Тигрије и Евтропије

Свети Тигрије и Евтропије (умрли 405.) су били ранохришћански мученици који су подржавали светог Јована Златоуста у време његовог изгнанства. Еутропије је мучен и умро на мукама, док је Тигрије био прогнан, али се обојица сматрају мученицима^[1].

Православна црква их помиње 12. јануара и 29. јуна^[2].

Тигрије свештеник и Евтропије чтец су били присталице прогнаног светог Јована Златоустог, и ухапшени су под лажном оптужбом да су покушали да запале саборну цркву у Цариграду.

Народ је у томе видео прст Божји, док су непријатељи Златоустови тај пожар приписали њиховим приврженицима. Многи од ових људи пострадали због тога. Градски начелник, неки некрштени Грк Оптат, с нарочитом злобом је дигао хајку на златоустовце. Тигрије је у младости био роб некога богаташа, који је ослободивши се ропства, он се сав предао служењу цркви. Њњга је Оптат ставио на велике муке, па га онда послао на заточење у Месопотамију, где је у тамници полегао и умро. Евтропије је такође мучен и на крају обешен. Након страдања њихово тело пнелли су хришћани који су их и сахранили.

Еутропије је био мучен и умро од задобијених повреда 405. године, док је Тигрије био прогнан у Малу Азију^[1].

Тигрије свештеник и Евтропије лектор, који су пострадали у време цара Аркадија (р. 383–408), помињу се 12. јануара^[3].

Хагиограф Албан Батлер је написао:

„12. јануара] СС. ТИГРИЈЕ И ЕУТРОПИЈЕ, ММ. ТИГРИЈЕ, свештеник, који је бичеван, мучен распадањем костију, лишен сва добра и послат у прогонство; и ЕУТРОПИЈА, лектора и старешине Цариградске цркве, који је умро у тамници од својих мука, бичеван, образа раздераних гвозденим кукама, и бокова спаљених бакљама; удостојавају се у Римском мартирологију мученичким титулом, 12. јануара”^[4].

1. ^ ^{а б} Estelle, Mary (1961). „STUDENT PLACEMENT”. The Catholic Counselor and Readings. 5 (2): 65—69. ISSN 2164-5086. doi:10.1002/j.2161-007x.1961.tb00200.x. 
2. ^ „Свети мученици Тигрије и Евтропије”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-09-21. 
3. ^ „<italic>A Retrospect of Fifty Years</italic>. By <sc>James Cardinal Gibbons</sc>, Archbishop of Baltimore. In two volumes. (Baltimore and New York: John Murphy Company. 1917. Pp. xvi, 335; viii, 287.)”. The American Historical Review. 1917. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/22.4.887. 
4. ^ Mullett, Michael (2024-09-04), [Alban Butler], The Lives of the Fathers, Martyrs, and Other Principal Saints: Compiled from Original Monuments, and Other Authentick Records: Illustrated with the Remarks of Judicious Modern Criticks and Historians (1756), vol. 1, pp. 524–33, Routledge, стр. 29—44, ISBN 978-1-003-54861-4, Приступљено 2024-09-21