Тровање бунара

Тровање бунара је логичка грешка и ретоpичка тактика превентивног представљања неповољних информација о противнику, с намером да се дискредитује или исмева све што се он припрема да каже. Тровање бунара представља коришћење логичке грешке аргумент против човека.

Термин у овом контексту је први користио енглески кардинал Џон Хенри Њуман у свом делу Apologia Pro Vita Sua (1864) у ком је бранио своје религијске ставове. Термин вуче корене још од античких времена када је тровање бунара била ратна пракса.^[1]

Тровање бунара може се јавити у облику (експлицитног или имплицитног) аргумента, а неки филозофи га сматрају неформалном заблудом.^[2]

„Аргумент“ о тровању бунара има следећи облик:

1. Неповољне информације (биле истините или лажне) о особи А износи друга особа. Пример: „Пре него што саслушате мог противника, могу ли да вас подсетим да је био у затвору.“
2. Стога ће тврдње које износи особа А бити лажне.^[3]

Аргументи „тровања бунара“ се понекад користе са превентивним позивањем на асоцијациону заблуду. У овом обрасцу, неповољан атрибут се приписује свим будућим противницима, у покушају да се обесхрабри дебата. На пример, „То је мој став о финансирању јавног образовног система, и свако ко се не слаже са мном мрзи децу.“ Свака особа која иступи да оспори тврдњу ризикује да у том процесу примени ту ознаку на себе. Ово је лажна дилема: нису сви будући противници нужно власници неповољног атрибута. На пример, нису сви који имају другачије мишљење о финансирању јавног образовног система нужно мрзе децу.

„Аргумент“ тровања бунара може бити и у овом облику:^[4]

1. Неповољне дефиниције (биле тачне или лажне) које спречавају неслагање (или намећу афирмативни став).
2. Сваке тврдње без претходног слагања са горе наведеним дефиницијама се аутоматски одбацују.

Пример: „Шефе, чули сте моју страну приче и зашто мислим да Марка треба отпустити, а не мене. Сада сам сигуран да ће вам Марко доћи са неким јадним покушајем да се извуче из ове лажи коју је створио.“

1. ^ Walton, Douglas N. (1987). Informal Fallacies: Towards a Theory of Argument Criticisms. Pragmatics & beyond companion series. 4. Amsterdam; Philadelphia: John Benjamins Publishing. стр. 218. ISBN 1556190107. OCLC 14586031.  See also: „Newman Reader – Apologia (1865) – Preface”. newmanreader.org. 
2. ^ Walton, Douglas N. (1987). Informal Fallacies: Towards a Theory of Argument Criticisms. Pragmatics & beyond companion series. 4. Amsterdam; Philadelphia: John Benjamins Publishing. стр. 218. ISBN 1556190107. OCLC 14586031.  See also: „Newman Reader – Apologia (1865) – Preface”. newmanreader.org. 
3. ^ Bennett, Bo. „Poisoning the Well”. Logically Fallacious. Приступљено 14. 5. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. ^ Ruiz, Roberto (2018). „Poisoning the Well”. Bad Arguments. стр. 196—200. ISBN 9781119165781. S2CID 189453536. doi:10.1002/9781119165811.ch40. 

• Стојадиновић, Предраг (2014). 50 Логичких грешака за које треба да знате. Смедерево: Хеликс. стр. 60—61. ISBN 978-86-86059-45-1.