Филмографија Билија Вајлдера

Били Вајлдер (1906–2002) био је аустријски режисер. Вајлдер је у почетку наставио каријеру у новинарству након што је био инспирисан америчким филмским журналом.^[1] Радио је за аустријски часопис Die Stunde и лист Die Stundeу Бечу, а касније за немачке листове Berliner Nachtausgabe, и Berliner Börsen-Courier у Берлину.^[2]

Његов први сценарио био је за немачки неми трилер The Daredevil Reporter (1929).^[3] Вајлдер је побегао у Париз 1933. након успона Нацистичке партије, где је корежирао и написао сценарио француске драме Mauvaise Graine (1934).^[4] Исте године, Вајлдер је напустио Француску на броду РМС Аквитанија да би радио у Холивуду, упркос томе што је слабо знао енглески.^[5][6]

Године 1938. почео је да сарађује са Чарлсом Брекетом на сценаријима за романтичну комедију Ернста Лубича Плавобрадова осма жена.^[7] Био је то први од 14 узастопних комерцијално успешних филмова које су заједно написали, укључујући комедију Ниночка (1939) и романтичну драму Задржи зору (1941), оба филма су касније номинована за Оскара за најбољи сценарио.^[6][8][9] Вајлдер је дебитовао као редитељ у Холивуду комедијом The Major and the Minor (1942), у којој су глумили Џинџер Роџерс и Реј Миленд. Две године касније режирао је и био коаутор сценарија за филм ноар Двострука обмана (1944), који се сматра класиком ноар жанра.^[6] Потом је реализовао филм Изгубљени викенд (1945), драму о писцу који се бори са зависношћу од алкохола, за коју је Вајлдер освојио своју прву награду Оскар за најбољу режију и поделио награду за најбољи оригинални сценарио са Брекетом. Филм је такође освојио награду за најбољи филм.^[10][11]

Вајлдер је режирао и био коаутор сценарија за Булевар сумрака (1950), филм ноар о повученој глумици немог филма у којој глуме Глорија Свонсон и Вилијам Холден.^[12] Освојио је 11 номинација за Оскара, укључујући Оскара за најбољи филм, најбољу режију и све четири глумачке категорије. Освојио је свог другог Оскара за најбољи сценарио са Брекетом за филм, као и награду Удружења америчких писаца за најбољу написану драму.^[13][14] Током 1950-их, Вајлдер је такође добио номинације за најбољу режију на Оскару за филмове Сталаг 17 (1953), Сабрина (1954), Сведок оптужбе (1957) и Неки то воле вруће (1959). Неки то воле вруће са Мерилин Монро, Тонијем Кертисом и Џеком Лемоном сматра се једном од најбољих комедија свих времена.^[15][16] Године 1960. режирао је и био је од косценариста филма Апартман, романтичне комедије о службенику осигуравајуће куће који дозвољава својим колегама да користе његов стан за потребе конзумације ванбрачних афера, у којој су глумили Леммон и Ширли Меклејн.^[17] Филм је освојио Оскара за најбољи филм и БАФТА награду за најбољи филм. Вајлдер је поделио Оскара за најбољи оригинални сценарио са И. А. Л. Дајмондом.^[18][19]

Као признање за свој рад, Вајлдер је добио АФИ-јеву награду за животно дело, награду Британске академије филмске и телевизијске уметности (БАФТА), награду за животно дело Удружења америчких режисера, Меморијалну награду Ирвинга Г. Талберга, Награду Лаурел за сценаристичко достигнуће и награду за животно дело Удружења америчких продуцената. Двострука обмана, Булевар сумрака, Неки то воле вруће и Стан су укључени у највеће америчке филмове АФИ свих времена.^[20] Од 2019. године, 10 његових филмова избрано је за Национални филмски регистар.^[21]

• Billy Wilder на веб-сајту IMDb (језик: енглески)