Тихомир Огњанов

Тихомир Огњанов
Тихомир Огњанов
	Тихомир Огњанов
Лични подаци
Датум рођења	2. март 1927.
Место рођења	Суботица, Краљевина СХС
Датум смрти	2. јул 2006. (79 год.)
Место смрти	Суботица, Србија
Држављанство	СФРЈ
Позиција	десно крило
Сениорска каријера
Године	Клуб
1946—1947; 1947; 1947—1949; 1949—1953; 1953—1961;	Спартак Суботица; Партизан; Спартак Суботица; Црвена звезда; Спартак;
Репрезентативна каријера
1950—1956	Југославија
Тренерска каријера
	ОФК Суботица; Спартак Суботица; Црвенка; Север Суботица
Награде
Фудбал
Олимпијске игре

Тихомир Огњанов (Суботица, 2. март 1927 — Суботица, 2. јул 2006) био је југословенски фудбалски репрезентативац.^[1]

Биографија

Огњанов је један од чланова југословенског „олимпијског тима”, истакнуто десно крило, репрезентативац и тренер.

Почео је да игра 1939. у „петлићима“ суботичког ФК ЖАКа. Наставио у РСК Суботица и Бачкој све до 1946. кад је прешао у Спартак. За време служења кадровског рока у ЈНА одиграо је 1947. и једну утакмицу за београдски Партизан.

Зенит каријере достигао је у београдској Црвеној звезди за коју је од 25. августа 1949. до 24. маја 1953. одиграо укупно 181 утакмицу и постигао 73 гола (од тога 75 првенствених и 22 гола) и освојио две титуле првака Југославије (1951 и 1952/53.) и два трофеја Купа југославије (1949. и 1950) Каријеру је завршио у суботичком Спартаку (1953—1961) у коме је 5. марта 1961. одиграо последњу утакмицу. У дресу Суботичана одиграо је 110 прволигашких утакмица и постигао 71 гол.

Уз пет сусрета и три гола за младу (1953) и две утакмице и један гол за „Б“ тим (1949—1955), одиграо је и 28 утакмица и постигао седам голова за најбољу селекцију Југославије. Дебитовао је 28. маја 1950. против Данске (5:1) у Београду. а од дреса са државним грбом опростио се 17. јуна 1956. у сусрету са Аустријом (1:1) у Загребу.

Учествовао је 1952. на олимпијском турниру у Финској, на коме је Југославија освојила сребрну медаљу (у финалу против Мађарске 0:2). На Светском првенству 1950 у Бразилу у сусрету против Швајцарске (3:0) био је теже повређен, али је пожртвовано играо до краја и чак постигао један гол. Налазио се међу изабраницима на Светско првенство 1954. у Швајцарској, али недовољно опорављен после операције препона није играо. Због бројних повреда једини је члан нашег славног,, олимпијског тима“ који није прославио „златни јубилеј“ - 50 утакмица у репрезентацији.

Бавио се и тренерским послом. Радио је у ОФК Суботица, у Спартаку, двапут у Црвенки и на крају у суботичком Северу. Био је и технички руководилац Спартака и члан председништва овога клуба.

Пензионисан је 21. јула 1983. као трговачки путник „Суботичанке“.