Улица Јелисавете Начић
Улица Јелисавете Начић налази се на Општини Стари град Београда, и протеже се правцем од Бајлонијеве пијаце (Пијаце Скадарлија), од Улице Ђорђа Јовановића, поред Улице кнез Милетине, пресеца Гундулићев венац до Венизелосове. Име улице Током историје је неколико пута мењала назив. Прво се звала Римска улица. Пружала се од Улице цара Душана до Гундулићевог венца, односно од Улице Џорџа Вашингтона кроз пијацу до Улице Ђуре Ђаковића (данашње Венизелосове). Тај период је био од 1910. до 1946. године.[1] Године 1946. је променила назив у Улицу Павла Папа. Тај назив је носила до 2004. године када га мења у Улицу Јелисавете Начић.[2] Јелисавета НачићЈелисавета Начић била је прва српска жена архитекта. Рођена је у Београду 1878. године као тринаесто дете имућног трговца на велико Михаила С. Начића. Умрла је сиромашна и заборављена, а била је део прве генерације студената архитектонског одсека Техничког факултета основаног 1896. године и прва жена дипломирани архитекта у земљи, једна од првих жена запослена у јавном сектору, пројектовала прву модерну школску зграду (Основна школа Краљ Петар Први у Београду), прву кружну пећ за израду опеке, прву плански зидану стамбену зграду на Балкану. Пројектовала је Мало степениште на Калемегдану, изграђено у првој деценији 20. века од уникатне врсте београдског гранита - керсантит - јединственог камена зеленкасте боје којег и даље има у напуштеном мајдану (Тешићев мајдан) у Рипњу.[2][3][4] Павле ПапПавле Пап Шиља учесник је Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Студирао је у Београду Медицински факултет и прикључио се револуционарном покрету, због чега је прогањан и хапшен. Због прогањања повукао се у илегалност. За народног хероја проглашен је 1951. године.[5]  Јелисавета Начић  Павле Пап Шиља Суседне улице
Улицом Јелисавете Начић
ЗанимљивостиОглас за намештене собе из 1931. године:
На углу са Новосадском (сада Ђорђа Јовановића), Дом Јужносрбијанаца је подигнут 1935.[7] У броју 3 пре рата се налазио "Завод Тесла", за "зрачење и масажу струјом високе фреквенције",[8][9] по методи "доктора" Цајлајса.[10][11] (→ de) Референце
Литература
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
