Угро-фински језици
Угро-фински језици или фино-угарски језици су језичка породица присутна на широком простору Европе од Балтика и Скандинавије на северу, до планине Урал и реке Дон на истоку. Укупан број говорника ових језика се процењује на 25 милиона. Мађарски језик је са 14 милиона говорника најзначајнији језик ове породице, док они најмањи имају само неколико говорника (ливонски језик). Неки од угро-финских језика су изумрли у 20. веку. Заједно са самоједским језицима угро-фински језици чине ширу породицу уралских језика. Сви ови језици развили су се из прауралског језика којим су се људи служили пре око 6.000 година. Оспоравање традиционалне класификације уралских језикаПрема традиционалној класификацији, уралски језици се деле на угро-финске и самоједске језике. Данас овакву класификацију оспорава део лингвиста. Према овом мишљењу постоји 9 базичних уралских група језика: балто-финска, лапонска, маријска, мордвинска, пермска, мађарска, хантијска, мансијска и самоједска. Другим речима, угро-финске језике не би требало груписати у веће групе као што су угарска, фино-пермска и фино-поволшка (фино-волшка), али и угро-финска, а самоједске језике не би требало посматрати одвојено од угро-финских језика.[1] МорфологијаВећина угро-финских језика су аглутинативни који именске облике граде суфиксима, а не предлозима. Углавном не познају родове. Заједнички речникБројевиУ табели су приказани бројеви од 1 до 10 у различитим угро-финским језицима и њихова реконструкција у протоугро-финском језику.
Класификација![]()
Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia