Унија јужноамеричких нација

Јужноамеричка унија
Јужноамеричка унија
шп. Unión de Naciones Suramericanas; порт. União de Nações Sul-Americanas; хол. Unie van Zuid-Amerikaanse Naties
	; Застава Јужноамеричке уније
	Лого Јужноамеричке уније
	Јужноамерички унија; Државе чланице Суспендоване државе чланице Бивше државе чланице
Скраћеница	UNASUR • UNASUL • UZAN • USAN
Датум оснивања	8. децембра 2004. (Декларација из Куска); 23. маја 2008. (Оснивачки споразум); 11. марта 2011. (Споразум на снази)
Тип	континентална унија
Седиште	Кочабамба; Боливија; (парламент)
Чланови	Боливија,; Гвајана,; Суринам,; Венецуела ; Посматрачи:; Мексико,; Панама
Службени језици	португалски, шпански, енглески и холандски
Председник	Ево Моралес; Боливија
Веб-сајт	www.unasur.int

Унасур Унија нација Јужне Америке (шп. Unión de Naciones Suramericanas, порт. União de Nações Sul-Americanas, хол. Unie van Zuid-Amerikaanse Naties, скраћено Унасур или Унасул) наднационална је и међувладина унија која обједињује две постојеће организације слободне трговине — Меркосур и Андску заједницу — као део текућег процеса интеграције Јужне Америке. Организација је настала по узору на Европску унију.

Споразум о оснивању Јужноамеричке уније је потписан 23. маја 2008. на Трећем самиту шефова држава у Бразилији.^[2] Према овом споразуму, седиште Уније ће бити у Киту. Јужноамерички парламент ће се налазити у Кочабамби, док ће се њена банка Банка Југа (хол. Bank van het Zuiden, порт. Banco do Sul), налазити у Каракасу.^[3]

У априлу 2018. године шест земаља - Аргентина, Бразил, Чиле, Колумбија, Парагвај и Перу^[4]^[5] - прекинуло је чланство, а у августу исте године Колумбија је најавила иступање из ове организације.^[6] У марту 2019. године, председник Бразила Жаир Болсонаро најавио је намеру своје земље да се повуче из организације.^[7] Еквадор је 13. марта 2019. објавио да ће се повући из организације. Председник земље Лењин Морено такође је затражио од блока да врати зграду седишта организације са седиштем у Киту.^[8]

У јануару 2019, усред све веће забринутости због венецуеланског Николаса Мадура, нова група, PROSUR, напредовала је како би се супротставила утицају онога што земље у региону називају диктатуром у Венецуели.^[9] Чилеански самит за организацију PROSUR одржан је 22. марта 2019. године и искључио је Венецуелу. Аргентина, Бразил, Боливија, Колумбија, Чиле, Еквадор, Уругвај, Парагвај, Перу, Гвајана и Суринам позвани су да се придруже новом регионалном блоку.^[10] Уругвај је 10. марта 2020. званично најавио повлачење из организације.^[11]

Чланице

Боливија
Гвајана
Суринам
Венецуела

Посматрачи

Мексико
Панама

Структура

Председници сваке земље чланице имали су годишње састанке, што је био највиши политички мандат. Први састанак одржан је у Бразилији 29. и 30. септембра 2005. Други састанак је одржан у Кочабамби, Боливија, 8. и 9. децембра 2006. Трећи састанак је одржан у Бразилији - овај састанак је требало да се одржи у Картагени (Колумбија), али је одгођен због напетости између Еквадора, Колумбије и Венецуеле. На овом састанку је формализован UNASUR и потписан је Конститутивни уговор организације.^[12]

Министри иностраних послова сваке земље састајали су се једном сваких шест месеци. Они су давали конкретне предлоге за акције и извршне одлуке. Одбор сталног представника председника Меркосура и директора одељења Меркосур, генерални секретар Андске заједнице, генерални секретар ALADI-ја и стални секретари било које институције за регионалну сарадњу и интеграцију, Организација Уговора о сарадњи Амазона, између осталих, такође су присуствовали овим састанцима.^[13]

Дана 9. децембра 2005. основана је Комисија за стратешко разматрање процеса интеграције Јужне Америке. Она се састојала од 12 чланова, чија је функција била израда предлога који ће помоћи у процесу интеграције јужноамеричких нација. Ови предлози су требало да биду изнети на 2. састанку UNASUR-а (2006).^[14]

Јужноамерички парламент се налазио у Кочабамби у Боливији, док је седиште Банке Југа било лоцирано у Каракасу у Венецуели.^[15]

Види још

Референце

^ Guardia (24. 11. 2016). „El secretario general de la Unasur lanza la campaña "Soy del Sur"”.
^ South America nations found union BBC, accessed on May 23 2008.
^ „South American Presidents Agree to Form Unasur Bloc”. Приступљено 27. 4. 2013.
^ „Six South American nations suspend membership of anti-U.S. bloc”. Reuters. 20. 4. 2018. Приступљено 4. 10. 2018.
^ „Colombia y cinco países más dejarán de participar en Unasur” [Colombia and five more countries will stop participating in Unasur]. El Tiempo (на језику: шпански). 21. 4. 2018. Приступљено 21. 4. 2018.
^ „Colombia y cinco países más dejarán de participar en Unasur” [Colombia will cease its membership in the Unasur]. CNN en Español (на језику: шпански). 8. 8. 2018. Приступљено 8. 8. 2018.
^ „Governo Bolsonaro enterra Unasul criada por Lula e adere a novo organismo regional” [Bolsonaro's Government buries Unasul created by Lula and joins the new regional organization]. O Globo (на језику: португалски). 7. 3. 2019. Приступљено 8. 3. 2019.
^ España, Sara (14. 3. 2019). „Ecuador se retira de Unasur y abre la puerta a nuevas iniciativas de integración” [Ecuador withdraws from Unasur and opens the door to new integration initiatives]. El País (на језику: шпански). Приступљено 14. 3. 2019.
^ „South America creating regional bloc to counter Venezuela: Colombia”. Reuters. 14. 1. 2019. Приступљено 18. 2. 2019.
^ „Chile confirma cumbre de presidentes para crear foro sudamericano sin Venezuela”. El Comercia (на језику: шпански). 19. 2. 2019. Приступљено 19. 2. 2019.
^ „Gobierno anunció retiro de Uruguay de la Unasur” [Govt announced Uruguay's withdrawal from Unasur]. El País (на језику: шпански). 10. 3. 2020. Приступљено 24. 3. 2020.
^ „Entrada em vigor do Tratado Constitutivo da UNASUL”. Архивирано из оригинала 01. 02. 2012. г. Приступљено 19. 09. 2021. . Ministério das Relações Exteriores do Brasil. Accessed on 14 February 2014.
^ „Reunião Extraordinária do Conselho de Ministras e Ministros das Relações Exteriores da UNASUL”. Ministério das Relações Exteriores do Brasil. 12. 3. 2014. Архивирано из оригинала 09. 12. 2014. г. Приступљено 5. 12. 2014.
^ „Brasil e Chile reafirmam aposta na integração sul-americana”. UOL. 30. 5. 2006. Приступљено 5. 12. 2014.
^ Goodman, Joshua (23. 5. 2008). „South American Presidents Agree to Form Unasur Bloc (Update3)”. Bloomberg. Приступљено 25. 2. 2011.

Литература

Rivera, Salvador. (2014). 'Latin American Unification: A History of Political and Economic Integration Efforts. North Carolina: McFarland Press. .
Rivera, Salvador. „Jacob K. Javits and Latin American Economic Integration”. Cuaderno de Negocios Internacionales e Integración 13 (64-65). . July–December 2007.
José Antonio Sanahuja. "Post-liberal regionalism in South America: the case of Unasur", European University Institute, Robert Schuman Centre for Advanced Studies (EUI-RSCAS) 2012/05. Pdf version downloadable in „Working papers” (PDF). cadmus.eui.eu.
José Briceño (децембар 2010). „From the South American Free Trade Area to the Union of South American Nations: The Transformations of a Rising Regional Process”. Latin American Policy. 1 (2): 208—229. ,
Anne Marie Hoffmann: "South America's Neoliberal Turnaround: The End for Regional Social Policy", GIGA Focus Afrika No. 06/2016
Gilderhus, Mark T. (1986). Pan-American Visions: Woodrow Wilson in the Western Hemisphere, 1913–1921. Tucson, Ariz.: University of Arizona Press. ISBN 0-8165-0936-0.
Roosevelt, Franklin D., "Executive Order 8840 Establishing the Office of Coordinator of Inter-American Affairs", July 30, 1941. Online by Gerhard Peters and John T. Woolley, The American Presidency Project, University of California, Santa Barbara
Aguilar, Alonzo. "Pan-Americanism from Monroe to the Present," Monthly Review Press, New York." (1968).
Aken, Mark J. van. (1959). Pan-Hispanism: Its Origin and Development to 1866. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. .
Bryne, A. (2019). „The Potential of Flight: U.S. Aviation and Pan-Americanism During the Early Twentieth Century.”. The Journal of the Gilded Age and Progressive Era. doi:10.1017/S1537781419000422.
Harrison, Lawrence E. (1998). The Pan-American Dream. Westview P. ISBN 0-8133-3470-5.
Whitaker, Arthur P. (1954). The Western Hemisphere Idea: Its Rise and Decline. Ithaca. . A study of Pan-Americanism as an idea and of how time has destroyed much of the buttressing hemispheric relations.
Miranda, Francisco de. "Proyectos constitucionales de Miranda" in Rudolfo Cortés, Santos (ed.) Antología documental de Venezuela, 1492-1900: Materiales para la enseñanza de la historia de Venezuela. 1960. OCLC 569544. . Caracas, 163.
Bushnell, David (1970). The Santander Regime in Gran Colombia. Westport: Greenwood Press. ISBN 0-8371-2981-8. . 325-335.
Bolívar to Antonio José de Sucre (1826) in Bolívar, Simon, Vicente Lecuna and Harold A. Bierck Selected Writings of Bolívar. 1951. OCLC 8633466. . New York: Colonial Press, 590-592, 633-634.
Kornegay, Francis A.; Bohler-Muller, Narnia (2013). Laying the BRICS of a New Global Order: From Yekaterinburg 2009 to eThekwini 2013. Africa Institute of South Africa. стр. 324. ISBN 978-0798304030.
Scoffield, Heather (23. 5. 2013). „Harper says it's 'too early' to decide whether to join Pacific Alliance”. The Canadian Press. Bell Media. Архивирано из оригинала 18. 02. 2017. г. Приступљено 8. 10. 2013.
Deutschmann, Emanuel; Minkus, Lara (2018). „Swinging Leftward: Public Opinion on Economic and Political Integration in Latin America, 1997–2010”. Latin American Research Review (на језику: енглески). 53 (1): 38. ISSN 1542-4278. doi:10.25222/larr.250 .