршетка).[43]
Хармонска структура
Иако тарантела често користи једноставне хармонске прогресије (као што су I-IV-V-I), слојевитост долази из интеракције између ритмичких и мелодијских елемената. Хармоника и гитара често служе као пратња, пружајући основу за мелодијске и ритмичке импровизације. Модулације[X] између различитих тонова или модалних скала могу се користити како би се нагласиле промене у динамици или емоцији током плеса. На пример, прелазак из дорског у еолски модус[XI] може симболизовати прелаз из радости у меланхолију.
Инструментација
Инструментација[46] тарантеле варира у зависности од регионалних традиција, али су кључни следећи инструменти:[43]
Даире:[47] Основни ритмички инструмент, користи се за обележавање темпа и додавање украса кроз ударце и звецкање.
Мандолина:[47] Пружа разигране и брзе мелодијске линије које су карактеристичне за тарантелу.
Виолина: Често води мелодију, доприносећи већем емотивном интензитету.
Хармоника: Користи се за хармонску подршку и додавање богатства звуку.
Гитара: Пружа ритмичку основу и хармонску структуру.
Зампоња (итал.zampogna, италијанске гајде): Традиционални инструмент јужне Италије, често се користи у руралним верзијама тарантеле.
Импровизација
Један од кључних елемената музике тарантела плеса је импровизација. Музичари често додају украсе и мењају ритам и мелодију како би одговарали енергији плесача. Током плеса, музичар са даирама и плесач, непрестано покушавају да „надмаше” један другог тако што играју брже или убрзавају ритам.[10] Ова спонтаност доприноси јединствености сваког извођења и омогућава интеракцију између музичара и плесача.[28]
Плесни елементи тарантеле
Тарантела, као један од најславнијих плесова из јужне Италије, носи са собом богату плесну традицију која је прожета ритмом, енергијом и изражајем. Њени плесни елементи развијали су се кроз векове, обликујући је у јединствену плесну форму која има специфичан значај како у контексту ритуала, тако и у друштвеним прославама.[10][48]
Структура и основе корака
Плесни образац
Основни плесни образац тарантеле заснива се на брзом темпу и синкопираним покретима који се савршено уклапају у ритмичку основу музике у 6/8, 12/8 или 3/8 такту.[42] Плес се изводи у паровима или групама, при чему су покрети плесача често усклађени с музиком која убрзава како би подстакла енергију и повећала интензитет наступа.[28]
Карактеристични кораци
Тарантела обухвата комбинацију следећих корака и фигура:[49]
Скокови и поскоци:[10] Енергија плеса се манифестује кроз брзе и еластичне покрете који подсећају на плесну игру између плесача и паука, у складу с њеним митолошким пореклом.
Ротације:[10] Ротације плесача симболизују ослобођење и екстазу. Ови покрети су често наглашени у солистичким наступима.
Кружни покрети:[10] Групе плесача формирају кругове, при чему се крећу у смеру казаљке на сату или супротно, што симболизује заједништво и цикличност.
Ширење руку и гестикулација:[10] Руке се шире како би се нагласио изражај плесача, док гестови доприносе наративном аспекту плеса.[41]
Кореографија
Кореографија тарантеле често зависи од регионалних варијација.[10] У неким деловима Италије, плес има импровизаторски карактер, где плесачи слободно креирају покрете у складу с музиком. У другим регионима, плес прати строго дефинисане обрасце који се преносе с генерације на генерацију.[28]
Плесне фигуре и формације
Парови
Тарантела се често изводи у пару, при чему плесачи симболизују дијалог између мушкарца и жене.[50] Овај дијалог може бити изражен кроз елементе флерта,[10] изазивања и заједничког усклађивања покрета.[42]
Групни плес
У групним изведбама, плесачи се организују у круг или линију, при чему често долази до измене улога солиста и групе. Круг симболизује заједништво и непрекинути ток енергије између плесача.[10]
Солистички моменти
Солистички наступи унутар тарантеле омогућавају плесачу да изрази лични стил кроз импровизоване покрете, додајући плесу јединствен печат.[50]
Симболика покрета
Ритуални аспекти
Плесни покрети тарантеле често су повезани с ритуалним значајем. Енергија и интензитет покрета симболизују процес излечења и ослобађања од "отрова" у телу, што има корене у тарантизму.
Емотивни изражај
Сваки покрет у тарантели има дубок емотивни изражај.[28] На пример, брзи скокови могу симболизовати екстазу, док спорији и заобљенији покрети могу изражавати меланхолију или интроспективност.
Наративни аспекти
Кроз плесне фигуре и гестове, тарантела развија своју причу. Ово може бити прича о љубави, радости, борби или заједништву. Наративни аспект плеса често је усклађен с мелодијским елементима музике.[51]
Костими и реквизити
Традиционална одећа
Костими за тарантелу одражавају регионални идентитет и културно наслеђе. Уобичајени елементи костима укључују:
Жене: Хаљине јарких боја с везовима, кецеље и мараме.[52]
Мушкарци: Кошуље с воланима, прслуци и панталоне с трегерима.[52]
Реквизити
Плес често укључује употребу даира, које служе као музички инструмент и као визуелни елемент који наглашава ритам покрета.[28]
Савремена интерпретација и утицаји
Сценске изведбе
Тарантела је постала популаран елемент сценских наступа, при чему кореографи и плесачи модернизују њен израз, задржавајући притом њену аутентичност.[28]
Плесна педагогија
Многи плесни студији у Италији[53] и иностранству уче тарантелу као део традиционалног плесног репертоара, чувајући тако њен културни значај.[54]
^Ликоза тарантула (или Вучија тарантула), је врста великих паука из јужне Европе, посебно из региона Апулије у Италији и града Таранта, по коме је и добио име. Овај паук је био првобитно позната као Тарантула, назив који се данас обично односи на пауке из друге породице Мигаломорфе.[13]
^Јустус Фридрих Карл Хекер (5. јануар 1795, Ерфурт — 11. мај 1850, Берлин),[18] је био немачки лекар и медицински писац, чији се радови појављују у медицинским енциклопедијама и часописима тог времена. Посебно је проучавао болести у вези са људском историјом, укључујући кугу, мале богиње, смртност новорођенчади, манију плеса и знојење. Он се сматра зачетником проучавања болести кроз историју.
^Ернесто де Мартино (1908—1965), је био италијански антрополог, историчар религија и филозоф, оснивач италијанске културне антропологије и етнопсихијатрије.[21]
^Оторино Респиги (9. јул 1879—18. април 1936) је био италијански композитор, виолиниста, учитељ, музиколог и један од водећих италијанских композитора раног 20. века.[24]
^Луиђи Ричи (8. јул 1805—31. децембар 1859) је био италијански композитор, посебно опера.[25]
^Популарни дувачки инструмент, са двоструком трском, древног порекла, од кога се сматра да потиче савремена обоа. И данас је распрострањена у неким централним и јужним италијанским регионима, где се свира посебно током божићног периода заједно са гајдама.[31]
^Остинато је кратак музички мотив или фраза, који се стално и изнова понавља, без промене висине тона или ритма. Обично се појављује у басу, који се у том случају назива бас остинато.[35]
^„Прелазак неке мелодије, акордског низа из једног основног тоналитета у други”.[44]
^Модуси су системи староцрквених музичких лествица, претече данашњих дурских и молских лествица[45]
^Parmigiani, Giovanna (2024). The Spider Dance, Tradition, Time, and Healing in Southern Italy. Sheffield, United Kingdom: Equinox Publishing Ltd. ISBN9781800505124.
^Dell'Umbria, Alèssi (2016). Tarantella !: Possession et dépossession dans l'ex-royaume de Naples (на језику: Français). Paris: L' Oeil d'Or. стр. 491. ISBN978-2913661707.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^Longo, Stephanie (2020-04-19). „A Virtual Tarantella”. Irpinia Stories (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-29.
INSERRA, INCORONATA. Global Tarantella: Reinventing Southern Italian Folk Music and Dances. University of Illinois Press, 2017. JSTOR, https://doi.org/10.5406/j.ctt1w6tfvk. Accessed 2 Feb. 2025.