Утопљене душе

'
'
	Владислав Петковић Дис
Настанак и садржај
Аутор	Владислав Петковић Дис
Земља	Краљевина Србија
Језик	српски
Жанр	Збирка песама
Издавање
Издавање	1911

„Утопљене душе“ су прва збирка песама српског књижевника Владислава Петковића Диса. Објављена је 1911. Збирка садржи 47 песама, међу којима се налазе и три антологијске песме: Тамница, Нирвана и Можда спава. Сматра се једном од најважнијих песничких збирки српске модерне и српске књижевности.

Збирка је састављена из пет циклуса, који су насловљени „Пролог”, „Кућа мрака”, „Умрли дани”, „Тишине”, „Недовршене речи” и „Сан”. „Пролог” је састављен од једне песме насловљене „Тамница” у којој се тематизује траума рођења и живот као пад и која се неретко одређује као програмска песма Дисове поетике. После пада у тамницу долази циклус „Кућа мрака” са својих седамнаест песама; затим следи циклус „Умрли дани”, у коме је 13 песама; потом циклус „Тишине” са 11 песама, међу којима се налази и антологијска песма „Нирвана”; за њима следи четврти циклус насловљен „Недовршене речи” са своје 4 песме и на крају, као нека врста песничког епилога, циклус „Сан”, који садржи једну песму Можда спава. Поезија у збирци је песимистична, ирационална, пуна слутњи и сновиђења, а међу мотивима сусрећу се мотиви егзистенцијалне утамничености, мртве драге и гашења живота.

Након изласка, збирку је Јован Скерлић дочекао врло оштром и негативном критиком. Он је у тексту „Лажни модернизам српске књижевности”, између осталог, истакао да поезија Владислава Петковића није ништа друго до грубо јаукање и досадно стењање, низање у свим нотама: „ах, ох, авај, јао, куку”.^[1] Оваква негативна оцена била је оповргнута већ од стране следеће генерације песника (Милош Црњански, Растко Петровић, и др) који су у Дису видели свог претходника. Збирка је, такође, утврдила мит о Дису као уклетом песнику, по коме је песник називом збирке прорекао своју смрт у водама Јонског мора.