Трубадур (опера)Трубадур (итал. Il trovatore), опера, dramma у четири дела Ђузепеа Вердија
Салваторе Камарано (Salvatrore Cammarano) према драми „Трубадур” (El trovador) Антонија Гарсије Гутијереза (Antonio García Gutiérrez). Праизведба19. јануар 1853, Рим у Teatro Apollo. Ликови и улогеГроф од Луне (Conte di Luna), млади Арагонски племић - баритон часне сестре, слуге и војници грофа, Цигани (хор) Место и времеБискаја и Арагонија у раном XV веку СадржајI део – „Дуел”
Предворје дворца Алаферија. На стражи током ноћи, Ферандо прича догађај из породичне историје: стара Циганка је ухваћена како чара око млађег сина старог грофа и осуђена је на ломачу. Њена ћерка је украла дете и бацила га у пламен мајчине ломаче. Гроф се надао да му није син страдао и заклео је свог старијег сина да га нађе. Тај старији син је садашњи гроф од Луне. Војници су застрашени причом како дух старе Циганке и даље лута око замка у глуво доба ноћи.
Башта палате ноћу. Леонора се заљубила у непознатог младића на турниру. Касније га је препознала по гласу: то је млади трубадур којег повремено чује у врту. Она га чека. Појављује се и гроф од Луне који је заљубљен у Леонору. Он чује трубадурову песму и љубомора га изједа. Леонора грешком говори нежне речи Луни и Манрико је оптужи да га вара. Она га моли да јој опрости јер ју је ноћна тама преварила. Луна у трубадуру препознаје Манрика, војсковођу свог најљућег непријатеља, принца Ургела и изазива га на двобој, упркос Леонориним преклињањима. II део – „Циганка”
Цигански логор у планинама Бискаје. Манрико је савладао Луну у двобоју, али га је неки унутрашњи глас зауставио да га убије. Међутим, Луна га је пратио и сустигао и Манрико је савладан. Ацучена га је нашла и извидала му ране. Она седи крај ватре, која је стално подсећа на мајчину ломачу и на последњи мајчин крик: „Освети ме!”. Она Манрику прича како је пре петнаест година њена мајка лажно оптужена и осуђена за напад на грофовог млађег сина. Она је мајку пратила ка њеној ломачи и, желећи да се освети грофу, украла дете и бацила га у ватру. Али, када је дошла себи, схватила је да није грофов син страдао, већ да је сопствено дете бацила у ватру. Тада га је она узела и одгајила као свог сина. Манрико је збуњен: зар он није њен син? Она га журно уверава да јесте и да не слуша брбљања старе жене., већ да мора осветити смрт њене мајке. На то долази гласник са вешћу да је Леонора, мислећи да је Манрико мртав, одлучила да се повуче у самостан. Манрико, упркос мајчиним молбама, одлази да је заустави.
Црква самостана ван Кастелора. Луна је такође чуо за Леонорину намеру и долази да је отме. На време упада Манрико, Леонора не верује да је њен вољени жив и они уз помоћ Манрикових војника успевају да побегну у сигурну тврђаву Кастелор. III део – „Циганкин син”
Лунин војни камп изван зидина Кастелора. Луна опседа последње упориште принца Ургела, којим командује Манрико. Недалеко од кампа је ухваћена Циганка за коју су војници сматрали да је шпијун. Феранду она делује познато. Када она у очају позове Манрика у помоћ, сви схватају ко је она: Циганка која је Луниног брата убила. Ацучену бацају у тамницу.
У тврђави Кастелор. Леонора и Манрико се припремају за венчање, али их Руиз прекида вешћу да је Ацучена ухапшена и Манрико, са својим војницима, креће да ослободи мајку. IV део – „Погубљење”
Крило палате Алаферија. Луна је победио у бици и заузео трвђаву Кастелор, али Леонору нису нашли. Манрико је ухваћен и бачен са мајком у тамницу. Леонора је сазнала да ће они бити у зору погубљени и дошла је код Луне да га моли за милост. Када у замену понуди себе, Луна је пресрећан и обећава да ће пустити Манрика и Ацучену. Он не зна да је Леонора попила отров.
Тамница. Манрико и Ацучена су у ланцима. Леонора долази и убеђује Манрика да бежи, али он то не жели, јер верује да га је она преварила. Неочекивано, отров почиње прерано да делује. Манрико схвата шта је Леонора урадила, али већ је касно. Она умире на његовим рукама. Луна је бесан и шаље Манрика на губилиште. Он тера Ацучену да то гледа, а она, када је Манрику одрубљена глава, Луни открије да је Манрико у ствари његов брат. Луна је очајан, а Ацучена узвикује: „Сад си освећена, мајко!”. Познате музичке нумере
Спољашње везеЛибрето Ноте
|
|||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
