Тренделенбургова канила
Тренделенбургова канила такође позната и под називима тампон-канила, канила са гуменим балоном, канила са манжетном је врста каниле за трахеотомију, која поред цеви за проток ваздуха укључуеј и балонску манжетну или тампон који има за циљ да спречи проток крви у доње дисајне путеве током операције која укључује трахеотомију. Ова канила постала је једноставан начин тампонаде трахеје код одређених операција са ризиком од уласка крви у трахеју, јер је канила окружена гуменом манжетном која се може надувати по потреби и лежи уз зидове трахеје, спречавајући улазак течности, док се дисање врши преко каниле. Све данашње каниле имају структуру скоро идентичну Тренделенбурговој канили. Временом су се мењали само коришћени материјали, а додата је и унутрашња канила, која клизи у главној канили, и може бити фенестрирана или не, у зависности од индикација. Унутрашња канила се може безбедно извући ради чишћења, без деканулације пацијента.[1] ЕпонимТренделенбургова канила носи назив по Фридриху Тренделенбургу (1844–1924) берлинском хирургу, који је 1870-тих конструисао ову канилу. ИсторијаКрајем 1860-их, једна од главних опасности ларингеалне хирургије, са или без трахеотомије, била је продирање крви и остатака ткива у дисајне путеве, што је узроковало примарну или секундарну патологију плућа, тако да су чак и релативно неинвазивне процедуре биле неизводљиве. Превентивна трахеотомија је била консензуална, али је остало нерешено питање како ојачати канилу да би се избегао ризик од удисања крви и другог садржаја.[2] Имајући ово на уму Фридрих Тренделенбург је конструисао канилу са манжетном 1870. године и у свом први чланку овај нови хирушки инструмент овако описао: ...У почетку сам је намеренио само за преоперацију у напредним операцијама гркљана, усне дупље и ждрела, је сам се углавном бавио горњом ресекцијом максиле, у којој су обично примећене асфиксија и упала плућа услед аспирације крви. Након даљег искуства, мислим да би индикације за тампонирање требало проширити и да поступак може бити важнији за друге сврхе. . . Трахеја се отвара испод штитне жлезде прилично дужим резом него што је уобичајено; две каниле са тампонима се уводе кроз рез, једна нагоре и друга надоле, затим се горњи и доњи тампони наизменично надувају свака 24 сата. . . Горња канила служи за евакуацију ларингеалних течности и може бити тања од доње каниле; ако се благо савије удесно или улево у својој тачки савијања, тако да тачка савијања пролази испред хоризонталног дела доње каниле, и онда трахеални рез не мора бити посебно велики да би могао да садржи оба. Није потребно опремати каниле штитницима, јер их тампони довољно добро држе.[3] Најважнији део уређаја је тампон направљен од танких еластичних гумених плоча које се лако растежу. Цеваст је, дугачак 3-4 цм и ширине која се прилагођава када се навуче преко вертикалног дела обичне, не превише кратке трахеотомијске каниле. Има двоструке зидове, запечаћене на горњој и доњој ивици тако да затворена шупљина комуницира са малом гуменом цеви на горњој ивици тампона, која га може надувати ваздухом . Када се ваздух упусти, спољашњи зид тампона се одваја од унутрашњег зида и тампон формира дебелу еластичну манжетну у облику прстена.“ око каниле, која, када се постави у трахеју, потпуно затвара простор између каниле и зида. Када се ваздух испусти, растегнути спољни зид се поново скупља на унутрашњи зид. Мала месингана цев са херметичким вентилом се убацује у гумену цев тако да се ваздух може искључити или испустити по жељи. Надувавање користи други уређај који је једноставно балон од смоле или гуме, облика и величине колпеуринтера, опремљен цеви са врхом боје слоноваче. Врх боје слоноваче се уклапа у малу цевчицу тампона.[4] Тренделенбургова канила је почев од 1870-их година одиграла фундаменталну улогу у хирургији јер је омогућила хирурзима да изводе ларингеалне процедуре које раније нису могли ни да покушају због великог ризика од бронхијалне аспирације крви и ћелијских остатака. Ова канила је била претеча модерне балон каниле која се данас широко користи на глобалном нивоу. Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia