Тензиона главобоља
Тензиона главобоља (ТГ) је најчешћи тип главобоље у виду бола или нелагодности у глави, скалпу или врату и често је повезан са затезањем мишића у овим областима. Тензионе главобоље које нису повезане са болестима мозга. Иако су најчешћа врста главобоље, њени узроци нису добро схваћени.[1] Ако је главобоља блага до умерена, без других симптома и ако добро реагује на кућно лечење у року од неколико сати, можда пацијент неће морати да тражи медицинску помоћ или да има додатне прегледе или тестирање. ЕпидемиологијаУчесталост ТГ је најчешћи тип примарног главобоље и једно од најчешћих стања у свету, који погађа око једне петине светске популације. Иако је тачну инциденцу тешко утврдити, данска студија је открила инциденцу од 14,2 на 1.000 особа-годишње са честим епизодама ТГ.[2] Данска епидемиолошка студија открила је да око 78% одрасле популације има најмање једну епизоду ТГ у свом животу. Пол ТГ је чешћа код жена у поређењу са мушкарцима (женско-мушки однос је 3 :1).[3] Такође ТГ је нешто чешћа код жена јер има склоност да се преноси у породици.[1] Старост Иако се сматра да је ТГ најчешћи тип главобоље код деце.[4] просечна старост пацијената са ТГ је између 25 и 30 година.[3] ЕтиологијаТензиона главобоља се јавља када мишићи врата и главе постану напети или стегнути. Грчење мишића може бити одговор на стрес, депресију, повреду главе или анксиозност. Такоже свака активност која узрокује да се глава дуго држи у једном положају без померања може изазвати главобољу. Активности које могу изазвати ТГ укључивати куцање или други рад на рачунару, фини рад рукама и коришћење микроскопа. Спавање у хладној соби или спавање са вратом у ненормалном положају такође може изазвати главобољу због напетости мишића.[5] Други окидачи ТГ укључују:[5]
Тензионе главобоље се могу јавити и код особа које пате од мигрене, а може бити изазван, или се погоршати стресом, умором, буком или одсјајем. ВрстеГлавобоље тензионог типа су подељене у две главне категорије - епизодичне и хроничне.[6] Епизодичне главобоље тензионог типа
Ову потформу епизодичних главобоља карактерише најмање десет епизода главобоља које се јављају у просеку < 1 дан/месечно (< 12 дана/годишње).[7] Оне су присутне у скоро читавој популацији и обично имају мало утицаја на појединца. У већини случајева не захтевају медицинску помоћ. Ова потформа главобоља издваја појединце који обично не заахтевају медицинску помоћ и тиме избегавају стигматизацију од стране целокупне популације која има значајан проблем са главобољом, а ипак омогућава да и ова главобоља буде класификована.
Ову потворму епизодичних главобоља карактерише најмање десет епизода главобоља које се јављају у просеку од 1 до 14 дана месечно током више од 3 месеца (≥ 12 и < 180 дана годишње).[7] Често може бити повезана са значајним инвалидитетом, а понекад захтева и терапију скупим лековима. Хроничне главобоље тензионог типаОва врста тензионе главобоље траје сатима и може бити константна. Јављају се ≥15 дана/месечно у просеку >3 месеца (≥180 дана/годишње). Хроничне тензионе главобоље које трају недељама и месецима могу утицати на квалитет живота. На пример, хронична тензиона главобоља може особи отежати да се усредсреди на посао или породичне обавезе јер ће се увек суочавате са притиском тензионе главобоље.[7]
Клиничка сликаСимптоми главобоља се могу описат и као:[5]
Тензијске главобоље обично не изазивају мучнину или повраћање, и често покушавају да ублаже бол масирајући власиште, слепоочнице или доњи део врата. ДијагнозаКод тензијске главобоље обично нема проблема са нервним системом. Али осетљиве тачке (окидачке тачке) у мишићима се често налазе у пределу врата и рамена. Главобоље тензионог типа тешко је разликовати од мигрене, јер и једна и друга главобоља имају честе епизодичне главобоље типа напетости. Повећана осетљивост перикранијалних мишића током палпације је најзначајнији патолошки налаз код пацијената са тензионом главобољом. Карактеристична је и осетљивост присутна у интервалима између главобоља, која се повећава током главобоље и појачава са поирастом учесталости главобоља.
Дијагностичке критеријуме које би требало користити код ТГ предложила је у свом у трећем издању Међународна класификације поремећаја изазваних главобољама (ICHD-3),[7] наведени су у доњој табели:
Али за разлику од неких облика мигрене, главобоље тензионог типа обично нису повезане са сметњама вида, као што су видљиве светле тачке или бљескови светлости. Особе са тензионом главобољом такође обично не доживљавају мучнину или повраћање са болом у глави. Док физичка активност има тенденцију да погорша бол код мигрене, она не утиче на главобољу тензијског типа. Понекад се тензиона главобоља јавља као реакција на светлост или звук, али овај симптом није уобичајен. ТерапијаЦиљ терапије је моментално лечење симптоме главобоље и/или спречавањем главобоље избегавањем или променом окидача. Кључни корак у томе укључује учење да пацијент управља својим главобољама од напетости код куће на следећи начин:
ЛековиЛекови који могу ублажити тензиону главобољу су:
Узимање лекова дуже од 3 дана у недељи се не препоручује јер може довести до повратне главобоље (главобоље која се стално враћа због прекомерне употребе лекова против болова). Узимање превише ацетаминофена може оштетити јетру, а превише ибупрофена или аспирина може иритирати желудац или оштетити бубреге. Нефармаколошка терапија Најбоља нефармаколошка терапија за хронични ТГ су физикална терапија, биофеедбек и когнитивно-бихејвиорална терапија.[10] Опуштање, програми вежбања и побољшање држања су критичне компоненте физикалне терапије. Неколико других третмана, укључујући масажу, манипулацију, акупунктуру и остеопатску манипулативну медицину, такође су показали побољшање и акутних и хроничних облика ТГ, јер користе методе као што су повећање опсега покрета главе. ПрогнозаТензиона главобоље често добро реагују на лечење. Али ако су главобоље дуготрајне (хроничне, скоро свакодневне), оне могу ометати свакодневни живот и рад пацијената и често их је тешко лечити у примарној пракси. ПревенцијаМноги фактори који изазивају тензиону главобољу пацијент можда неће моћи да избегне превенцијом. На срећу, постоји много тога што пацијент може учинити да спречи ТГ. Управљање стресом може бити најефикаснији начин за спречавање ТГ. Најефикаснији алати за управљање стресом су они који се могу уклопити из дневне рутине како би се пацијент осећао добро, или применом:[11]
Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
