Удружени злочиначки подухватУдружени злочиначки подухват (енгл. Joint Criminal Enterprise) је правна доктрина која се користи у оптужбама Међународног кривичног суда за бившу Југославију политичким и војним елитама, за ратне злочине почињене током југословенских ратова 1991-1995. Оптужбе српским вођамаТужилаштво сматра да је заједнички злочиначки подухват српске политичке елите био на делу између 1. августа 1991. и краја децембра 1995. године.[1] У оптужбама српским вођама за заједнички злочиначки подухват, помиње се геноцид и стварање Велике Србије.[1][2] Према наводима суда, у заједнички злочиначки подухват су били укључени[1]:
и друге политичке фигуре из Србије, Црне Горе, као и вође Срба из Босне и Херцеговине и Хрватске. Саучесништво у заједничком злочиначком подухвату укључује и „српске снаге“, под којима се подразумева Југословенска народна армија (ЈНА), касније Војска Југославије (ВЈ), новоформирана српска територијална одбрана БиХ и Хрватске, Војска Републике Српске Крајине, Војска Републике Српске, територијална одбрана Србије и Црне Горе, полиција Србије и Републике Српске, укључујући и државну безбедност, специјалне полицијске снаге Крајине, познате као „Мартићевци“, као и све српске паравојне формације и добровољачке јединице.[1] Оптужбе хрватским вођамаХашки суд је 15. априла 2011. године прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале Хрватске војске Анту Готовину на 24 и Младена Маркача на 18 година затвора. Осуђени су за суделовање у удруженом злочиначком подухвату који је укључио операције Олуја и Бљесак, а којег је предводио Фрањо Туђман, а чији је циљ био да током и након „Олује“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине. Хашки суд их је прогласио кривим за кривична дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а ослободио их је одговорности за присилно премештање становништва[3]. Осим њих Међународни суд правде суди за удружени злочиначки подухват и друге хрватске политичаре и генерале који су учинили злочин против човечности над недужним српским становништвом, тако да се члановима овог удруженог злочиначког подухвата сматрају:
и многе друге политичке фигуре из Хрватске, као и вође хрватских паравојних формација у Босни и Херцеговини. Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia