Уставобранитељи и њихова влада (1838—1858)
Уставобранитељи и њихова влада (1838−1858) је правноисторијско дело Слободана Јовановића из 1912. године, објављено у издању Издавачког и књижарског предузећа Геца Кон а.д. из Кнез Михаилове улице бр. 12 у Београду. Књига темељно обрађује период владавине уставобранитеља у Кнежевини Србији, њихов сукоб са кнезом Александром Карађорђевићем, али и укупни развој државе. Сам Јовановић ју је окарактерисао као расправу из уставне историје. О ауторуСлободан Јовановић (1869−1958) је био српски и југословенски правник и историчар, доктор правних наука, професор и декан Правног факултета Универзитета у Београду, ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, председник Министарског савета Краљевине Југославије, оснивач и председник Српског културног клуба. Сматра се најзначајнијим домаћим правним теоретичарем и писцем. Његова дела су, иако фундаментална у области опште правне теорије и теорије државе, дуго била скрајнута у времену комунистичке Југославије, будући да је Јовановић током Другог светског рата био председник југословенске краљевске владе у емиграцији и да је у одсуству осуђен на Београдском процесу 1946. године. ОписСеријалКњигом о уставобранитељима, Јовановић је отпочео серијал о уставној историји Србије у 19. веку, који се наставља књигама Друга влада Милоша и Михаила, тротомном Владом Милана Обреновића и завршава такође тротомном Владом Александра Обреновића. РеференцеДело под називом Уставобранитељи и њихова влада (1838−1858), представља приступну беседу коју је Слободан Јовановић поднео 1911. године приликом пријема за правог члана Академије друштвених наука Српске краљевске академије.[1] Приликом писања ове студије, Слободан Јовановић се углавном служио необјављеном грађом из Државног архива (актима Савета и кнежеве канцеларије). Такође, успео је да од др Милована Ђ. Милићевића добије заоставштину Јована Маринковића, која је укључивала и писма његовог најближег пријатеља Илије Гарашанина; од др Славка ј. Грујића је добио Записе његовог оца Јеврема Грујића, а од Косте Христића је добио мемоарске списе Николе Христића. Јован Христић му је уступио белешке оца Филипа Христића.[2] На крају, значајно су му користила и усмена сећања његовог оца Владимира Јовановића, који је на Светоандрејској скупштини био млађи секретар.[3] За треће допуњено издање књиге из 1933. године, Јовановић је користио у међувремену објављена дела Драгослава Страњаковића Влада уставобранитеља 1942−1853 и мемоаре Стефана Стевче Михаиловића.[4] СадржајНа почетку, Слободан Јовановић одговара на питање ко су уставобранитељи[5]:
Као вође уставобранитеља, наводи Тому Вучића-Перишића, Аврама Петронијевића, Стојана и Алексу Симића, Хаџи-Милутина Гарашанина и његовог сина Илију. Јовановић у књизи анализира готово све актере, догађаје и феномене овог периода: Српски грађански законик из 1844. године, успостављање чиновничког апарата, развој школства, трговине, занатства, пољопривредне производње... Надаље, говори о законодавној делатности, као и сукобу кнеза и Савета, те спољнополитичкој оријентацији земље. Обрађује и најзначајније догађаје попут Тенкине завере и Светоандрејске скупштине, а као најзначајнија поставка целокупног дела јесте развој либералне мисли у Србији. ИздањаПрво издање се појавило 1912. године, када је приступна беседа објављена као књига у издању Српске краљевске академије, а штампана је у Државној штампарији Краљевине Србије.[6] Друго издање се појавило 1925. године. Књига је трећи пут објављена 1933. године у издању Издавачког и књижарског предузећа Геца Кон а.д. из Кнез Михаилове улице бр. 12 у Београду.[7] Поново се појавила тек 1990. године у оквиру првог издања сабраних дела Слободана Јовановића у 12 томова, које су заједнички издали Београдски издавачко-графички завод (БИГЗ), Југославија Публик и Српска књижевна задруга. Приређивач издања је био историчар др Радован Самарџић, редовни члан Српске академије наука и уметности, директор Балканолошког института и председник Српске књижевне задруге. Издавачко предузеће Просвета је 2005. године објавило библиофилско издање сабраних дела Слободана Јовановића у 17 томова. Види још
Референце
|
||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
