Фонд за младе таленте Републике Србије
Фонд за младе таленте Републике Србије представља место настанка и развоја талената, размене знања и идеја, места умрежавања и заједништва у Србији.[1] Налази се у саставу Министарства науке, технолошког развоја и иновација, на Булевару Михајла Пупина 2 у Београду.[2] ИсторијатФонд за младе таленте Републике Србије је основан 2008. године са мисијом улагања у младе и њихово усавршавање знања и вештина, како би они допринели развоју своје заједнице и друштва.[3] Од тада се бави развојем младих талената и улагањем у изузетност. Од 2008. године до данас су спровели педесет и један конкурс, доделили преко 46.000 стипендија и награда и уложили више од 11.700.000.000 динара у таленте.[3] ПрограмиСваке године реализују следеће програме:
ЗапослениФондом за младе таленте Републике Србије председава министар науке, технолошког развоја и иновација, а чланови су министар финансија, министар просвете, министар културе, министар туризма и омладине, министар спорта, ректор Универзитета у Београду, председник Српске академије наука и уметности и председник Студентске конференције универзитета Србије.[3] Запослени тим чине руководилац, самостални и каријерни саветник Немања Ђикановић, асистент за административне послове и аналитику Милош Негић, асистент за комуникације Уна Јанковић, асистент за комуникације и административне послове Ирена Тодоровски, саветник за аналитичке послове Анђела Илић, референт за финансијско–материјалне послове Катарина Јанковић, саветник за аналитичке послове Љиљана Везмар и асистент за административне послове и аналитику Сара Илић.[3] СтипендистиФонд за младе таленте Републике Србије кроз алумни мрежу окупља више од 40.000 чланова са циљем промоције успеха стипендиста, грађења мреже лидера, повезивања и умрежавања, размене знања и учења и прилике за запослење.[7] Неки од бројних добитника стипендије Фонда за младе таленте су Нела Кубуровић Кисић, Дина Милетић,[8] Лазар Радан, Владимир Орлић,[9] Рајко Петровић, Лука Младеновић,[10] Сабрина Влашкалић, Марко Пантелић, Тијана Андрејић, Љиљана Плазинић, Јелена Дамњановић, Филип Брковић 2008—2009. и 2011—2014, Ана Цвејић 2009—2010,[11] Милош Биковић 2011—2012, Никола Петковић 2015—2020, Невена Божовић 2016, Наталија Страхињић 2020—2022, Ђорђе Огризовић 2021. године и многи други.[4] Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia