Турска болница код Ћеле Куле

Назив
Турска болница код Ћеле Куле
Основана
1. мај 1872.
Земља
Османско царство
Седиште
Ниш (Србија)

Турска болница код Ћеле Куле била је друга здравствена установа у Нишу, за коју је камен темељац положен 1. маја 1872. године. Болница је основана у време владавине Османског царства, и под управом Али Риза-паше.[1]

Предуслови

Осим цркве и институцијализованог школства, значајне тековине Османске власти у другој половини 19. века у Нишу биле су установе које је становништво свих националности користило, а доприносиле су историјској јединствености баштине овог града. То су двојно образовање, финансијски фондови, транспортно предузеће, комунално уређење инфраструктуре, здравство итд.[2]

На оснивање још једне болнице у Нишу утицали су лоши здравствени услови у граду и његовој околини. А колико су хигијенски и здравствени услови у Нишу били тешки, најбоље говори податак с почетка 19. века када се Ниш, варош са 30.000 становника након епидемије куге 1838. године смањио на 12.817 становника колико је имао у моменту ослобођења града од Османилија 1878. године.[3]

Историја

Иницијатива за оснивање болнице потекла је од Али Риза-паше, који је у Нишу наставио политику претходних мутесарифа која се тицала повећања квалитета живота становника, и то не само у Нишу, већ и у осталим казама Нишког санџака.

У Нишу 1. маја 1872. године у присутву Али Риза-паше свечано је положен камен-темељца за изградњу још једне болнице.[4]

Иницијатор за оснивање болнице био је Али Риза-паше

Здање је пројектовано према нацрту инжењера Османа-ефендије из Софије и налазило се крај Ћеле-куле на Трошарини.[5] У делу Калешија и Корнрумпфа[6] овако је описан будући комплекс Турске болнице код Ћеле Куле:

Реч је о здравственом комплексу који је на османском Балкану тог периода требало да буде прилично велика и значајна институција. Имала је један спрат, мада је према пројекту Осман-ефендије планирано да има два. На приземљу је требало да буду: две болесничке собе, соба за болничаре, апотека, соба за хирурге, вешерај, шпајз, кухиња и купатило. На спрату је требало да буду смештена два одељења укупног капацитета од осамдесет осам лежајева, лабораторија за справљање лекова (Arzneizimmer), две просторије за помоћно особље и једна за болничаре, гостинска соба за посете и специјална соба за породиље.[7]

Заправо, болница је била адаптирани летњи конак чији је власник био нишки Хафис-паша који је преминуо након боја на Иванковцу 1805. године.[8]

Након ослобођења Ниша од Османлија, 1878. године, уз ову болницу у њој је основана Војна болница која је прерасла у велики здравствени центр, који и данас постоји, доградњом већех броја објеката.

Види још

Референце

  1. ^ İsmail Hâmi Danişmend, Osmanlı Devlet Erkânı, Türkiye Yayınevi, İstanbul, 1971 (Turkish)
  2. ^ Милан H. Ранђеловић, Културне прилике у Нишу у XIX веку у време османске управе: архивистичко-документалистички приступ, Докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филолошки факултет Београд, 2021. стр.304
  3. ^ 125 година Војне болнице у Нишу, Сретен Миленковић, Милорад Димић, Ниш:Војна болница; Зрењанин Југоремедија; Бечеј:Пролетер, 2004(Бечеј Пролетер).116 стр. ISBN 978-86-84819-01-9.
  4. ^ H. Kaleshi, H.-J. Kornrumpf, Das Wilajet Prizren, 212.
  5. ^ M. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија, 106;
  6. ^ H. Kaleshi, H.-J. Kornrumpf, Das Wilajet Prizren.
  7. ^ Милан H. Ранђеловић, Културне прилике у Нишу у XIX веку у време османске управе: архивистичко-документалистички приступ, Докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филолошки факултет Београд, 2021. стр.301
  8. ^ Р. Тричковић, Ниш пред српски устанак, 238.
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya