Тромбофлебитис

Класификација	D ICD-10: I80, I82.1; ICD-9-CM: 451; MeSH: D013924; SNOMED CT: 64156001;
Спољашњи ресурси	MedlinePlus: 001108;

Тромбофлебитис
Тромбофлебитис
	Ултрасонограм тромбозе у вени сафени
Фактори ризика	пушење лупус
Дијагностички метод	доплер ултрасонографија, венографија
Лечење	хипертензије, бола
	[уреди на Википодацима]

Тромбофлебитис или венска тромбоза је запаљењски процес који подразумева стварање крвног угрушка (тромба) у венском лумену у присуству венске инфламације или повреде (озледе), који често укључује и запаљењске промене у околном ткиву.^[1]^[2]

На појаву болести најчешће утичу: бројни урођени чиниоци и/или предиспонирајући синдроми из групе хиперкоагулопатија, трауматски догађаји (озледе) које могу покренути тромбофлебитисну реакцију и упорни и значајан рефлукс крви у вену која је претходно третирана склерозирајућим агенсом (због флебитиса у вени перфоратора, ако вене у подручју склеротерапије нису правилно дијагностиковане и правилно третиране).^[3]

У зависности од локације и врсте вена, разликују се две врсте тромбофлебитиса: тромбофлебитис површинских и тромбофлебитис дубоких вена.

Епидемиологија

Морбидитет/морталитет

Венска тромбоза је главни узрок морбидитета и морталитета у Сједињеним Државама и честа болест у многим одељењима за хитне случајеве (ЕДс).^[4]^[5]^[6]^[7]^[8]^[9]^[10]^[11] Последице дубоких венских тромбоза (ДВТ) варирају, и то најчешће од хроничне венске стазе до најтежих, плућних емболија (ПЕ), које су описане као један од најчешћих могућих узрока смртних случајева, који се могу спречити. Процењује се да око две трећине ПЕ „настају” у доњим удовима након дубоких венских тзромбоза (ДВТ). Процењена учесталост случајев ПЕ изазван ширења процеса из ДВТ-а креће се од 10-50%.^[12]^[13]

Клиничка слика

Најчешћи клинички симптоми и знаци тромбофлебитиса су:^[1]^[2]

појава бола у сливу венског поткожног сплета
појава тракасте, тврде творевине које се могу напипати испод коже
кожа је црвена, отечена и веома болна да додир
повишена телесна температура локално се редовно јавља
уколико постоји оток уда, у питању је тромбоза на дубоким венама
појава апсцеса,^[14] сепсе и емболијских компликација, када пацијенти могу добити повишену телесну температуру и развити осећај губитка апетита, малаксалости и слабости, што може да укаже на процес који се налази у основи тромбофлебитиса

Дијагноза

Дијагноза се поставља на основу; анаменезе, клиничке слике, физикалног прегледа и додатних методе лабораторијског и сликовног истраживања.^[15]^[16]

Циљеви дијагностике су

потврђивање присуствa тромба у лумену вене,
одређивање локализације и дужине дужине,
проценити ризик одвајања тромба од зида вене и његовог даљег напредовања крвотоком.

У том циљу користи се:

Анализе крви

Тест крви — на факторе коагулације (фибриноген, толеранција плазме на хепарин, активност плазме антиплазмин, време тромбогенезе, способност агрегације тромбоцита итд.).

Сликовне методе

Ултрасонографија — доплерографија и доплер ангиографија.
Рентгенске методе са контрастом или без њега — компјутерска томографија, ЦТ ангиографија.

Радионуклидна дијагностика

Радионуклидна дијагностика која се заснива на примени радиоактивних изотопа, јода (Ј 131) или означеног фибриногена (Тц 99).

Термографија

Терапија

Лечење тромбофлебитиса подразумева примену антикоагулантних лекова, како локално (хепаринске масти и гелови), тако и парентерално (обично хепарини мале молекуларне тежине). У циљу спречавања агрегације тромбоцита, препоручује се давање аспирина. Употреба антибиотика је оправдана само у случају превенције појаве инфективних компликација.^[17]^[18]^[19]

Темељни принципи тромболитичке и антикоагулантне терапије

Тромболитичка терапија	Од лекова са тромболитичким ефектом користе се; стрептокиназа, урокиназа, плазминогенски активатор, ткивни-тип (t-PA) и стрептокиназа комплекс са плазминогеном. Лекови из ове групе највише се примењују у лечењу акутног инфаркта миокарда, јер њихова примена код пвог стања смањује морталитет за > 40% када се примени након 1-2 часа, и 20-25% када се примени након 4-6 часова. На другом месту су акутне оклузије периферних артерија, затим масовна плућна емболија, тромбоза пазушне вене, масивна тромбоза вена, масивно закречење илеофеморалне вене, запушење артериовенских једносмерних шантова и артеријске и венске каниле. Одмах након примене тромболитичке терапије, неопходно је даље лечење наставити хепарином уз оралну употребу антагониста витамина К.
Антикоагулантна терапија хепарином	У антикоагулансе спадају хепарин и антагонист витамина К. Хепарин је природни мукополисахарид, који се везује за антитромбин 3 и активира га. Моћан је антикоагуланс који значајно смањује формирање тромбина и фибрина. Хепарин се користе у лечењу акутних артеријских и венских тромбоза или емболија. Дозирање хепарина је адекватно уколико се активирано делимично тромбопластинско време не (АПТТ) увећа на 1,5-2 пута од нормалне вредности. То се обично постиже дозом од 1.000 јединица хепарина на сат (15 ј/кг/час), у инфузији. Хепарин се примењује све до увођења оралне антикоагулантне терапије, а продужење протромбинског времена траје све до потребног терапијског нивоа. По достизању тог нивоа обуставља се даља примена хепарина, а лечење се наставља пероралном антикоагулантном терапијом. Дуготрајна континуирана примена хепарина примењује се код болесника са рекурентном (понављајућом) тромбозом која не реагује на оралну антикоагулантну терапију. Ниже дозе хепарин користе се у превенцији венске тромбоемболије код болесника са високим ризиком, са знацима конгестије срца, срчаног удара и кардиомиопатије. Компликацијe које могу настати у току терапије хепарином су крварења, најчешће локализована на местима хируршких интервенција и/или на месту убризгавања хепарина.

Такође се саветује локално коришћење алкохолних облога и постављање еластичног завоја како би се спречило даље ширење и кретање тромботичних маса.

Како може доћи до ширења тромбофлебитиса у горњи део бутине у сливу сафене магне, у таквим случајевима неопходан је ургентни хируршки треман од стране васкуларног хирурга, како би се применом кросектомијом и стрипингоа вене спречила могућност ширења тромботског процеса на унутрашње вене ноге и карлице.^[20]^[21]

Прогноза

Прогноза тромбофлебитиса највише зависи од:

локализације,
пространости процеса,
правовременог почетка лечења,
старости пацијента и
истовременог присуства других болести.^[22]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д „Thrombophlebitis: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov. Архивирано из оригинала 08. 09. 2018. г. Приступљено 1. 10. 2018.
^ ^а ^б „Thrombophlebitis Clinical Presentation: History, Physical Examination, Causes”. emedicine.medscape.com. Архивирано из оригинала 02. 10. 2018. г. Приступљено 1. 10. 2018.
^ Saultz, A.; Mathews, E. L.; Saultz, J. W.; Judkins, D. (мај 2010). „Clinical inquiries. Does hypercoagulopathy testing benefit patients with DVT?”. J Fam Pract. 59 (5): 291—4. PMID 20544051.
^ Theodoro, Daniel; Blaivas, Michael; Duggal, Sandeep; Snyder, Graham; Lucas, Michael (мај 2004). „Real-time B-mode ultrasound in the ED saves time in the diagnosis of deep vein thrombosis (DVT)”. Am J Emerg Med. 22 (3): 197—200. PMID 15138956. doi:10.1016/j.ajem.2004.02.007.
^ Blaivas, M.; Lambert, M. J.; Harwood, R. A.; Wood, J. P.; Konicki, J. (фебруар 2000). „Lower-extremity Doppler for deep venous thrombosis--can emergency physicians be accurate and fast?”. Acad Emerg Med. 7 (2): 120—6. PMID 10691069. doi:10.1111/j.1553-2712.2000.tb00512.x.
^ Nunn, K. P.; Thompson, P. K. (јул 2007). „Towards evidence based emergency medicine: Best BETs from the Manchester Royal Infirmary. Using the ultrasound compression test for deep vein thrombosis will not precipitate a thromboembolic event”. Emerg Med J. 24 (7): 494—5. PMC 2658401 . PMID 17582046. doi:10.1136/emj.2007.050534.
^ Crisp, J. G.; Lovato, L. M.; Jang, T. B. (децембар 2010). „Compression ultrasonography of the lower extremity with portable vascular ultrasonography can accurately detect deep venous thrombosis in the emergency department”. Ann Emerg Med. 56 (6): 601—10. PMID 20864215. doi:10.1016/j.annemergmed.2010.07.010.
^ Pomero, F.; Dentali, F.; Borretta, V.; Bonzini, M.; Melchio, R.; Douketis, J. D.; Fenoglio, L. M. (јануар 2013). „Accuracy of emergency physician-performed ultrasonography in the diagnosis of deep-vein thrombosis: A systematic review and meta-analysis”. Thromb Haemost. 109 (1): 137—45. PMID 23138420. doi:10.1160/TH12-07-0473.
^ Blanco, Pablo; Volpicelli, Giovanni (децембар 2016). „Common pitfalls in point-of-care ultrasound: A practical guide for emergency and critical care physicians”. Crit Ultrasound J. 8 (1): 15. PMID 27783380. doi:10.1186/s13089-016-0052-x .
^ Mulcare, Mary R.; Lee, Randall W.; Pologe, Jonas I.; Clark, Sunday; Borda, Tomas; Sohn, Youdong; Sacco, Dana L.; Riley, David C. (јул 2016). „Interrater reliability of emergency physician-performed ultrasonography for diagnosing femoral, popliteal, and great saphenous vein thromboses compared to the criterion standard study by radiology”. J Clin Ultrasound. 44 (6): 360—7. PMID 26890934. doi:10.1002/jcu.22338.
^ Whitson, M. R.; Mayo, P. H. (август 2016). „Ultrasonography in the emergency department”. Crit Care. 20 (1): 227. PMC 4983783 . PMID 27523885. doi:10.1186/s13054-016-1399-x .
^ Anderson Jr, F. A.; Wheeler, H. B.; Goldberg, R. J.; Hosmer, D. W.; Patwardhan, N. A.; Jovanovic, B.; Forcier, A.; Dalen, J. E. (мај 1991). „A population-based perspective of the hospital incidence and case-fatality rates of deep vein thrombosis and pulmonary embolism. The Worcester DVT Study”. Arch Intern Med. 151 (5): 933—8. PMID 2025141. doi:10.1001/archinte.1991.00400050081016.
^ Yamaki, T.; Nozaki, M.; Sakurai, H.; Takeuchi, M.; Soejima, K.; Kono, T. (фебруар 2009). „Presence of lower limb deep vein thrombosis and prognosis in patients with symptomatic pulmonary embolism: Preliminary report”. Eur J Vasc Endovasc Surg. 37 (2): 225—31. PMID 18922710. doi:10.1016/j.ejvs.2008.08.018.
^ Miletich, Joseph; Sherman, Laurence; Broze, George (октобар 1987). „Absence of Thrombosis in Subjects with Heterozygous Protein C Deficiency”. N Engl J Med. 317 (16): 991—6. PMID 3657866. doi:10.1056/NEJM198710153171604.
^ Whitlatch NL, Ortel TL. Thrombophilias: when should we test and how does it help. Semin Respir Crit Care Med. 2008. 29:25-39
^ Thomas, J. H. (децембар 1990). „Edgar J Poth lecture. Pathogenesis, diagnosis, and treatment of thrombosis”. Am J Surg. 160 (6): 547—51. PMID 2252110. doi:10.1016/S0002-9610(05)80743-3.
^ [Guideline] Kearon C, Akl EA, Comerota AJ, et al. „Antithrombotic therapy for VTE disease: Antithrombotic Therapy and Prevention of Thrombosis, 9th ed: American College of Chest Physicians Evidence-Based Clinical Practice Guidelines”. Chest. 141 (2 Suppl). фебруар 2012. :e419S-94S.
^ Di Nisio M,Wichers IM, Middeldorp S. „Treatment for superficial thrombophlebitis of the leg”. Cochrane Database of Systematic Reviews. . 2007. 2:1-90.
^ Downing, L. J.; Strieter, R. M.; Kadell, A. M.; Wilke, C. A.; Greenfield, L. J.; Wakefield, T. W. (новембар 1998). „Low-dose low-molecular-weight heparin is anti-inflammatory during venous thrombosis”. J Vasc Surg. 28 (5): 848—54. PMID 9808852. doi:10.1016/S0741-5214(98)70060-6.
^ Crandon, A. J.; Peel, K. R.; Anderson, J. A.; Thompson, V.; McNicol, G. P. (август 1980). „Postoperative deep vein thrombosis: Identifying high-risk patients”. Br Med J. 281 (6236): 343—4. PMC 1713546 . PMID 7427271. doi:10.1136/bmj.281.6236.343.
^ GJORES JE (мај 1962). „Surgical therapy of ascending thrombophlebitis in the saphenous system”. Angiology. 13 (5): 241—3. PMID 13899061. doi:10.1177/000331976201300507.
^ Bendick PJ, Ryan R, Alpers M, et al. Clinical significance of superficial thrombophlebitis. J Vasc Technol. 1995. 19:57-61.

Литература

Rathbun, S.W.; Aston, C.E.; Whitsett, T.L. (мај 2012). „A randomized trial of dalteparin compared with ibuprofen for the treatment of superficial thrombophlebitis”. J Thromb Haemost. 10 (5): 833—9. PMC 3343207 . PMID 22360152. doi:10.1111/j.1538-7836.2012.04669.x.
Bachmeyer, C.; Elalamy, I. (октобар 2014). „Rivaroxaban as an effective treatment for recurrent superficial thrombophlebitis related to primary antiphospholipid syndrome”. Clin Exp Dermatol. 39 (7): 840—1. PMID 25186062. doi:10.1111/ced.12378.
Di Nisio M, Wichers IM, Middeldorp S. „Treatment for superficial thrombophlebitis of the leg”. Cochrane Database Syst Rev. . 2013 Apr 30. 4:CD004982. [Medline].
Sacher, R. (октобар 1995). „Antithrombin deficiency in special clinical syndromes--Part II: Panel discussion #2”. Semin Hematol. 32 (4 Suppl 2): 67—71. PMID 8821213.
Chengelis, D. L.; Bendick, P. J.; Glover, J. L.; Brown, O. W.; Ranval, T. J. (новембар 1996). „Progression of superficial venous thrombosis to deep vein thrombosis”. J Vasc Surg. 24 (5): 745—9. PMID 8918318. doi:10.1016/S0741-5214(96)70007-1.
SIGG K (октобар 1952). „The treatment of varicosities and accompanying complications; (The ambulatory treatment of phlebitis with compression bandage)”. Angiology. 3 (5): 355—79. PMID 12986287. doi:10.1177/000331975200300502.
Belcaro, G.; Cesarone, M. R.; Rohdewald, P.; Ricci, A.; Ippolito, E.; Dugall, M.; Griffin, M.; Ruffini, I.; Acerbi, G.; Vinciguerra, M. G.; Bavera, P.; Di Renzo, A.; Errichi, B. M.; Cerritelli, F. (октобар 2004). „Prevention of venous thrombosis and thrombophlebitis in long-haul flights with pycnogenol”. Clin Appl Thromb Hemost. 10 (4): 373—7. PMID 15497024. doi:10.1177/107602960401000410.
De Sanctis MT, Cesarone MR, Incandela L, Belcaro G, Griffin M (децембар 2001). „Treatment of superficial vein thrombophlebitis of the arm with Essaven gel--a placebo-controlled, randomized study”. Angiology. 52. Suppl 3:S63-7.
Beatty, J.; Fitridge, R.; Benveniste, G.; Greenstein, D. (март 2002). „Acute superficial venous thrombophlebitis: Does emergency surgery have a role?”. Int Angiol. 21 (1): 93—5. PMID 11941280.