Татјана Толстој
Татјана Никитишна Толстој (рус. Татьяна Никитична Толстая; Лењинград, 3. мај 1951) је руска списатељица, ТВ водитељка, публицисткиња, романсијерка и есејисткиња из породице Толстој. ПородицаТолстој је рођена у Лењинграду у породици писаца. Њен деда по оцу, Алексеј Николајевич Толстој, био је пионирски писац научне фантастике и син грофа Николаја Александровича Толстоја (1849–1900) и Александре Леонтијевне Тургењеве (1854–1906), рођака децембриста Николаја Тургењева и писца Ивана Тургењева. Бака по оцу јој је била песникиња Наталија Крандијевска. Михаил Лозински (1886-1955), њен деда по мајци, био је књижевни преводилац познат по свом преводу Дантеове Божанствене комедије. Сестра Татјане Толстој, Наталија, такође је била писац. Њен син Артемиј Лебедев је оснивач и власник „Art. Lebedev Studio”, руске фирме за веб-дизајн.[1]   Живот и рад 1951—1983: прве годинеТатјана Толстој је рођена у Лењинграду од професора физике Никите Толстоја и Наталије Михајловне Лозинске. [2] Са шесторо браће и сестара, одрасла је у First Apartment house of Lensovet (Первый жилой дом Ленсовета на Карповке). [3] Године 1974. Толстој је дипломирала на одсеку за класичну филологију Лењинградског државног универзитета. Исте године се удала за филолога Андреја Лебедева. Пар се преселио у Москву почетком Периода стагнације 1980-их, где је Толстој почела да ради у издавачкој кући Наука. [4] [5] Како се Толстој сећа, у новембру 1982. имала је операцију на очима и морала је да проведе три месеца на рехабилитацији, неспособна да види на јаком светлу. Верује да ју је тај период довео до писања: без сталног протока информација из света, њен ум се разбистрио и открила је у себи жељу да записује заплете и приче. [6] [7] [8] 1983—1989: почетак књижевне каријереГодине 1983. Толстој се појавила као књижевни критичар.[5] Њена прва кратка прича, На златном трему ( На золотом крильце сидели ), појавила се у часопису Аврора 1983. године и означила је почетак Толстојине књижевне каријере, а њена истоимена збирка прича је Толстој прогласила једним од најистакнутијих писаца перестројке и постсовјетског периода. Како пише Мичико Какутани, „може се наћи одјеци... дела њеног праунука Лава Толстоја – његова љубав према природи, његов психолошки увид, његова пажња према детаљима свакодневног живота“. [9] Али „њене блиставе, прогањајуће приче најоштрије подсећају на Чеховљево дело, мапирају унутрашње животе ликова и неостварене снове са необичном симпатијом и проницљивошћу“, а такође показују „ауторичину набоковску љубав према језику и њену склоност чудним излетима у надреално, подсећа на Булгакова и Гогоља “. [10] Године 1987. збирка кратких прича под истим насловом — На златном трему — преведена је на енглески и добила је позитивне критике. [5] Када је 1988. књига објављена у Русији, више од 50.000 примерака је распродато за неколико сати. [11] Била је гостујући професор руске књижевности на Универзитету Тексас у Остину 1989. 1990—1999: живот у САД и новинарствоГодине 1990. Толстој је са породицом емигрирала у Сједињене Државе. Почела је да предаје руску књижевност и креативно писање прво на Принстону, затим на Скидмор колеџу и држала је предавања на више универзитета. [12] [8] Појавила се и као новинарка и дала допринос часописима New York Review of Books, The New Yorker, The Times Literary Supplement, Wilson Quarterly, а такође је писала за руска издања као што су Московске вести, Капитал и Руски телеграф. [5][11] Године 1988, Татјана и њена сестра Наталија су коауторке књиге кратких прича која је објављена под насловом Sisters (Сестре).[5] 2000—2012: Ќис, Школа за скандал, писање говораПочетком 1990-их Толстој је радила на писању говора за партију Унија десних снага заједно са сценаристкињом и новинарком Дуњом Смирновом и књижевним критичарем Alexander Timopheevsky (Тимофеевский, Александр Александрович). [13] Године 1999. Толстој се вратила у Русију. Следеће године објавила је свој роман The Slynx ('Ќис) (Кись), дистопијску визију пост- нуклеарног руског живота у некадашњој (сада заборављеној) Москви, представљајући негативан образовни роман који се делимично суочава са „разочарењима постсовјетских руских политичких и друштвених живот“. [14] Описан је као „приказ о деградираном свету који је пун одјека узвишене књижевности руске прошлости; насмејани портрет људске нехуманости; почаст уметности у њеној суверености и беспомоћности; визија прошлост као будућност у којој је будућност сада“. [15] Како је списатељица признала, за писање романа јој је требало више од 14 година. [12] До 2003. године продато је више од 200.000 примерака The Slynx-а.[12] Убрзо након објављивања The Slynx (Кис), објављене су још три Толстојине књиге. Две збирке приповедака под насловима Day (Дан) и Night (Ноћ) пратиле су Two (Две), у коауторству са сестром Наталијом. [16] Дванаест година између 2002. и 2014. са другарицом Avdotya Smirnova (Смирнова, Авдотья Андреевна) Толстој је била ко-водитељица програма руске културне телевизије The School for Scandal (Школа за скандал) (названа по драми Ричарда Шеридана), у којој је водила интервјуе са различитим представницима савремене руске културе и политике. [17] 2003. године Руска национална телевизија наградила је The School for Scandal Школу за скандал награду за најбољи ток шоу.[5] Године 2010, са својом нећакињом Олгом Прохоровом, Толстој је објавила The Same ABC of Buratino — збирку песама које је требало да буде у књизи коју је Буратино продао. У интервјуу руском часопису Толстој је признала да је од детињства гајила идеју о овој књизи, али тек када су јој деца порасла, њена нећака је „покупила“ пројекат и помогла у писању књиге. [5] После 2013The New Yorker је 12. јуна 2015. објавио Квадрат, [18] мрачни омаж ништавности слике Казимира Маљевича из 1915. Црни квадрат, која се завршава самореференцијалним параграфом. У Русији је 2018. изашла збирка кратких прича под називом Aetherial Worlds (Етерични светови).[5] Написане разиграним и поетским језиком, приче су мешавина стварних и измишљених сећања на њено детињство, њена путовања и породицу. [19] [20] Књига је награђена Ivan Belkin Literary Award. [21] Убрзо је преведен на енглески и добио позитивна признања. [22] 2020. године добила је награду Писац године. Ова награда одаје признање плодним писцима за њихов дугогодишњи допринос руској књижевности. [23] БиблиографијаРомани
Кратка фикција
Документарна литература
Референце
Додатна литература
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
