Тровање каустичним средствима је озбиљан медицински проблем, посебно код деце и самоубица, широм света са разноврсном клиничком презентацијом и тешким компликацијама, који настаје након уноса у организам гутањем јаких киселине и база.[1][2] Оне доводе до сагоревања ткива горњих гастроинтестиналних путева, што понекад резултује перфорацијом једњака или желуца, и излива садржаја у грудну или трбушну шупљину.[3] Симптоми могу укључивати повраћање, дисфагију и бол у устима, грудима или желуцу; касније се могу развити стриктуре (сужења). У дијагностици често је неопходна ендоскопија. Лечење је симптоматско — пражњење желуца, и санирање насталих каустичних опекотина.[4] Примена активног угља је контраиндикована. Перфорација и сужења се лече хируршки.[5][6][7]
Епидемиологија
Према подацима Центра за контролу тровањa Сједињених Америчких Држава, од укупно 2,3 милиона случајева тровања каустичним средствима годишње, ингестије каустицима су заступљене код деце млађе од 5 година у 49% случајева,[8] чешће код дечака (50—62%).[5][9][10][11]
Најчешћи облик тровања у дечијем узрасту је акцидентални,[12] док међу старијом децом и адолесцентима може бити и покушај суицида.[13][14][15][16][17]
Код деце су 18—46% свих каустичних ингестија праћене оштећењем једњака. Удаљене компликације се односе на честе езофагусне стриктуре и повећан ризик од карцинома једњака.[18][19][20]
Етиологија
Узрочници тровања су средства за хигијену у домаћинствима, нарочито она за избељивање, затим шампони и регенератори за косу, детерџенти, средства за чишћење тоалета. Индустријски производи су обично концентрисанији од производа за домаћинство и стога могу нанети већу штету.[16][21][22]
Алкалне супстанције, које су далеко чешћи узрок тровања од киселина, изазивају оштећење усана, усне дупље, ждрела и горњих дисајних путева, а најозбиљнија су на једњаку са могућом перфорацијом и смртним исходом.[23][24]
Најтеже последице овог тровања су на једњаку. Озбиљно оштећење настаје великом брзином на месту првог контакта са каустичним средством за само неколико минута а понекад и за 1 секунд (нпр 30% раствора натријум хидроксида).[27]
Ингестија киселине узрокује оштећење ткива коагулационом некрозом,[28] стварајући коагулум или крусту која штити ткиво од даље деструкције. Најчешће оштећен орган у ингестији киселине је желудац.
Клиничка слика
Повраћање је један од симптома
Клиничка слика тровања каустичним средствима може бити асимптоматска али и са бројним видљивим опекотинама на лицу, уснама и орофарингсу.[29][30] Присуство или одсуство ових лезија није у корелацији са степеном оштећења једњака и желуца.[31]
Пацијенти са специфичним ларингеалним или епиглоточним едемом, имају симптома стридора, афоније, промуклости и диспнеје.[32]
Од осталих симптома и знакова тровања могу се јавити:[33]
субстернални бол, који може бити знак перфорације једњака.[35][36]
Дијагноза
Физикални преглед
Ако дисајни пут није слободан индикована је интубација
Први корак у дијагностици је увид у респираторну функцију. Ако дисајни пут није слободан индикована је интубација директном визуализацијом.[37] Тек након тога се врши детаљан клинички преглед и узимају подаци о догађају (идентификација агенса, време и количина ингестије).[38][39]
Имиџинг
Радиографија плућа и трбуха треба да детектује слободан ваздух у медијастимуну (перфорација једњака) или испод дијафрагме (гастрична перфорација), као и потенцијални развој пнеумоније.[40][41][42]
Лабораторијске анализе
Лабораторијским резултатима се процењује стање шока и ацидозе.
Ендоскопија
Кад је пацијент стабилан и pH ликвидног агенса добро познат, флексибилна ендоскопија унутар 12 часа након ингестији каустичног средства је метод избора за директну визуализацију насталих промена.[43] Наиме будући да присуство или одсуство интраоралних опекотина не указује поуздано да ли су једњак и желудац тешко оштећени, пажљивим извођењем ендоскопија може се утврдити присуство и озбиљност опекотина једњака и желуца, посебно код када симптоми или анамнеза наговештавају нешто више од тривијалног гутања корозивних средстава. Зависно од дубине лезије и видљивих ендоскопских промена степен оштећења се обележава степенима.[44][43][45] (види табелу).
Степен оштећења једњака каустичном ингестијом на основу ендоскопског налаза
Након 48 часова од тровања корозивним средствима ендоскопија је строго контраиндикована због прогресивног оштећења истањењеног зида једњака, и великог ризика од перфорације. Код асимптоматских тровања или оних који су под сумњом да су се отровали саветује се опсервација пацијента у складу са налазом, при чему ендоскопија није обавезна дијагностичка процедура.[48][49][50]
Терапија
У терапији тровање каустичним средствима постоји више сличних протоколац усмерених на превенцију компликација.[51][52][53][54][55]
Орални унос хране и напитака се одмах прекида и замењује парентералним.
Идукција повраћања, због додатних оштећења, је контраиндикована.
Неутрализацију каустичног матерјала треба избегавати зато што може изазвати егзотермичко оштећење и погоршати постојеће.
Назогастрична сонда може бити пласирана током ендоскопије за оштећања 2° и 3° како би се обезбедио одговарајући ентерални унос хране и течности.
Медикаментозна терапија
Контрола бола је есенцијална, као и примена супресора гастричне секреција и антибиотика који помажу реепителизацију.[58]
Примена кортикостероида је дискутабилна, али је доказано да смањују гранулације и стриктуре.[59][60][61][62][63][64]
Хируршка терапија
Након примене баријумска пасажа једњака 4 недеље после ингестије може се установити присуства стриктура, које захтевају пласирање графта (дебелог црева или јејунума), док се блаже решавају балон дилатацијом, нарочито код деце.[14][15][65][66][67][68][69][70][71][72]
Стентирање силиконским стентом
Стентирање једњака силиконским стентом данас представља нову стратегију за избегавање вишеструких дилатација једњака због релапса стенозе. Силиконски стент побољшава покретљивост једњака, и примењује се у лечењу у стеноза једњака код педијатријских пацијената.[73][74][75]
Компликације
Ендоскопска дилатација једњака је ефикасна техника, посебно код пептичне стриктуре једњака (види слику), без потребе за операцијом у неким случајевима.[76][77]
Перфорација једњака или желуца, једна је од најтежих компликација, која се лечи антибиотицима и хируршким захватима.[52]
Сужење једњака може се видети већ након три недеље од уноса отрова.[15][68] У 10% до 20% каустичних повреда, најчешће је локализовано на нивоу крикоидне хрскавице, у пределу аортичног лука, рачве трахеје на два бронха и хијатуса једњака, односно на местима анатомски сужавања једњака.[14][66]
Сужење може довести до тешке дисфагије, при чему око 80% стриктуре изазива опструктивне симптоме два месеца након њиховог формирања.[78]
Деца која гутају живу соду, 30% ће чешће развити опекотине једњака; од тога, 50% ће развити стриктуре.[65]
Морбидне функционалне компликације укључују назофарингеални рефлукс, хипофарингеалну и ларингеалну стенозу и фиксацију језика.[14][79]
Прогноза
Смртност и морбидитет након тровање каустичним средствима јавља се у 20% случајева.[14][80][81]
Повреде и стварање стриктура (сужења и ожиљака) предиспонирају карцином једњака, са процењеним повећањем ризика и фактором 1.000, који се наставља 10 до 25 година након повреде и захтева пажљиво праћење.[14][67][66][55]
^Hoffman, Robert S.; Burns, Michele M.; Gosselin, Sophie (1748). „Ingestion of Caustic Substances”. New England Journal of Medicine. 382 (18): 1739—1748. PMID32348645. S2CID217549452. doi:10.1056/NEJMra1810769..
^Chang, J. M.; Liu NJ; Pai BC; Liu YH; Tsai MH, Lee CS; et al. (јун 2011). „The role of age in predicting the outcome of caustic ingestion in adults: a retrospective analysis”. BMC Gastroenterol. 11: 72.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Atabek, C.; Surer, I.; Demirbag, S.; Caliskan, B.; Ozturk, H.; Cetinkursun, S. (2007). „Increasing tendency in caustic esophageal burns and long-term polytetrafluorethylene stenting in severe cases: 10 years experience”. J Pediatr Surg. 42 (4): 636—640. PMID17448758. doi:10.1016/j.jpedsurg.2006.12.012.
^Denney, W.; Ahmad, N.; Dillard, B.; Nowicki, M. J. (2012). „Children will eat the strangest things: a 10-year retrospective analysis of foreign body and caustic ingestions from a single academic center”. Pediatr Emerg Care. 28 (8): 731—4. PMID22858742. S2CID10091656. doi:10.1097/PEC.0b013e31826248eb.
^ абвAnderson, K. D.; Rouse, T. M.; Randolph, J. G. (1990). „A controlled trial of corticosteroids in children with corrosive injury of the esophagus”. New England Journal of Medicine. 323 (10): 637—640. PMID2200966. doi:10.1056/NEJM199009063231004..
^Riffat, F.; Cheng, A. (2009). „Pediatric caustic ingestion: 50 consecutive cases and a review of the literature”. Dis Esophagus. 22 (1): 89—94. PMID18847446. doi:10.1111/j.1442-2050.2008.00867.x.
^Chou, S. H.; Chang, Y. T.; Li, H. P.; Huang, M. F.; Lee, C. H.; Lee, K. W. (2010). „Factors predicting the hospital mortality of patients with corrosive gastrointestinal injuries receiving esophagogastrectomy in the acute stage”. World J Surg. 34 (10): 2383—2388. PMID20512491. S2CID25749262. doi:10.1007/s00268-010-0646-6.
^Mattos, G. M.; Lopes, D. D.; Mamede, R. C.; Ricz, H.; Mello-Filho, F. V.; Neto, J. B. (2006). „Effects of time of contact and concentration of caustic agent on generation of injuries”. Laryngogscope. 116 (3): 456—460. PMID16540909. S2CID8880343. doi:10.1097/01.mlg.0000199935.74009.60.
^Anderson, K. D.; Rouse, T. M.; Randolph, J. G. (1990). „A controlled trial of corticosteroids in children with corrosive injury of the esophagus”. New England Journal of Medicine. 323 (10): 637—640. PMID2200966. doi:10.1056/NEJM199009063231004.
^Friedman E. M. Caustic ingestion and foreign bodies in the aerodigestive tract. In: Bailey B. J., Johnson J. T., Newlands S. D., editors. Head and Neck Surgery—Otolaryngology. 4th ed. Baltimore, MD: Lippincott Williams & Wilkins; 2006. pp. 925–932. [Google Scholar]
^Lerry G. D. Caustic esophageal injury in children. UpToDate. January 2008. Available at: www.uptodate.com. Accessed December 15, 2008.
^Browne J., Thompson J. Caustic ingestion. In: Cummings C. W., Flint P. W., Haughey B. H., Robbins K. T., Thomas J. R., editors. Cummings Otolaryngology: Head & Neck Surgery. 4th ed. St Louis, MO: Elsevier Mosby; 2005. pp. 4330–4341.
^Browne J., Thompson J. Caustic ingestion. In: Bluestone C. D., Stool S. E., Kenna M. A., editors. Pediatric Otolaryngology. 4th ed. Philadelphia, PA: WB Saunders Co; 2003. pp. 4330–4342. [Google Scholar]
^Tohda, G.; Sugawa, C.; Gayer, C.; Chino, A.; McGuire, T. W.; Lucas, C. E. (2008). „Clinical evaluation and management of caustic injury in the upper gastrointestinal tract in 95 adult patients in an urban medical center”. Surg Endosc. 22 (4): 1119—1125. PMID17965918. S2CID23635492. doi:10.1007/s00464-007-9620-2.
^Uygun, I.; Arslan, M. S.; Aydogdu, B.; Okur, M. H.; Otcu, S. (новембар 2013). „Fluoroscopic balloon dilatation for caustic esophageal stricture in children: an 8-year experience”. J Pediatr Surg. 48 (11): 2230—4. PMID24210191. doi:10.1016/j.jpedsurg.2013.04.005.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Bruzzi M, Chirica M, Resche-Rigon M, Corte H, Voron T, Sarfati E, et al. „Emergency Computed Tomography Predicts Caustic Esophageal Stricture Formation”. Ann Surg. 22 (10): 1659—1664. 2018.
^Tringali, A.; Thomson, M.; Dumonceau, J. M.; Tavares, M.; Tabbers, M. M.; Furlano, R.; Spaander, M.; Hassan, C.; Tzvinikos, C.; Ijsselstijn, H.; Viala, J.; Dall'Oglio, L.; Benninga, M.; Orel, R.; Vandenplas, Y.; Keil, R.; Romano, C.; Brownstone, E.; Gerner, P.; Dolak, W.; Landi, R.; Huber, W. D.; Everett, S.; Vecsei, A.; Aabakken, L.; Amil-Dias, J.; Zambelli, A. (2017). „Pediatric gastrointestinal endoscopy: European Society of Gastrointestinal Endoscopy (ESGE) and European Society for Paediatric Gastroenterology Hepatology and Nutrition (ESPGHAN) Guideline Executive summary”. Endoscopy. 49 (1): 83—91. PMID27617420. S2CID33677870. doi:10.1055/s-0042-111002.
^Ryan, F.; Witherow, H.; Mirza, J.; Ayliffe, P. (2006). „The oral implications of caustic soda ingestion in children”. Oral Surg Oral Med Oral Pathol Oral Radiol Endod. 101 (1): 29—34. PMID16360605. doi:10.1016/j.tripleo.2005.04.025.
^Cheng HT Cheng CL Lin CH et al. Caustic ingestion in adults: the role of endoscopic classification in predicting outcome. BMC Gastroenterol. 2008; 8: 31
^ абBird JH, Kumar S, Paul C, Ramsden JD. Bird, J. H.; Kumar, S.; Paul, C.; Ramsden, J. D. (2017). „Controversies in the management of caustic ingestion injury: an evidence-based review”. Clin Otolaryngol. 42 (3): 701—708. PMID28032947. S2CID29518053. doi:10.1111/coa.12819.
^Gün, F.; Abbasoğlu, L.; Celik, A.; Salman, E. T. (2007). „Early and late term management in caustic ingestion in children: A 16-year experience”. Acta Chir Belg. 107 (1): 49—52. PMID17405598. S2CID27347658. doi:10.1080/00015458.2007.11680010..
^Katibe, R.; Abdelgadir, I.; McGrogan, P.; Akobeng, A. K. (јун 2018). „Corticosteroids for Preventing Caustic Esophageal Strictures: Systematic Review and Meta-analysis”. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 66 (6): 898—902. PMID29216023. S2CID19562401. doi:10.1097/MPG.0000000000001852.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Usta M, et al. High doses of methylprednisolone in the management of caustic esophageal burns. Pediatrics. 2014 Jun. 133(6):E1518-24. [Medline].
^Anderson, K. D.; Rouse, T. M.; Randolph, J. G. (1990-09-06). „A controlled trial of corticosteroids in children with corrosive injury of the esophagus”. New England Journal of Medicine. 323 (10): 637—40. PMID2200966. doi:10.1056/NEJM199009063231004.
^Anderson, K. D.; Rouse, T. M.; Randolph, J. G. (1990). „A controlled trial of corticosteroids in children with corrosive injury of the esophagus”. New England Journal of Medicine. 323 (10): 637—640. PMID2200966. doi:10.1056/NEJM199009063231004.
^ абBrowne J., Thompson J. Caustic ingestion. In: Bluestone C. D., Stool S. E., Kenna M. A., editors. Pediatric Otolaryngology. 4th ed. Philadelphia, PA: WB Saunders Co; 2003. pp. 4330–4342.
^ абBrowne J., Thompson J. Caustic ingestion. In: Cummings C. W., Flint P. W., Haughey B. H., Robbins K. T., Thomas J. R., editors. Cummings Otolaryngology: Head & Neck Surgery. 4th ed. St Louis, MO:Elsevier Mosby; 2005. pp. 4330–4341.
^Gupta, V.; Wig, J. D.; Kochhar, R.; Sinha, S. K.; Nagi, B.; Doley, R. P.; Gupta, R.; Yadav, T. D. (2009). „Surgical management of gastric cicatrisation resulting from corrosive ingestion”. Int J Surg. 7 (3): 257—261. PMID19401241. doi:10.1016/j.ijsu.2009.04.009.
^Chirica, M.; Brette, M. D.; Faron, M.; Munoz Bongrand, N.; Halimi, B.; Laborde, C.; Sarfati, E.; Cattan, P. (2015). „Upper digestive tract reconstruction for caustic injuries”. Annals of Surgery. 261 (5): 894—901. PMID24850062. S2CID29608808. doi:10.1097/SLA.0000000000000718.
^Peters, J. H.; Kronson, J. W.; Katz, M.; Demeester, T. R. (1995). „Arterial anatomic considerations in colon interposition for esophageal replacement”. Arch Surg. 130 (8): 858—862. PMID7632146. doi:10.1001/archsurg.1995.01430080060009.
^ASGE Technology Committee; Tokar, J. L.; Banerjee, S.; Barth, B. A.; Desilets, D. J.; Kaul, V.; Kethi, S. R.; Pedrosa, M. C.; Pfau, P. R.; Pleskow, D. K.; Varadarajulu, S.; Wang, A.; Song, L. M.; Rodriguez, S. A. (2011). „Drug-eluting/Biodegradable stents”. Gastrointest Endosc. 74 (5): 954—958. PMID21944310. doi:10.1016/j.gie.2011.07.028.
^Friedman E. M. Caustic ingestion and foreign bodies in the aerodigestive tract. In: Bailey B. J., Johnson J. T., Newlands S. D., editors. Head and Neck Surgery—Otolaryngology. 4th ed. Baltimore, MD: Lippincott Williams & Wilkins; 2006. pp. 925–932.
^Ertekin, C.; Alimoglu, O.; Akyildiz, H.; Guloglu, R.; Taviloglu, K. (2004). „The results of caustic ingestions”. Hepatogastroenterology. 51 (59): 1397—1400. PMID15362762.
Спољашње везе
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).