Торнедалци

Торнедалци

Застава Торнедалаца
Подручје око реке Торне у Шведској
Укупна популација
Шведска 30.000–150.000[1] (2010)
Језици
фински, торнедалски фински (мејанкиели), шведски
Религија
Лутеранизам
Сродне етничке групе
Финци, Шумски Финци, Швеђани, Лапонци, Кољски Норвежани

Торнедалаци су потомци Финаца који су населили подручја данашње северне Шведске у непосредној близини Торнске долине и даље ка западу.

Торнедалци су мигрирали из данашње југозападне Финске, углавном из Хаме и Карелије. Насељавање је почело од северног краја ботнијског залива и дуж речних долина река (Каликс , Торне и Кемијоки). Миграције су кренуле најкасније до почетка 14. века, ка подручјима која су Руси и Карели слабије контролисани.

Шведска не препознаје мањинске групе на попису становништва, али се број људи који се изјашњава као „Торнедалци” обично креће између 30.000 и 150.000. Процену величине популације компликује чињеница да је подручје Торнедалаца удаљено и слабо насељено и посебно погођено урбанизацијом и незапосленошћу. Током 2006. године у Шведској је спроведено велико радијско истраживање, где су се људи изјашњавали да ли говоре фински/торнедалски језик. Резултат тога је да 469.000 особа у Шведској тврди да разуме или говори фински и/или торнедалски. Оних који кажу да говоре/разумеју торнедалски је између 150.000 и 175.000.

Бенгт Похјанен је торнедалски писац који је написао први роман на торнедалском, језику Торнедалаца. Писао је драме, сценарије, песме и опере. Он је тројезичан у свом писању.

Роман Populärmusik från Vittula (Популарна музика Витула; 2000) торнедалског писца Микаела Ниемија је био јако популаран како у Шведској, тако и у Финској. Роман се састоји од живописних прича о свакодневном животу у торнедалском граду Пајала. Роман је адаптиран за неколико сценских продукција, као и за филм 2004. године.

• Лапонци
• Колски Норвежани