Тенис на Летњим олимпијским играма 2020 — мушкарци појединачно
Тениски турнир за мушкарце у појединачној конкуренцији на Летњим олимпијским играма 2020. одржан је на теренима Аријаке Колосеума у Токију[1], од 24. јула до 1. августа 2021.[2] Учествовало је 64 играча из 31 земље.[3] Енди Мари је био бранилац титуле из 2016. али се повукао пре почетка турнира због повреде квадрицепса.[4] Александар Зверев освојио је злато пошто је у финалу савладао руског[а] тенисера Карена Хачанова резултатом 6:3, 6:1.[6] Ово је била прва златна медаља за Немачку у појединачној конкуренцији још од тријумфа Штефи Граф на Олимпијским играма у Сеулу 1988. Зверев је у полуфиналу био бољи од Новака Ђоковића и тако га спречио у потенцијалном освајању календарског златног слема.[7][8] У мечу за бронзану медаљу Шпанац Пабло Карењо Буста са 6:4, 6:7(6:8), 6:3 победио је Новака Ђоковића.[9] ПозадинаОво ће бити 16. такмичење у појединачном тениском турниру за мушкарце. Манифестација се одржавала на свим Летњим олимпијским играма на којима је тенис био на програму: од 1896. до 1924. године, а затим од 1988. до данас. Демонстрациони догађаји одржани су 1968. и 1984. године. КвалификацијеСваки Национални олимпијски комитет (НОЦ) може имати до четири играча. Нације су у овом догађају биле ограничене на четири играча од Игара 2000. године. Квалификовање за мушке синглове првенствено је путем АТП ранг листе од 7. јуна 2021. Додатно ограничење је то што су играчи морали да буду део номинованог тима на три Дејвис куп турнира између 2013. и 2016. (уз неке изузетке). На располагању су 64 места за мушкарце - појединачно.[3] Првих 56 места додељује се кроз светски ранг.[3] На располагању је шест места кроз континенталне квалификације: четири кроз континенталне турнире (два на Панамеричким играма 2019, једно на Азијским играма 2018. и једно на Афричким играма 2019.) и два кроз светски поредак ограничен на континенте (по један за Европу и Океанију, који морају да потичу из НОК-а без других квалификованих такмичара). Четири континентална турнирска места имају предност над светским пласманом, па се победници (Жоао Менезес, Марсело Томас Бариос Вера, Денис Истомин и Мохамед Сафват) не рачунају у 56 (већ се рачунају у ограничење од четири по нацији).[3] Држави домаћину је загарантовано једно место. Ако Јапан заради место на светској ранг листи, гаранција домаћина се не користи и ранг листи се додаје 57. место.[3] У необичном процесу квалификација за постигнуће каријере, једно место је резервисано за бившег олимпијског или гренд слем шампиона који се није квалификовао на тренутној светској ранг листи. Играч је морао да освоји златну олимпијску медаљу или финале гренд слем сингла, да је међу 300 најбољих рангираних играча и да је из државе која још нема четири играча. Ако више играча задовољи те критеријуме, квалификоваће се онај са највише наслова; ако је и даље изједначено, најбоље рангирани играч се квалификује. Ако ниједан играч не испуњава те критеријуме, рангирању се додаје додатно место (57. или 58.).[3] За Игре 2020. године, ова „позивница“ каријере је у почетку била за двоструког олимпијског шампиона и троструког победника гренд слем турнира Ендија Марија, али је добио директан улазак након што је неколико играча одустало. Формат такмичењаТакмичење је елиминациони турнир који се састоји из три кола, затим четвртфинала, полуфинала, финала и меча за бронзану медаљу. Мечеви се играју у два добијена сета. Тај-брејк се игра у свим сетовима ако је резултат 6:6, укључујући и последњи сет меча. Распоред
Сви термини припадају Јапанском стандардном времену (УТЦ+9) Носиоци
Носиоци су одређени према АТП листи од 7. јуна 2021. ЖребЛегенда
Завршница
Горња половинаГрупа 1
Група 2
Доња половинаГрупа 3
Група 4
Референце
НапоменеСпољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia