Трговина људима у Мексику

Мексико је велики извор, транзит и одредишна земља за жртве трговине људима.^[1]

Статистике владе и невладиних организација показују да обим присилног рада надмашује ону принудну проституцију у Мексику.^[2] Групе које се сматрају најугроженијим у погледу трговине људима у Мексику укључују жене, децу, староседеоце и мигранте без докумената.^[3][4][5] Мексичке жене, девојке и дечаци су подвргнути сексуалном ропству у Сједињеним Америчким Државама и Мексику, намамљени лажним понудама за посао из сиромашних руралних региона у урбана, погранична и туристичка подручја.^[3][6][7] Мексичке жртве трговине људима су такође биле подвргнуте условима принудног рада у кућном ропству, уличном просјачењу и изградњи у Сједињеним Америчким Државама и Мексику.^[2][8] Канцеларија Стејт департмента за праћење и борбу против трговине људима ставила је земљу у „Ниво 2“ 2017. године.^[9][10]

Трговина људима у Мексику има много облика, укључујући трговину сексуалним услугама и трговину радном снагом.^[3] Често су мигранти који се добровољно кријумчаре заробљени у једној или више ових врста трговине.^[8][11]

Док је сексуални рад углавном илегалан у Мексику, већина градова има Zonas de Tolerancia (зоне толеранције), области у којима је проституција дозвољена. Ово је учинило Мексико дестинацијом за сексуални туризам и једним од највећих светских центара за сексуалну трговину. Мексико је највећа дестинација за секс туризам из Сједињених Држава.^[7][12] Профитабилност сексуалног рада у Мексику довела је до присилне експлоатације многих девојака као сексуалних радница.^[3] Мексико се налази у нивоу 2 извештаја Стејт департмента о трговини људима из 2017. године, што је ознака која је дата земљама које не испуњавају минималне стандарде Закона о поновном одобрењу заштите жртава трговине људима из 2003. године, али које још увек улажу напоре да се придржава ових смерница, великим делом због своје индустрије трговине децом у циљу процвата; процењује се да је 16.000 до 20.000 мексичке и централноамеричке деце жртве трговине људима у земљи.^[13] Мексико је оцењен као друга најгора земља по питању дечије проституције у свету од 2010. године.^[14] Неефикасност владе и раширена корупција нарушили су поверење у мексичку владу, што је очигледно у опадању стопе пријављивања криминала у пограничним регионима Мексика.^[4][13]

Мексико је такође домаћин великом броју људи којима се тргује у сврху рада, иако поуздани статистички подаци о њиховом броју не постоје.^[13] Жртве су често мигранти који добровољно ангажују кријумчаре, а затим су приморани да раде против своје воље.^[8] Поред тога, многи од ових аранжмана се одвијају у Сједињеним Државама, а не у самом Мексику и стога нису нужно укључени у мексичку статистику трговине људима.^[8] Упркос томе, зна се да се знатне количине трговане радне снаге, посебно у облику кућног ропства, запошљавају у самом Мексику.^[13]

Мексико је један од глобалних центара трговине дечјом проституцијом и изворна и транзитна земља за велики број миграната који се крећу ка северу из Централне Америке.^{[2][12][13][14]} Процењује се да у Мексику има 16.000 до 20.000 мексичке и централноамеричке деце којима се тргује ради секса.^[13] Међутим, подаци о броју жртава трговине људима нису доступни.^[8] Поред тога, познато је да број људи који се кријумчаре у Сједињене Државе из Мексика увелико варира, као и процене колико жртава трговине људима чини такве прелазе.^[8]

Велика већина страних жртава на присилном раду и сексуалном ропству у Мексику је из Централне Америке, посебно Гватемале, Хондураса и Салвадора. Многи пролазе кроз Мексико на путу ка Сједињеним Државама и, у мањој мери, Канади и западној Европи. Међутим, жртве трговине људима из Јужне Америке, Кариба, источне Европе, Азије и Африке такође се налазе у Мексику, а неке пролазе кроз земљу на путу ка Сједињеним Државама. Малолетници из Централне Америке без пратње, који путују кроз Мексико да би упознали чланове породице у Сједињеним Државама, постају жртве трговаца људима, посебно у близини границе са Гватемалом. Мексички мушкарци и дечаци из јужног Мексика налазе се у условима принудног рада у северном Мексику, а Централноамериканци, посебно Гватемалци, подвргнути су принудном раду у јужном Мексику, посебно у пољопривреди. Дечји сексуални туризам наставља да расте у Мексику, посебно у туристичким областима као што су Акапулко и Канкун, и пограничним градовима на северу као што су Тихуана и Сијудад Хуарез.

Између 2000. и 2002. године, отприлике 135.000 деце у Мексику је киднаповано, вероватно због експлоатације у проституцији, порнографији или илегалној трговини усвајањем. Процењује се да је око 16.000 деце која се баве проституцијом у Мексику од 2004. године.^[15]

Мексико карактерише упорна и екстремна неједнакост прихода и висока стопа сиромаштва.^[16] Ове неједнакости, а посебно сиромаштво, могу повећати трговину људима на неколико начина. Сиромаштво често тера породице да доносе одлуке из очаја и недостатка образовања.^[17] На пример, у случају Мексика родитељи су посебно склони да напусте своје породице да би отишли ​​да раде у Сједињеним Државама и могли би постати жртве трговаца људима.^[15][18][19] Штавише, многе жртве трговине људима, посебно у случају сексуалне трговине, не говоре течно језик земље одредишта и ограничене су у могућности да побегну из своје ситуације.^[6] Поред тога, жртве често прихватају своје ставове јер осећају да је то једини начин на који могу да пошаљу неке дознаке својој породици и да њихова садашња ситуација у неким случајевима може бити и даље боља од првобитног осиромашеног и очајног стања.^[17] На овај начин, сиромаштво може истовремено да подстакне трговину људима и да спречи њене жртве да побегну након што су жртве трговине људима.^[6][17]

Стопа трговине људима је директно порасла у корелацији са глобализацијом.^[20][21] Глобализација је повећала прекограничну трговину и потражњу за јефтином радном снагом; међутим, миграционе политике САД и других земаља нису се промениле са нивоом потражње за јефтином радном снагом, што је приморало људе да илегално емигрирају.^[17] Илегална имиграција онда ствара идеалне услове за организоване криминалне операције које стварају кругове трговине људима.^[17] Са повећаном трговином иностраном робом у рурална подручја, увозна конкуренција на руралним тржиштима је такође приморала људе у сиромашним областима да мигрирају у индустријализоване економије ради бољег живота. Њихов очајнички положај често их чини предметима експлоатације и трговине људима у различите облике принудног рада да би се подржала та економија.^[17] Најзад, технолошки напредак који иде руку под руку са глобализацијом олакшао је са којом кругови организованог криминала могу да спроводе операције трговине људима.^[17]

Током грађанских ратова у Централној Америци током 1980-их, вршени су широко распрострањени сексуални напади на домородачке жене, што је умногоме допринело стварању мексичке индустрије сексуалне трговине.^[15] И полиција и војска силовали су и напали неколико хиљада сиромашних, углавном сеоских жена током грађанских ратова у Ел Салвадору и Никарагви.^[15] Многе од ових жена су биле осрамоћене од стране својих заједница и породица и одлучиле су да емигрирају у Мексико, што је довело до бума трговине сексуалним услугама.^[15][22] Од 2014. овај образац маргинализације кроз сексуални напад је и даље био широко распрострањен.^[23]

Ефекат сукоба и напада који је уследио на развој трговине сексом је домаћи за Мексико, али и страни. Унутрашњи сукоб између организованог криминала и полицијских снага и војске је историјски довео до необично високог нивоа нестабилности у неким областима Мексика, посебно у случају сукоба у Чијапасу. Слично грађанским ратовима у Централној Америци, сексуално насиље које је пратило овај сукоб натерало је многе избегаване жене да се окрену сексуалним пословима и помогло да се покрене трговина сексом у тим регионима Мексика.^[24][25]

Мексико је ратификовао Конвенцију Уједињених нација против транснационалног организованог криминала (или Палермску конвенцију) 11. априла 2003. године.^[26] Конвенција укључује „Протокол против кријумчарења миграната копном, морем и ваздухом“ и „Протокол за сузбијање, спречавање и кажњавање трговине људима, посебно женама и децом“.^[27] Конгрес Мексика је 2007. године усвојио закон о трговини људима након чега су Федерални округ и све државе саме донеле мере против трговине људима.^[28] У покушају да усклади различите кривичне законе на тему трговине људима, влада је 2012. године донела нови закон против трговине људима који је криминализовао све учеснике у делу трговине људима (укључујући потрошаче) и унифицирао локалне законе.^[28] Закон је додатно реформисан 2014. године.^[1] Да би одговорила на потражњу за принудним радом, секретар за рад и социјално старање је 2010. године развио низ радионица и обука за спречавање дечијег рада и трговине људима ради принудног рада.^[2] Укључује медијске материјале који објашњавају како агенти за регрутовање радне снаге могу да преваре појединце да их регрутују за принудни рад.^[2] Међутим, док мексички званичници препознају трговину људима као озбиљан проблем, невладине организације и представници владе наводе да неки локални званичници толеришу и понекад су саучесници у трговини људима, ометајући примену закона о борби против трговине људима.^[1][2] Мексико је јавно подржао кампању Плавог срца против трговине људима Канцеларије Уједињених нација за дрогу и криминал, поставши прва земља у Латинској Америци која је то учинила.^[29]

Трећина људи којима се годишње тргује у Сједињене Државе су из Латинске Америке, а велика већина ових људи улази у САД преко границе између Мексика и Сједињених Држава.^[15] Ова изузетно порозна граница је историјски била место једне од најдужих миграција радне снаге у свету и највећа је транзитна локација у Северној Америци за малу децу експлоатисану у раду и сексуалну трговину од 2011. године.^[30] Тексас је посебно важно транзитно место за трговину људима у земљи; око двадесет процената домаћих жртава трговине људима прође кроз државу у неком тренутку на свом путу.^[15][30][31]

„Којот“ је колоквијални израз који се користи за кријумчарење миграната дуж границе између Мексика и Сједињених Држава.^[32] У прошлости, однос којот-мигрант је окончан када је кријумчар испоручио мигранта у САД.^{[тражи се извор]} Међутим, постало је све уобичајеније да којоти приморавају мигранте на експлоататорске радне аранжмане када стигну на своје одредиште у САД (често другачије од оног на које су плаћали да буду прокријумчарени).^[8] Ови уговори о раду често укључују принудни пољопривредни рад и/или сексуални рад, услове на које мигранти никада не би пристали да су раније знали за њих.^[8] Којоти користе неплаћени дуг као претњу да приморају мигранте на такве аранжмане. Све већи трошкови кријумчарења, као резултат повећане граничне безбедности и спровођења закона, учинили су да мигранти постану много дужни кријумчарима.^[8] Поред тога, проширење улоге којота да укључи транспорт миграната до коначног одредишта унутар САД, уместо да их једноставно превезе преко границе, изазива додатне трошкове које мигрант мора да плати, и тако повећава вероватноћу да ће они бити експлоатисани и трговани од стране којоти као принудни радници или сексуални радници.^[8]

Кријумчари се понекад претварају да нуде смањене накнаде женама и деци мигрантима, а затим их сексуално злостављају или силују као облик замене „плаћања“.^[15][33] Трговци људима који се маскирају у којоте често користе лажна обећања о гарантованим пословима да намаме мигранте, а понекад ће киднаповати жене и децу на путу, било за откуп од њихових породица или да би их продали у САД у ропство или проституцију.^[15] Многа деца без пратње такође прелазе из Мексика у САД.^[34] Малолетнике без пратње трговци понекад продају у проституцију, а њихове породице се лажно наводе да верују да су умрле током транзита.^[15]

У Сједињеним Америчким Државама, Закон о заштити жртава трговине људима и насиља из 2000. године служи као правни оквир у оквиру којег се суди многим починиоцима трговине људима, али жртве трговине људима се генерално кажњавају једнако као и починиоци ако их пресретну током процеса уласка у земљу.^[5]