Три боје: Плаво
Три боје: Плаво (фр. Trois couleurs: Bleu, пољ. Trzy kolory. Niebieski) је филм из 1993. године у режији пољског режисера Кшиштофа Кјешловског. Плаво је први од три филма који чине трилогију Три боје, која се бави идеалима француске револуције. Након Плаво уследили су Бело и Црвено. Према Кјешловском, тема филма је слобода, посебно емоционална слобода, а не њено друштвено или политичко значење.[2] Радња филма смештена је у Париз, а говори о жени чији су муж и дете погинули у саобраћајној несрећи. Изненада ослобођена породичних веза, она покушава да се одвоји од свега и живи у изолацији од својих ранијих веза, али открива да не може без људских веза.[3] Плаво је по објављивању добила позитивне критике и филм је освојио неколико признања, укључујући Златног лава и Волпи пехар за најбољу глумицу на Венецијанском филмском фестивалу, а уједно се убраја међу најбоље филмове Кјешловског.[4][5] Улоге
ПродукцијаПлаво је била међународна копродукција између француских компанија CED Productions, Еуроимажа, France 3 Cinéma и MK2 Productions, швајцарске компаније CAB Productions и пољске компаније Studio Filmowe TOR. ПријемТри боје: Плаво је добила широко признање филмских критичара. На порталу Rotten Tomatoes, филм има оцену одобравања од 98% на основу 46 рецензија, са просечном оценом 8,5/10.[6] Критички консензус веб-сајта гласи: „Три боје: Плаво садржи неке од визуелно најзанимљивијих, емоционално најрезонантнијих дела редитеља/косценариста Кјешловског—и може се похвалити изванредним наступом Бинош.[6] На порталу Метакритик, другом агрегатору рецензија, филм има просечну оцену од 85 од 100, што указује на „универзално признање“.[7] Награде и признања
Године 2007. филм је рангиран као 29. према анкети читалаца Гардијана на листи „40 највећих страних филмова свих времена“.[11] Филм је заузео 64. место на Би-Би-Сијевој листи 100 најбољих филмова на страном језику за 2018.[12] Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
