Урбанистичке целине

Урбанистичке целине
Урбанистичке целине
Опште информације
Место	Крагујевац
Општина	Крагујевац
Држава	Србија
Врста споменика	споменик културе
Време настанка	Друга половина 19. века
Тип културног добра	Непокретно културно добро од изузетног значаја

Урбанистичке целине су саграђене у другој половини 19. века.^[1] С обзиром да представљају значајну историјску грађевину, проглашене су непокретним културним добром од изузетног значаја Републике Србије. Налазе се у Крагујевцу, под заштитом су Завода за заштиту споменика културе Крагујевац.^[1]

Историја

Оријентална варош коју је Лепеница делила на два дела је почела да се шири око путева за Београд, Горњи Милановац, Краљево и Крушевац. Главна чаршија је формирана око Камене ћуприје срушене у Првом светском рату на левој страни Лепенице до данашњег Крста са низом радњи старих заната.^[1] Куће су биле ниске бондручаре и чатмаре. Током 19. века је прерастао из оријенталне касабе у европски град.^[1] Милош Обреновић је наредбама о ширењу вароши око двора на левој страни Лепенице западно од старе чаршије поставио темељ новом Крагујевцу.^[1] Улице се исправљају и калдрмишу, регулише Лепеница и озелењава околина. Трговачки, јавни и културни центар Крагујевца последњих деценија 19. и почетком 20. века добија савремени изглед првим регулационим планом Луке Ивковића из 1891, а потом урбанистичким планом Михајла Радовановића из 1931.^[1] У главној градској улици су зграде еклектички решене са елементима класицизма, неоренесансе и сецесије.^[1] Трг Крст представља почетак модерног архитектонско урбанистичког решавања Другог светског рата.^[1] У улици Лоле Рибара су отворене занатске радње и дућани, а у улици Црвено барјаче куће са баштама. Конзерваторски радови су изведени на појединим деловима целине. У централни регистар су уписане 6. августа 1987. под бројем ПКИЦ 15, а у регистар Завода за заштиту споменика културе Крагујевац 25. децембра 1987. под бројем ПКИЦ 2.^[1]

Галерија

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з „Урбанистичке целине, Ул. М. Тита, Ул. Лоле Рибара, Ул. 27. марта, Ул. Црвено барјаче”. nasledje.gov.rs. Приступљено 2022-09-14.

Литература

Г. Митровић, Крагујевац, Старо градско језгро, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 1998, 70.
Г. Митровић, Крагујевац, Старо градско језгро, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 2007, 72.
Старо градско језгро, Преглед наслеђа, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац, Крагујевац 2017, 86.
Б. Радић, П. Пајкић, Старо градско језгро у Крагујевцу, Знамености Шумадије, Завод за заштиту споменика културе Крагујевац, Крагујевац 2006, 180-183.

[:0-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з „Урбанистичке целине, Ул. М. Тита, Ул. Лоле Рибара, Ул. 27. марта, Ул. Црвено барјаче”. nasledje.gov.rs. Приступљено 2022-09-14.

[1]