Фелицита Римска

Фелицита Римска је хришћанска мученица која је у време цара Антонијана Пија, 164. године заједно са својих седам синова осуђена на смрт.^[1]

Молила се Богу, само да њу не погубе пре њених синова, да би ове могла храбрити при мучењу и убијању, те да се не одрекну Христа. Тако су њене синове убијали једног по једног, док их није свих седам испратила. Тад је и она примила мученичку смрт. Сви су пострадали у Риму где им се и мошти налазе. Осим њеног имена, једино што се поуздано зна о овој мученици је да је сахрањена на Максимусовом гробљу, на Виа Салариа, 23. новембра.^[2] На том гробљу сви римски итинерари, или водичи за почивалишта мученика, лоцирају њено гробље, наводећи да је њен гроб био у цркви изнад ове катакомбе.^[3]

Српска православна црква слави их 25. јануара по црквеном, а 7. фебруара по грегоријанском календару.

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Фелицита Римска на Викимедијиној остави.