Текстови пирамида

Текстови пирамида су колекција староегипатских религијских текстова из периода Старог царства. Текстови су били на староегипатском језику и урезивани су на зидове пирамида у Сакари током пете и шесте династије. Најстарији примерци су из периода око 2400—2300. године пре нове ере.^[1] За разлику од каснијих Текстова ковчега и Књиге мртвих, Текстови пирамида се проналазе само у краљевским гробовима и нису били илустровани.^[2] Осим стеле из Палерма, текстови Пирамида садрже најстарије записе о Озирису, који ће касније постати бог подземља и значајно божанство у религији Египта.^[3]

Током Старог царства (2886. п. н. е. - 2181. п. н. е.), Текстови су били урезивани у пирамиде краљева, али се проналазе и у гробницама краљица. Током Средњег царства (2055. п. н. е. - 1650. п. н. е.) пирамиде фараона више нису имале ове текстове на зидовима, иако су постојале чини пирамида. Међутим, током Новог царства (1550. п. н. е.- 1070. п. н. е.) ови текстови се појављују у гробницама елите и званичника.^[4]

Чини из Текстова пирамида штите мумију фараона, оживљавају његово тело после смрти и помажу му да оде у загробни живот. Требало је да се чини изговарају, а не само да буду урезане у зидове. Садрже доста речи као што су летети или скочити како би описале пут фараона у загробни живот.^[5] Фараон је имао неколико начина којима је могао да путује, укључујући рампе, степенице, мердевине и летење. Чини су такође коришћене како би се богови позвали да помогну фараону, чак и претећи им уколико му не помогну.^[6] Често су Текстови пирамида били исписани у првом лицу, али у каснијим периодима се проналазе и написане у трећем лицу. Начин писања је зависио од тога ко их чита и за кога се читају.^[7] Многи од текстова садрже успехе фараона и ствари које су они урадили за Египћане током њихове владавине. Текстови су имали двојаку улогу: служили су да помогну фараону да пређе у загробни живот, али и да обавесте и осигурају живе људе да је његова душа дошла до њене дестинације.^[5]

Неколико фараона је имало текстове у својим пирамидама:

• Унас: 2353-2323. п. н. е.
• Тети: 2323-22913. п. н. е.
• Меренре Немтиемсаф: 2255-2246. п. н. е.
• Пепи II: 2246-2152. п. н. е.^[1]

Прве текстове је 1881. године открио Гастон Масперо, а превод на немачки је урадио Курт Сет, на француски Луис Спилер, а на енглески Рајмонд Фулклер, Семјул Алфред Браун Мерсер и Џејмс Ален. Међутим, тек 1935. године ће египтолог Густав Жаквер открити остатак текстове.^[7]

Најстарији верзија се налази у пирамиди Унаса, последњег краља пете династије, и има 228 чини. Остатак је откривен у пирамидама фараона Тетија, Мернера Немтиемсафа, Пепија II, али се примерци налазе и у гробницама краљица из шесте династије: Анкхесенпепи II, Неит, Ипут II, Уџебтен, Бехену.

Прво издање превода који је урадио Курт Сет је имало 714 различитих чини, а након овог издања су откривене нове чини у другим пирамидама и данас се зна за укупно 759. Ипак, ниједна пирамида нема исписане све чини заједно.

Бројни Текстови пирамида садрже записе о ритуалима и даровима за богове. Један од таквих ритуала је ритуал отварања уста, ритуали даровања и ритуали инсигнија. У пирамидама су се остављали и прави дарови и молитвени дарови и оба су записана у текстовима у нади да ће фараон тако доћи до загробног живота.^[8] Ритуали као што су отварање уста и церемонија ока су били значајне за фараона у загробном животу. У њима је главни свештеник заједно са помоћницима отварао очи и уста покојнику док је изговарао молитве и чини. Док су се користили посебни инструменти за отварање уста, људи су оплакивали покојника. Ритуал се радио како би фараон могао да једе, говори, дише и види у загробном животу.^[9]

Египатске пирамиде су имале различите ходнике, тунеле и собе које су имале различити значај и употребу током сахране и ритуала.^[10] Текстови су писани и ишчитавани у специфичном редоследу, а почињало се са читањем у Храму у долини испред пирамиде, а завршава се у просторији у којој се налазио саркофаг фараона.^[11]

Унас је био последњи фараон пете династије.^[10] Текстови који се налазе у његовој пирамиди се сматрају најутицајнијим. Иако су били најкраћи, текстови из његове пирамиде су се понављали на бројним другим местима, а били су и први текстови које су истраживачи открили.^[1]

Текстовима пирамида који су проналазе код Унаса фале неки аспекти које се могу наћи код каснијих примерака. На пример, на саркофагу Унаса није ништа било исписано.^[6] Док на саркофагу није било ништа написало, на зидовима у просторији, у ходницима и предворју су били исписани текстови. Верује се да је ово због тога што су ово били најранији текстови и да су зато касније фараони копирали ову форму из Унасове пирамиде док су је дорађивали.^[10]

Осим генералних чини, предворје и ходници у Унасовој пирамиди садрже текстове и чини које су персонализоване да важе за самог Унаса.^[6]

• Староегипатски погребни текстови
• Текстови ковчега
• Књига мртвих
• Ритуал отварања уста

• Allen, James P. (2000). Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77483-3. 
• The Egyptian Book of the Dead: The Book of Going Forth by Day. Translation by Ogden Goelet and Raymond Faulkner; Preface by Carol Andrews; Introduction by J. Daniel Gunther; Foreword by James Wasserman (20th Anniversary изд.). San Francisco: Chronicle Books. 1994. ISBN 978-1452144382. 
• Mercer, Samuel (1956). Literary Criticism of the Pyramid Texts. London: Luzac & Compant LTD. 
• Lichtheim, Miriam (1975). Ancient Egyptian Literature. 1. London, England: University of California Press. ISBN 978-0-520-02899-9. 
• Allen, James P.; Manuelian, Peter Der (2005). The Ancient Egyptian Pyramid Texts. Society of Biblical Lit. стр. 1. ISBN 978-1-58983-182-7. 
• Hornung, Erik (1997). The Ancient Egyptian Book of the Afterlife. Ithaca and London: Cornell University Press. 

Текстови пирамида на Викимедијиној остави.

• Оригинална транскрипција текстова коју је урадио Курт Сеит