Татјана Казанкина
Татјана Васиљевна Казанкина (рус. Татьяна Васильевна Казанкина; Петровск, 17. децембар 1951.) некадашња је совјетска атлетичарка која је поставила седам светских рекорда и освојила укупно три златне медаље на Олимпијским играма. Одликована је Орденом Црвене заставе рада и звањем Заслужног мајстора спорта СССР- а 1976. КаријераМесец дана пре Олимпијских игара 1976. у Монтреалу, Казанкина је постала прва жена која је трчала на 1.500 м за мање од 4 минута, истрчавши 3:56,0, што је за 5,4 секунде било брже од светског рекорда Људмиле Брагине. Казанкина је освојила злато на 1.500 м и 800 м на играма у Монтреалу.[1] 1980. трчала је 1.500 м за 3:52,47. Ово време је стајало као светски рекорд тринаест година. 1980. изабрана је за најбољу спортисткињу на свету по избору западнонемачке Интернационале шпорт кореспонденц (нем. Internationale Sport-Korrespondenz).[1] Њена каријера је нагло прекинута у септембру 1984. када је суспендована на 18 месеци због одбијања да се подвргне тесту на допинг након победе у трци на 1.500 метара у времену 3:58,63 у Паризу.[2] ПриватноТатјана се 1974. године удала за Александра Коваленка, постдипломца на Одсеку за примењену математику Лењинградског државног универзитета.[1] Имају ћерку Машу.[3] Осим по спортским достигнућима, Казанкина је позната и по научним радовима. Дипломирала је на Економском факултету Лењинградског државног универзитета. Касније је одбранила дисертацију за звање кандидата педагошких наука на Лесгафт институту за физичко васпитање.[3] Докторирала је са темом дисертације "Систем финансирања физичког васпитања и спорта".[1] Радила је као предавач до 1997. Ауторка је књиге "Бирам трчање" (рус. Выбираю бег, 1983) и 29 научних радова.[4] Казанкина живи у Санкт Петербургу где је радила у Државном комитету за физичку културу и туризам Руске Федерације.[4] ![]() Она је 2023. године критиковала Међународни олимпијски комитет због тога што је од руских спортиста захтевао да се такмиче под неутралном заставом и назвала „апсурдном“ идеју да они осуђују Специајлну војну операцију у Украјини.[5] Види још
Референце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia