Татјана Самоленко

Татјана Самоленко
Лични подаци
Пуно име	Татьяна Владимировна Самоленко
Датум рођења	(1961-08-12)12. август 1961. (63 год.)
Место рођења	Секретарка, Оренбуршка област, Совјетски Савез
Држављанство	СССР до 1991. ЕУН 1992. од 1993. Украјина
Висина	166 см
Маса	57 кг
Спортске информације
Спорт	1.500 м, 3.000 м
Достигнућа и титуле
Лични рекорди	3:57,92 м на 1.500 м 8:26,53 м на 3.000 м
Награде и медаље Представљајући СССР Атлетика Олимпијске игре 1988. Сеул 3.000 м 1988. Сеул 1.500 м Представљајући ЕУН 1992. Барселона 3.000 м Представљајући СССР Светска првенства 1987. Рим 1.500 м 1987. Рим 3.000 м 1991. Токио 3.000 м 1991. Токио 1.500 м Светско првенство у дворани 1987. Индијанаполис 3.000 м 1987. Индијанаполис 1.500 м Европско првенство 1986. Штутгарт 1.500 м Представљајући ЕУН Европско првенство у дворани 1992. Ђенова 3.000 м

Татјана Владимировна Самоленко (рус. Татьяна Владимировна Самоленко), рођена Хамитова, из првог брака Самоленко, из другог брака Доровски, 12. август 1961.) некадашња је атлетичарка која је до 1991. представљала Совјетски Савез, потом Уједињени тим 1992. и касније Украјину. Она је Олимпијска шампионка 1988. у трци на 3.000 метара.

Као Татјана Самоленко била је Олимпијска шампионка 1988. на 3.000 метара, Светска шампионка 1987. на 1.500 и 3.000 метара и Светска шампионка у дворани 1987. на 3.000 метара. На 1.500 метара освојила је и олимпијску бронзу (1988), светско сребро у дворани (1987), европско сребро (1986) и титулу на Играма добре воље 1986.

После порођаја 1990. вратила се такмичењима 1991. под презименом Доровски и одбранила светску титулу на 3.000 метара. Освојила је и сребрну медаљу у финалу на 1.500 метара иза Хасибе Булмерке. Њено последње велико такмичење биле су Олимпијске игре 1992. где је освојила сребрну медаљу на 3.000 метара и завршила као четврта у финалу на 1.500 метара.

Њени претходни наступи били су оспорени када је била позитивна на тестирању на допинг у јуну 1993. Након овог тестирања, завршила је каријеру.^[1][2]

Рођена је у селу Секретарка у Северном округу Оренбуршке области. Одрасла је у Запорожју, где је на крају такмичарске каријере радила као професор на Институту за здравље, спорт и туризам.^[3] Њен други супруг био је атлетичар Виктор Доровски. Њен трећи супруг је некадашњи олимпијски десетобојац Александар Апајчев.

• 800 метара - 1:58,56 - Доњецк 1985.
• 1.500 метара - 3:57,92 - Барселона 1992.
• 3.000 метара - 8:26,53 - Сеул 1988.

Представљајући СССР
Година	Такмичење	Место	Пласман	Дисциплина	Резултат
1986	Игре добре воље	Москва, Совјетски Савез	1.	1.500 м	4:05.50
	Европско првенство	Штутгарт, Западна Немачка	2.	1.500 м	4:02.36
			5.	3.000 м	8:40.35
1987	Светско првенство у дворани	Индијанаполис, САД	2.	1.500 м	4:07.02
			1.	3.000 м	8:46.52
	Светско првенство	Рим, Италија	1.	1.500 м	3:58.56
			1.	3.000 м	8:38.73
1988	Олимпијске игре	Сеул, Јужна Кореја	3.	1.500 м	4:00.30
			1.	3.000 м	8:26.53
1991	Светско првенство	Токио, Јапан	2.	1.500 м	4:02.58
			1.	3.000 м	8:35.82
Представљајући ЕУН
1992	Европско првенство у дворани	Ђенова, Италија	2.	3.000 м	9:00.15
	Олимпијске игре	Барселона, Шпанија	4.	1.500 м	3:57.92
			2.	3.000 м	8:46.85

• Освајачице олимпијских медаља у атлетици — 1.500 метара за жене
• Освајачице олимпијских медаља у атлетици — 3.000 метара за жене
• Освајачице медаља са светских првенстава у атлетици на отвореном — 1.500 метара за жене
• Освајачице медаља са светских првенстава у атлетици на отвореном — 3.000 метара за жене

1. ^ Ransom, Ian (20. 5. 2016). „O'Sullivan resigned to long wait in China doping probe”. Reuters. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. ^ „Семь самых громких допинг-скандалов украинских олимпийцев”. www.niknews.mk.ua (на језику: руски). 2008-08-25. Приступљено 2024-11-07. 
3. ^ „Інститут здоров'я, спорту і туризму | Класичний приватний університет”. web.archive.org. 2012-02-07. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 2024-11-07. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)