Флуорит

Флуорит
Опште информације
Категорија	Халидни минерал
Формула	CaF2
Струнцова класификација	03.AB.25
Кристалне системе	Изометријски, cF12, Просторна група Fm3m, No. 225
Просторна група	Изометријска H–M Симбол 4/m 3 2/m
Јединична ћелија	a = 5.4626 Å; Z=4
Идентификација
Боја	Безбојан, бео, љубичаст, плав, зелен, жут, наранџаст, црвен, браон, тамноплав
Кристални хабитус	Јавља се као добро формирани велики кристали
Цепљивост	Октаедралаn, перфектан на {111}, раздваја се на {011}
Чврстина	Крхак
Тврдоћа по Мосу	4 (одређује минерал)
Сјајност	Стакласт
Огреб	Бео
Провидност	Транспарентан до транслуцентан
Специфична тежина	3.175–3.184; до 3.56
Оптичке особине	Изотропан
Индекс преламања	1.433–1.448
Топљивост	3
Остале особине	понекад фосфоресцира кад се загреје или огребе. Друге врсте флуоресцирају

Флуорит (флуорспар) је халидни минерал који се на Мосовој скали налази под бројем 4. Његова хемијска формула је CaF₂. Он је тесерални минерал са кубним хабитатом, мада су октоедрална и комплексније изометријске форме познате.^[1][2][3][4]

Он је најраспрострањенији минерал флуора. Има га у хидротермалним жилама, где је налази заједно са сулфидима. Флуорит је настао путем пнеуматолитских процеса, па се налази с осталим пнеуматолитским минералима (турмалином и топазом), а затим и у шупљинама неких еруптивних стена. Он је исто тако присутан као везиво неких пешчаника, где је настао хидротермалним путем. Може се наћи и у седиментима врућих извора. Познати локалитети су: Немачка, Аустрија, Шпанија, Чешка, БиХ, Русија, Намибија.

Употребљава се за добијање флуороводоника, у топионицама за добивање житких растопа, у оптици за производњу акроматских флуоритских сочива, а и као украсни камен. Различито је обојен, ређе безбојан. Обојени флуорити показују флуоресценцију.

Флуорит на Викимедијиној остави.

• Флуорит
• Геолошки преглед