Стадијуми моралног развојаЛоренса Колберга представљају адаптацију психолошке теорије коју је првобитно осмислио швајцарски психолог Жан Пијаже[1]. Колберг је почео да ради на овој теми док је био постдипломски студент психологије на Универзитету у Чикагу 1958. године и разрађивао је теорију читавог свог живота.[2][3][4]
Теорија заговара да је морално расуђивање, неопходан (али не и довољан) услов за етичко понашање,[5] има шест развојних фаза, од којих је свака адекватнија да одговори на моралне дилеме од претходне.[6] Колберг је далеко пратио развој моралног расуђивања, изван времена које је раније проучавао Пијаже, који је такође тврдио да се логика и морал развијају кроз конструктивне фазе.[6] Проширујући Пијажеов рад, Колберг је утврдио да се процес моралног развоја првенствено бави правдом и да се наставља све време живот појединца, појам који је довео до дијалога о филозофским импликацијама таквог истраживања.[3][7][8]
Стадијуми
Шест Колбергаових стадијума опћенито се може груписати у три нивоа од по две фазе: предконвенционална, конвенционална и постконвенционална.[9][10][11] Следећи Пијажеове конструктивистичке захтеве за поступним моделом описаним у његовој теорији когнитивног развоја, изузетно је редак регресивни процес, тј. губитак способности коришћења виших степени.[12][13] Стадијум се не могу пропустити; сваки од њих отвара нову и неопходну перспективу, свеобухватнију и диференциранију од претходних, али такође интегрисану са њима.[12][13]
Kohlberg's Model of Moral Development
Стадијум 1 (Предконвенционални)
1. Оријентација на послушност и кажњавање
(Како могу да избегнем казну?)
2. Оријентација на самоинтерес
(Какву корист ја имам?)
(Плаћање користи)
Стадијум 2 (Конвенционални)
3. Међуљудска сагласност и конформност
(Друштвене норме)
(Понашање доброг дечака/девојчице)
4. Оријентација на ауторитет и одржавање друштвеног поретка
(Закон и морал реда)
Стадијум 3 (Постконвенционални)
5. Оријентација на друштвени уговор
6. Универзални етички принципи
(Принципијелна савест)
Разумевање стечено у сваком стадијуму одржава се у каснијим стадијумима, међутим особама у каснијим стадијумима почетни стадијуми могу сматрати поједностављеним, лишеним довољно пажње на детаље.
^ абKohlberg, Lawrence (1973). „The Claim to Moral Adequacy of a Highest Stage of Moral Judgment”. The Journal of Philosophy. 70 (18): 630—646. JSTOR2025030. doi:10.2307/2025030..
^Kohlberg, Lawrence (1958). The Development of Modes of Thinking and Choices in Years 10 to 16. (Ph.D. dissertation). University of Chicago.
^Kohlberg, Lawrence (1981). Essays on Moral Development, Vol. I: The Philosophy of Moral Development. San Francisco, CA: Harper & Row. ISBN978-0-06-064760-5.
^Kohlberg, Lawrence (1971). From Is to Ought: How to Commit the Naturalistic Fallacy and Get Away with It in the Study of Moral Development. New York: Academic Press.
^Kohlberg, Lawrence (1976). „Moral stages and moralization: The cognitive-developmental approach”. Ур.: Lickona, T. Moral Development and Behavior: Theory, Research and Social Issues. Holt, NY: Rinehart and Winston.
^Colby, Anne; Kohlberg, L. (1987). The Measurement of Moral Judgment Vol. 2: Standard Issue Scoring Manual. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-24447-3.
^ абColby, Anne; Gibbs, J.; Lieberman, M.; Kohlberg, L. (1983). A Longitudinal Study of Moral Judgment: A Monograph for the Society of Research in Child Development. Chicago, IL: The University of Chicago Press. ISBN978-99932-7-870-2.
Теорија моралног развоја Лоренса Колберга на сродним пројектима Википедије: