Тема је у почетку била област у коју су се насељавали војници (стратиоти) или нека војна јединица премештена из друге области. Касније ће реч „тема“ заменити реч „провинција“. Стварање тема представља настанак реформи царева Јустинијана и Маврикија. Јустинијан је привремено спајао цивилну и војну власт у одређеним провинцијама напуштајући тако начело поделе власти које су установили цареви Диоклецијан и Константин. Маврикије је стварао егзархате у северној Африци и Италији покушавајући да обједини византијску власт у тим областима под контролом царевог егзарха. Стварање Картагинског и Равенског егзархата биле су мере које су касније отвориле пут настанку тема.
Тематски систем
Као и егзархати у Равени и Картагини, и малоазијске теме представљају управне јединице војног карактера. На њиховом челу стајали су војни команданти - стратези. Стара провинцијска подела није нестала одједном већ се дуго одржавала у оквиру тема. Поред тематског стратега првобитно је стајао као глава цивилне управе тематски проконзул.[2]
Прве теме настале су у Малој Азији средином 7. века тј. у доба владавина царева Ираклија (610-641) и Констанса II (641-668). Ови цареви преместили су трупе из области које су заузели Арабљани (Јерменија, дијецеза Исток и Египта) и населили их у Малој Азији. Европске трупе пребацили су преко мореуза како би браниле источне границе царства. Прве теме биле су: Анатолика (некадашња војска Истока), Арменијака (некадашња војска Јерменије), Опсикија (под контролом три војна заповедника) и Тракисион (војска Тракије; настала недуго након 680. године након заштите Цариграда од напада Бугара и Словена). Први резултат новог уређења јесте преокрет у Византијско-персијском рату. Изванредни успеси смењују тешке поразе претходног доба.[3] Око 695. године настала је тема Хелада која је обухватала источну обалу Балканског полуострва и острва у Егејском мору. Постојање теме Македоније као самосталне административне јединице посведочено је тек у време владавине царице Ирине (797-802). Ради ефикасније одбране од арабљанске флоте, подстакнут првом арапском опсадом Цариграда, цар Константин V (668-685) оснива тему Карависијанаца (од грчке речи за брод). У 8. веку настала је прва поморска тема: Кивиреота (по граду Кивиру на југу Мале Азије). Ратови Византије и Бугарске током 9. и 10. века довели су до нестанка Склавинија и њиховом прикључивању једној од та два царства (Византијском или Првом бугарском). На тај начин, у доба владавине Василија I (867-886) настаје тема Далмација. Након уништења Самуиловедржаве почетком 11. века, Василије II оснива катепанат Бугарску, административну јединицу сличну теми, као и теме Паристрион и Смирниј.
До средине 8. века провинције и теме постоје паралелно. Теме постепено преузимају цивилну власт. Прве теме добијале су називе по војним јединицама које су насељене на њиховој територији. Прве европске теме понеле су традиционална имена (Тракија, Македонија, Хелада) док су касније теме називе добијале искључиво по својим престоницама (Никопољ, Солун, Севастеја и сл). У одређеним случајевима теме су добијале имена по рекама (Стримон, Месопотамија) или по народима (Лангобардија, Иверија, Бугарска).
Након освајања Василија Бугароубице, Византијско царство налазило се на врхунцу моћи. Пошто није сачуван ниједан опис административног уређења из његовог времена, те се историчари морају ослонити на сачуване изворе из ранијег периода. То су пре свега четири „тактикона“ (реда седења) и дела византијских и арабљанских историчара од којих су најважнија дела цара Константина VII Порфирогенита. Порфирогенитова дела су: „Спис о народима“ (De administratio imperio), „О церемонијама“ (De cerimoniis) и „О темама“ (De thematibus). У овом последњем делу наводе се имена и кратка историја 17 источних и 12 азијских тема. Теме које Порфирогенит наводи су:
Тенденција смањивања тема (почевши од 10. века) доводи до спајања појединих тема у више војне јединице под заповедништвом дукса или катепана. То су тзв. дукати или катепанати.
Мале теме
Почетком 10. века настаје промена у тематском уређењу у време Македонске династије и долази до оснивања мањих тема. У време владавина Василија I и Лава VI Византија има офанзивну политику. Од доба владавине Лава VI (886-912) у пограничним крајевима Византије на Истоку почињу да се формирају тзв. мале теме. Називају се још и стратигиди или стратигатон. У изворима се ове теме називају и јерменским темама насупрот обичним, ромејским темама. Мале теме носе назив „јерменске“ јер су настале у рату са Арабљанима на територији Јерменије. Арабљани упадају на јерменску територију и изазивају миграцију Јермена који се селе на византијску територију. Јермени су били добри ратници те их Византија прима у тврђаве и распоређује дуж граница. Ако је добар положај града-државе, он добија статус теме и свог стратега. Мале теме имају искључиво одбрамбену функцију. Њихов број увећава се од епохе Константина Пофирогенита (913-959), а кулминирао је током владавина Нићифора II Фоке и Јована I Цимискија (963-976). Тада је окончана војна експанзија Византије на истоку. Мале теме располажу знатно мањим бројем војника него обичне теме. Њихови војницу су, ретко, учествовали и у офанзивним кампањама. Од 11. века мале теме се шире и на Балкану.
Тематски стратег
Тематски стратег налазио се на челу византијске теме. Власт тематских стратега, међутим, није стриктно била повезана са територијом његове теме већ се стратег по потреби могао укључити у војни поход кога је Царство водило на другој територији. Теофанова Хроника, основни извор за период пре доношења Тактикона Успенског и јачања функције доместика схоле, тематски стратези уживали су висок степен самосталности. У њиховим рукама сконцентрисана је цивилна и војна власт, мада је војним овлашћењима придаван већи значај. Малоазијски стратези су играли одлучујућу улогу у грађанском рату Константина V и Артавазда. По природи ствари, приликом војних похода у коме учествује више стратега, стратег теме на чијој територији се води рат има предност у односу на остале стратеге. Међутим, стратези источних тема имали су предност у односу на стратеге западних тема. То видимо из примера рата Византије и бугарског кана Крума. Према Теофану су у рату учествовали стратези Македоније и Анатолике. Предност је имао стратег Анатолике као стратег вишег ранга.
Византијске теме
Теме између 660. и 930. године
"Првобитне" велике теме које су постојале у периоду од 660. године до почетка великих освајања 930-тих година.
