Филипино Липи
Филипино Липи (итал. Filippino Lippi; Прато, око 1457 – Фиренца, 1504) био је италијански сликар ренесансе.[1][2] Његов отац, славни монах-сликар Фра Филипо Липи, преминуо је убрзо по његовом рођењу.[3] Као и отац имао је извесну несталност у раду и еклектицизам у стилу. На њега је велики утицај оставио Сандро Ботичели.[1] Стварао је у Фиренци, неко време у Прату и у Риму. Многа своја дела је подређивао стилу других сликара: Мазачу (када је радио на довршењу фресака у капели Бранкачи)[2], Леонарду (када је довршавао „поклоњење мудраца"), чак и старом византијском стилу са златном позадином. Ипак, највише је био везан за Ботичелија. За њега је био карактеристичан оштар цртеж. Нека од познатијих дела су му: „Аутопортрет“, „Портрет старца“, „Извођење апостола Петра из тамнице“, „Васкрснуће царског сина“, „Мученичка смрт ап. Петра“, „Јављање Богоматери св. Бернарду“, „Портрет младића“.[1][2] Највеће дело његове каријере је серија фресака за Строцијеву капелу, која је завршена 1502. године (Подизање Друзијане).[2] Филипино је умро априла 1504. у Фиренци.[2] Види јошРеференце
Литература
Спољашње повезние
|
Portal di Ensiklopedia Dunia