Стопа наталитета код жена старости 10–19 година од 2016.[1] Стопа трудноће тинејџера у САД од 15 до 19 година (на 1.000), укључујући афроамеричку, хиспаноамеричку и белачку популацију[2]
Тинејџерска трудноћа или трудноћа тинејџерки, такође позната као адолесцентска трудноћа, јесте трудноћаадолесценткиње или младе одрасле особе млађе од 20 година.
Широм света, компликације трудноће су водећи узрок смрти жена и девојчица од 15 до 19 година. Дефиниција тинејџерске трудноће зависе од законске дефиниције у свакој земљи.[3]СЗО дефинише адолесценцију као период између 10 и 19 година.[4] Трудноћа може настати сексуалним односом након почетка овулације, што се може догодити пре прве менструације.[5] Код здравих, добро ухрањених девојчица прва менструација се обично јавља између 12. и 13. године.[6]
Трудне тинејџерке се суочавају са многим истим проблемима везаним за трудноћу као и старије жене.[7][8] Тинејџери имају већу вјероватноћу да доживе компликације у трудноћи или да дође до смрти породиље, него жене старије од 20 година. Постоји додатна забринутост за оне млађе од 15 година јер је мања вероватноћа да ће бити физички развијени да би издржали здраву трудноћу или да би родили.[9] За девојке од 15 до 19 година, ризици су повезани више са социоекономским факторима него са биолошким ефектима старости.[10] Ризици од ниске порођајне тежине, прераног порођаја, анемије и прееклампсије нису повезани са биолошким узрастом до 16. године, јер се не примећују код порођаја старијих тинејџера након контроле других фактора ризика, као што је приступ висококвалитетна пренатална нега.[11][12]
Тинејџерске трудноће су повезане са социјалним проблемима, укључујући нижи ниво образовања и сиромаштво. Тинејџерска трудноћа у развијеним земљама се обично јавља међу правоима који нису у браку и често је повезана са друштвеном стигмом.[13] Тинејџерска трудноћа у земљама у развоју се често дешава у браку и отприлике половина је планирана. Међутим, у овим друштвима, рана трудноћа може се комбиновати са неухрањеношћу и лошом здравственом негом да изазове здравствене проблеме. Када се користе у комбинацији, адекванто образовање и контрола рађања могу смањити нежељене тинејџерске трудноће.[14][15]
У 2021. години, 13,3 милиона беба, или око 10 одсто од укупног броја беба широм света, родиле су мајке млађе од 20 година.[16] Током 2023. године, око 41 жена на 1.000 родила је између 15. и 19. године, у поређењу са отприлике 65 рођених на 1.000 у 2000.[17] Од 2015. до 2021. године, процењује се да се 14 процената адолесценткиња и младих жена широм света породило пре 18. године.[18] Стопа наталитета адолесцената је виша у земљама са нижим и средњим приходима у поређењу са земљама са вишим приходима.
Старост мајке одређује потвђеним датумом престанка трудноће, а не према датуму зачећа[19] Према томе, статистика не укључује трудноће које су почеле са 19 година, али које су се завршиле на дан или након 20. рођендана жене.[19] Слично томе, статистика о брачном статусу мајке одређује се на основу тога да ли је удата на крају трудноће, а не у време зачећа.[20]
Историја
Тинејџерска трудноћа (са зачећем које обично укључује девојчице старости између 16 и 19 година) била је много чешћа и уобичајенија у претходним вековима. Тинејџерске трудноће су биле учестале у развијеним земљама у 20. веку. Међу Норвежанкама рођеним почетком 1950-их, скоро четвртина су постале мајке тинејџерке до раних 1970-их. Међутим, стопе су у сталном опадању широм тренутно развијенијег дела света. Међу онима који су рођени у Норвешкој касних 1970-их, мање од 10% су постале мајке тинејџерке, а стопа је опала од тада.[21][22]
У Сједињеним Државама, Закон о личној одговорности и радним могућностима из 1996. укључивао је циљ смањења броја младих Афро-американки и латино самохраних мајки корисница социјалне помоћи, што је постало основа за превенцију тинејџерске трудноће у САД а и оснивање Националне кампање за спречавање тинејџерске трудноће, сада познате као моћ одлучивања.[23]
^Jeha, D.; Usta, I.; Ghulmiyyah, L.; Nassar, A. (2015). „A review of the risks and consequences of adolescent pregnancy”. Journal of Neonatal-Perinatal Medicine. 8 (1): 1—8. PMID25766198. doi:10.3233/NPM-15814038.
^„Poor obstetric performance of teenagers: Is it age- or quality of care-related?”. Journal of Obstetrics & Gynaecology. 24 (4): 395—398. 2004. PMID15203579. doi:10.1080/01443610410001685529.
^ аб„U.S. Teenage Pregnancies, Births and Abortions: National and State Trends and Trends by Race and Ethnicity”(PDF). 2010. „Pregnancies are the sum of births, abortions and miscarriages. Please note that in these tables, "age" refers to the woman’s age when the pregnancy ended. Consequently, actual numbers of pregnancies that occurred among teenagers are higher than those reported here, because most of the women who conceived at age 19 had their births or abortions after they turned 20 and, thus, were not counted as teenagers.”
Armstrong, Bruce (2001). „Adolescent Pregnancy”. Ур.: Alex Gitterman. Handbook of Social Work Practice with Vulnerable and Resilient Populations (2nd изд.). New York, NY: Columbia University Press. ISBN978-0-231-11396-0.
Checkland, David and James Wong (1999). Teen Pregnancy and Parenting: Social and Ethical Issues. Toronto, Canada; Buffalo, NY: University of Toronto Press. ISBN978-0-8020-4215-6.
Dash, Leon (1989). When Children want Children: The Urban Crisis of Teenage Childbearing (1st Illinois paperback изд.). Urbana, IL: University of Illinois Press. ISBN978-0-252-07123-2.
Rhode, Deborah L. (2007). „Politics and Pregnancy: Adolescent Mothers and Public Policy”. Ур.: Nancy Ehrenreich. The Reproductive Rights Reader. New York, NY: New York University Press. ISBN978-0-8147-2230-5.
Seitz, Victoria (1996). „Adolescent Pregnancy and Parenting”. Ур.: Edward Zigler; Sharon Lynn Kagan; Nancy Wilson Hall. Children, Families, and Government: Preparing for the Twenty-First Century. New York, NY: Cambridge University Press. ISBN978-0-521-24219-6.
