Трауматска коштана шупљина вилице Трауматска коштана шупљина вилице |
---|
 | |
Трауматска коштана шупљина вилице једна је од три лажне цистичне промена које немају епителну овојницу, чија унутрашњост је празна или испуњена течношћу која може бити серозна или хеморагична, а јавља се у овом делу главе.[1][2][3]
Називи
Трауматска коштана шупљина вилице — Трауматска коштана шупљина чељусти — Солитарна коштана циста — Хеморагична коштана циста вилиаце — Екстравазацијска коштана циста вилице — Једноставна коштана циста виилице — Једнокоморна циста вилице.[4]
Етиопатогенеза
Ради се о празној коштаној шупљини која се у више од 95% случајева појављује у доњој вилици, а најчешће је празна или садржи нешто мало течног садржаја и понекад мало везивнога ткива.[5][6]
Иако су патогенеза и механизми настанка коштане шупљине непознати претпоставка је да настаја након коштане трауме које је довела до поремећаја хемодинамике траумом оштећених крвнихсудова, што доводи до накупљања течности и стварања коштане шупљине.[7][8]
Трауматска коштана шупљина вилице најчешће је локализиована у латералним деловима мандибуле (доње вилице) и то у у њеном узлазном краку.[3][9]
Дијагноза
Раст ове промене, асимптоматске трауматске коштане шупљине вилице се најчешће дијагностикује тек након случајне радиографије индиковане из неких других разлога.[10][11][12][13]
Радиолошки налаз показује просветљење лобулираних ивица које не оштећује ламину дуру околних зуба, нити узрокује ресорпцију коренова. Међутим, да се заиста ради о трауматској коштаној шупљину могуће је са сигурношћу доказати тек након оперативног налаза током којег се види шупљина без чауре или са танким везивним слојем испуњена сукрвичавим садржајем.[14][15][16][17][18]
Диференцијална дијагноза
Дијагноза коштаних циста је увек сложена, због одсуства специфичних симптома и сличне радиографске слике других неоплазми, као и разноврстне етиологије интраосалних бенигних тумора. У процесу одређивања врсте и природе тока цисте, често се праве грешке, њихов проценат је веома висок - до 70% погрешних дијагноза. Нетачна дијагноза цисте кости доводи до неправилног избора начина лечења и честих релапса, док је мање изражено повећање ризика од малигнитета тумора.
|
Диференцијална дијагноза трауматске коштане шупљине на конвенционалној радиографији укључује кератоцисту, резидуалну упалну цисту, амелобластом и друге промене различите етиологије.[19] Ивица трауматске коштане шупљине може варирати од добро дефиниране у неким случајевима до слабо дефиниране у другим случајевима.[20] Нека од спроведених истраживања показала су како анализа ивица може послужити за разликовање кератоцисте и трауматске коштане шупљине. Наиме на конвенционалном рендгену трауматска коштана шупљина, за разлику од кератоцисте, својим растом заобилази коренове зуба с којима је у контакту и нема наглашен склеротични руб што олашава њено препознавање.[21]
Мастмура и садници су у својем истраживању, које је обухватио 53 случајева, трауматске коштане шупљине поделили у две групе:[7]
Трауматске коштане цисте на узорку од 53 случајева
Тип цисте |
Карактеристике
|
Тип А |
Овој групи припадају цисте које имају чауру од везивне овојнице
|
Тип Б |
Ова група има сужени руб од диспластичне кости. Цисте типа Б показале су на конвенционалној радиографији као радиоопакна лезија, због чега треба узети у обзир да се трауматска коштана шупљина у ретким случајевима може приказати као радиоопакна творевина.[7]
|
Терапија
Терапија ових цисти разликује се од лечења правих циста, јер им недостаје цистични омотач који мора да се уклонимо код правих циста.[22] Уз штедљиву трепанацију коштаног ткива са вестибуларне стране, а садржај шупљине се евакуише, водећи рачуна да се не оштети неуроваскуларни сноп. Коштана шупљина се обично испуњава желатинским сунђером.[23]
Прогноза
Већина ових цисти ће зарасти до тренутка физиолошког затварања. Дорманс и сар.[24] старост пацијента сматрају важним фактором. Код пацијенти старији од 10 година цисте зарастају већом стопом (90%) од млађих (60%), без обзира на модалитет лечења. С друге стране, Хаидар и сарадници,[25] лезију која се налази на удаљености мањој од 2 cm сматрају фактором ризика за рецидив. Ризик од рецидива такође може бити повезан са врстом лечења, а не са локацијом лезије.[2]
Компликације
Најчешћа компликација је рецидив након лечења и развој накнадног патолошког прелома.[4] Остале компликације су:[8]
- потенцијална емболизација ињектираног материјала као што су стероиди,
- локалне реакције на материјал који се користи за попуњавање шупљине цисте,
Макдоналд је 2010. године известио о претераном инфламаторном одговору након употребе рекомбинантног коштаног морфогеног протеина код пацијената са графтом.[27]
Референце
- ^ Knežević, Goran; Lovrinić, Vlatko Traumatska koštana šupljina čeljusti Zbornik sažetaka, 6. kongresa Hrvatskoga društva za maksilofacijalnu, plastičnu i rekonstruktivnu kirurgiju glave i vrata Hrvatskoga liječnikog zbora, Zagreb: Hrvatsko društvo za maksilofacijalnu, plastičnu i rekonstruktivnu kirurgiju glave i vrata HLZa, 2004.
- ^ а б „Циста кости : узроци, симптоми, дијагноза, лечење | Стручно о здрављу на iLive”. sr.iliveok.com. Приступљено 2021-01-31.
- ^ а б Noordin, Shahryar; Allana, Salim; Umer, Masood; Jamil, Mujahid; Hilal, Kiran; Uddin, Nasir (2018-06-28). „Unicameral bone cysts: Current concepts”. Annals of Medicine and Surgery. 34: 43—49. ISSN 2049-0801. PMC 6138978
. PMID 30224948. doi:10.1016/j.amsu.2018.06.005.
- ^ а б Wilkins R.M. Unicameral bone cysts. Wilkins, R. M. (2000). „Unicameral bone cysts”. J. Am Acad Orthop Surg. 8 (4): 217—224. PMID 10951110. doi:10.5435/00124635-200007000-00002.
- ^ Kuna T (2003). „Ciste čeljusti, mekih tkiva usne šupljine i okolnih područja”. Sonda. 5 (8,9): 42—5.
- ^ Jaffe H.L., Lichtenstein L. Solitary unicameral bone cyst: with emphasis on the roentgen picture, the pathologic appearance and the pathogenesis. Jaffe, Henry L. (1942). „Solitary Unicameral Bone Cyst”. Arch Surg. 44 (6): 1004—1025. doi:10.1001/archsurg.1942.01210240043003.
- ^ а б в Matsumura, Satoko; Murakami, Shumei; Kakimoto, Naoya; Furukawa, Souhei; Kishino, Mitsunobu; Ishida, Takeshi; Fuchihata, Hajime (1998). „Histopathologic and radiographic findings of the simple bone cyst”. Oral Surgery, Oral Medicine, Oral Pathology, Oral Radiology, and Endodontology. 85 (5): 619—625. ISSN 1079-2104. PMID 9619684. doi:10.1016/s1079-2104(98)90301-8.
- ^ а б Boseker E., Bickel W., Dahlin D. A clinicopathologic study of simple unicameral bone cysts. Boseker, E. H.; Bickel, W. H.; Dahlin, D. C. (1968). „A clinicopathologic study of simple unicameral bone cysts”. Surg Gynecol Obstet. 127 (3): 550—560. PMID 4874360.
- ^ Biermann J.S. Common benign lesions of bone in children and adolescents. Biermann, J. S. (2002). „Common benign lesions of bone in children and adolescents”. J Pediatr Orthop. 22 (2): 268—273. PMID 11856945. doi:10.1097/01241398-200203000-00028. .
- ^ Marotti M (2003). „Osnove radiologije za stomatologe”. Sonda. 5 (8–9): 33—9.
- ^ Malčić, A. (2004). „Radiologija u endodonciji”. Sonda. 6 (10): 77—81. .
- ^ Marotti M., Sušić Z. Digitalna radiografija i kompjutorizirana tomografija. In: Hebrang A, Klarić-Čustović R. Radiologija. 1. Izd. Zagreb: Medicinska naklada; 2007 p. 58-60.
- ^ Abrahams, J. J. (2001). „Dental CT imaging: a look at the jaw”. Radiology. 219 (2): 334—5. PMID 11323454. doi:10.1148/radiology.219.2.r01ma33334. .
- ^ Jeong, H. G.; Hwang, J. J.; Nam W. Effect of decompression for patients with various jaw cysts based on a three-dimensional computed tomography analysis (2017). „Effect of decompression for patients with various jaw cysts based on a three-dimensional computed tomography analysis”. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol. 123 (4): 445—52. PMID 28094215. doi:10.1016/j.oooo.2016.11.012.
- ^ Zadravec D, Krolo I. Dentalna radiologija. 1. Izd. Zagreb: Medicinska naklada; 2016. Poglavlje 3, Dentalni radiološki uređaji; pр. 26-9.
- ^ Schom C, Engelke W, Kopka L, Fischer U, Grabbe E. (1996). „Indications for dental CT: Case reports”. Aktuelle Radiol. 6 (6): 317—24. PMID 9081404. .
- ^ Zadravec D. CBCT u dentalnoj medicini. In: Krolo I, Zadravec D. Dentalna radiologija. 1. Izd. Zagreb: Medicinska naklada; 2016. p. 270-5.
- ^ Medojević D, Granić M, Katanec D (2010). „Cone beam kompjutorizirana tomografija”. Sonda. 11 (20): 66—8. .
- ^ Knežević G: Ciste čeljusti i mekih tkiva usne šupljine. In: Knežević G. et al. Oralna kirurgija.1. Izd. Zagreb: Medicinska naklada; 2003. p. 85-132.
- ^ White S, Pharoah M: Oral Radiology: Principles and interpretation. 4th ed. St. Luis: Mosby; 2000. Chapter 19, Cysts of the jaws; p. 357-69
- ^ Ferreira Junior O, Damante JH, Lauris JR (2004). „Simple bone cyst versus odontogenic keratocyst: differencial diagnosis by digitalized panoramic radiography”. Dentomaxillofacial Radiol. 33 (6): 373—8. PMID 15665231. doi:10.1259/dmfr/54063729.
- ^ Knežević G: Ciste čeljusti i mekih tkiva usne šupljine. In: Knežević G. et al. Oralna kirurgija.1. Izd. Zagreb: Medicinska naklada; 2003. p. 85-132.
- ^ Miše I. Oralna kirurgija. 1.izd. Zagreb: Jugoslavenska medicinska naklada; 1982. Poglavlje 10, Ciste oralnih tkiva. p. 253-85.
- ^ Dormans J., Pill S. Fractures through bone cysts: unicameral bone cysts, aneurysmal bone cysts, fibrous cortical defects, and nonossifying fibromas. Instr. Course Lect. 2002;51:457. [PubMed] [Google Scholar]
- ^ Haidar S.G., Culliford D.J., Gent E.D., Clarke N.M (2011). „Distance from the growth plate and its relation to the outcome of unicameral bone cyst treatment”. Journal of Children's Orthopaedics. 5 (2): 151—156. PMC 3058201
. PMID 22468159. doi:10.1007/s11832-010-0323-1. .
- ^ Pretell-Mazzini J., Murphy R.F., Kushare I., Dormans J.P. Unicameral bone cysts: general characteristics and management controversies. Pretell-Mazzini, J.; Murphy, R. F.; Kushare, I.; Dormans, J. P. (2014). „Unicameral bone cysts: General characteristics and management controversies”. J. Am Acad Orthop Surg. 22 (5): 295—303. PMID 24788445. doi:10.5435/JAAOS-22-05-295. .
- ^ MacDonald K.M., Swanstrom M.M., McCarthy J.J., Nemeth B.A., Guliani T.A., Noonan K.J. Exaggerated inflammatory response after use of recombinant bone morphogenetic protein in recurrent unicameral bone cysts. MacDonald, K. M.; Swanstrom, M. M.; McCarthy, J. J.; Nemeth, B. A.; Guliani, T. A.; Noonan, K. J. (2010). „Exaggerated inflammatory response after use of recombinant bone morphogenetic protein in recurrent unicameral bone cysts”. J Pediatr Orthop. 30 (2): 199—205. PMID 20179570. doi:10.1097/BPO.0b013e3181cec35b. .
Спољашње везе
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
|