Фотокопирање

Фотокопирање је процес којим се брзо и јефтино праве папирне копије докумената и других графичких представа или слика. Већина садашњих фотокопир-апарата користе технологију која се зове ксерографија - процес сушења уз коришћење топлоте. Копир апарати могу такође да користе и друге излазне технологије као што су инк џет, али ксерографија је стандардни поступак за канцеларијско фотокопирање.

Комерцијално ксерографско канцеларијско фотокопирање увео је Ксерокс 1959. године и постепено је заменио копије које су правили Верифакс, Фотостат, карбон папир, мимеографске машине и друге машине за умножавање.^[1]

Здравствени проблеми

Излагање ултраљубичастом светлу изазива забринутост. У раним данима фотокопирних машина, сензибилизирајући извор светлости је филтриран зеленом бојом како би одговарао оптималној осетљивости фотокондуктивне површине. Ово филтрирање је погодно уклонило сво ултраљубичасто зрачење.^[2] Тренутно се користе различити извори светлости. Пошто стакло пропушта ултраљубичасте зраке између 325 и 400 нанометара, фотокопирни уређаји са светлима која производе ултраљубичасто светло, као што су флуоресцент, волфрам халоген или ксенонски блиц, излажу документе ултраљубичастом зрачењу.^[2]

Неки су изразили забринутост у вези са емисијама из фотокопирних машина у вези са употребом селена и емисијом озона и испарења из загрејаног тонера.^[3]^[4]

Форензичка идентификација

Слично форензичкој идентификацији писаћих машина, компјутерски штампачи и фотокопирни уређаји могу се пратити по несавршеностима у њиховом штампању. Механичке толеранције механизама за увлачење тонера и папира узрокују појаву трака, што може открити информације о механичким својствима појединачног уређаја. Често је могуће идентификовати произвођача и бренд, а у неким случајевима се појединачни штампач може идентификовати из скупа познатих штампача упоређивањем њихових излаза.^[5]

Неки висококвалитетни колор штампачи и фотокопирни уређаји стеганографски уграђују свој идентификациони код у штампане странице, као фине и готово невидљиве шаре жутих тачака. Неки извори идентификују Ксерокс и Канон као компаније које то раде.^[6]^[7] Electronic Frontier Foundation (EFF) истражила је овај проблем^[8] и документовала како су серијски број Ксероксовог ДоцуЦолор штампача, као и датум и време отиска, кодирани у обрасцу од 8×15 тачака који се понавља у жутом каналу. EFF ради на реверзном инжењерингу додатних штампача.^[9] EFF такође извештава да је америчка влада затражила од ових компанија да имплементирају такву шему праћења, како би се фалсификовању могло ући у траг. ЕФФ је поднео захтев Закона о слободи информација како би испитао импликације овог праћења на приватност.^[10]

Влажно фотокопирање

Фотокопирање, користећи течни развијач, развили су Кен Меткалф и Боб Рајт из Лабораторије за стандарде одбране у Аделајду 1952. године.^[11]^[12]

Фотокопирање, коришћењем течног развијача, коришћено је 1967. године.^[13]^[14]^[15]

„Слике од 'влажног фотокопирања' не трају толико дуго као слике са сувим тонером, али то није због киселости.“^[16]

Види још

Гештетнер

Референце

^ „The Story of Xerography” (PDF). Xerox Corporation. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 1. 2021. г. Приступљено 28. 9. 2017.
^ ^а ^б „Photocopier Hazards and a Conservation Case Study (notes 17,18)”. 1998. Приступљено 2009-11-20.
^ „Photocopier and Laser Printer Hazards” (PDF). London Hazards Centre. 2002. Архивирано из оригинала (PDF) 2010-04-01. г. Приступљено 2009-11-20.
^ „Health and Safety Representatives' Handbook”. [National Association of Schoolmasters Union of Women Teachers (NASUWT)]. 27. 7. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 7. 2011. г. Приступљено 30. 4. 2011.
^ „Printer forensics to aid homeland security, tracing counterfeiters”. 2004-10-12. Приступљено 2009-11-20.
^ Jason Tuohey (2004-11-22). „Government Uses Color Laser Printer Technology to Track Documents”. Архивирано из оригинала 2009-01-25. г. Приступљено 2009-11-20.
^ Wilbert de Vries (2004-10-26). „Dutch track counterfeits via printer serial numbers”. Архивирано из оригинала 10. 11. 2022. г. Приступљено 2009-11-20.
^ „Is Your Printer Spying On You?”. Electronic Frontier Foundation. Приступљено 2009-11-20.
^ „List of Printers Which Do or Do Not Display Tracking Dots”. Electronic Frontier Foundation. 19. 9. 2007. Архивирано из оригинала 05. 12. 2008. г. Приступљено 2009-11-20.
^ „Printers”. Electronic Frontier Foundation.
^ „Wet xero/photocopying developed by Ken Metcalfe and Bob Wright at 1952 Defence laboratory in Adelaide”. AdelaideAZ. Приступљено 23. 4. 2022.
^ „Aussie connection to digital's next frontier”. Sprinter. 28. 6. 2012. Приступљено 23. 4. 2022.
^ Nix, George F. (26. 12. 1967). „US3360258 Photocopy paper package”. US patent.
^ „Comparison of Volatile Organic Compounds from Processed Paper....” (PDF). Air Infiltration and Ventilation Centre. Приступљено 23. 4. 2022. „Sonnino et al., 1983) and wet photocopying machines (Grot et al., 1991; Tsuchiya, 1988; Tsuchiya and Stewart, 1990; Walkinshaw et al., 1987). The.”
^ Arrasjid, Harun; Arrasjid, Dorine (1972). Media: A Pocket Guide (на језику: енглески). Ardent Media. ISBN 978-0-8422-0255-8.
^ Atwood, Cathy; Gullick, Michael (фебруар 1990). „Reviewed: Paper Preservation: Conservation Techniques and Methodology. 1988”. Abbey Newsletter. American Institute for Conservation. Приступљено 23. 4. 2022. „Volume 14; Number 1; Feb 1990;”

Литература

R. Schaffert: Electrophotography. Focal Press, 1975
Owen, David (август 2004). Copies in Seconds : How a Lone Inventor and an Unknown Company Created the Biggest Communication Breakthrough Since Gutenberg: Chester Carlson and the Birth of the Xerox Machine. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-7432-5117-2.
„Imaging Technology, 2. Copying and Nonimpact Printing Processes”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. стр. 1—53. doi:10.1002/14356007.o13_o08.pub2.
„Definition of XEROGRAPHY”. www.merriam-webster.com.
Schiffer, Michael B.; Hollenback, Kacy L.; Bell, Carrie L. (2003). Draw the Lightning Down: Benjamin Franklin and Electrical Technology in the Age of Enlightenment. Berkeley: University of California Press. стр. 242–44. ISBN 0-520-23802-8. „electrophorus volta.”
Médium, photocopie : copigraphie canadienne et allemande. Georg Mühleck, conservateur et éditeur ; Monique Brunet-Weinmann, texte et coordination ; [traduction, Richard Nagel et al. ; photographies, Dieterich & Dieterich Fotostudio et al.] = Medium, Fotokopie : Kanadische und Deutsche Kopiegraphie / Georg Mühleck, Kurator und Herausgeber ; Monique Brunet-Weinmann, Text und Koordination ; [Übersetzung, Richard Nagel et al.] = Medium, photocopy : Canadian and German copygraphy / Georg Mühleck, curator and editor ; Monique Brunet-Weinmann, text and coordination ; [translation, Richard Nagel et al. ; photos, Dieterich & Dieterich Fotostudio et al. (re éd. = 1. Aufl. = 1st изд.). Montréal: Éditions de la Nouvelle barre du jour. 1987. ISBN 2-89314-094-7.
Schein, L. B. (1988). Electrophotography and Development Physics. Springer Series in Electrophysics. 14. Berlin: Springer-Verlag.
Eichhorn, Kate (2016). Adjusted Margin: Xerography, Art, and Activism in the Late Twentieth Century. Cambridge: The MIT Press. ISBN 978-0262033961
„The First Photograph — Heliography”. Архивирано из оригинала 2009-10-06. г. Приступљено 2009-09-29. „from Helmut Gernsheim's article, "The 150th Anniversary of Photography," in History of Photography, Vol. I, No. 1, January 1977: ...In 1822, Niépce coated a glass plate... The sunlight passing through... This first permanent example... was destroyed... some years later.”
Dyson, R. W. (1987), Specialty polymers, Robert William, 1942-, Blackie ; New York : Chapman and Hall, стр. 102, ISBN 978-0-412-01551-9
Vogel, Hermann Wilhelm (1876). The chemistry of light and photography in their application to art, science, and industry (revised изд.). H. King. стр. 12.
Michael Peres (2007), The Concise Focal Encyclopedia of Photography From the First Photo on Paper to the Digital RevolutionPaperback (1st изд.), Focal Press, стр. 85, ISBN 978-0-240-80998-4
Krongauz, V. V.; Trifunac, A. D. (1995), Processes in photoreactive polymers, (Alexander D.), 1944-, Chapman & Hall, ISBN 978-0-412-98401-3
Morrish, David; MacCallum, Marlene (2015), Copper plate photogravure : demystifying the process, Focal Press, ISBN 978-1-138-13124-8
Bonnet, M., & Marignier, J.-L. (2003). Niépce, correspondance et papiers. Saint-Loup-de-Varennes: Maison Nicéphore Niepce
„Niépce Correspondance et papiers, accessible en ligne”. Musée Photo Maison Nicéphore Niépce (на језику: француски). 2012-01-09. Архивирано из оригинала 19. 04. 2019. г. Приступљено 2019-08-23.
Ostroff, E. (1969). 'Etching, Engraving & Photography: History of Photomechanical Reproduction.' In The Journal of Photographic Science, 17(3), 65-80.
Potonnieée, Georges (1936). The history of the discovery of photography. (на језику: French). New York: Tennant And Ward. OCLC 1075124933.
Eder, Josef Maria, Epstean, Edward (1945). History of Photography. ISBN 978-0-231-88370-2. OCLC 1104874591.
„Dr. Jean-Louis Marignier : Researcher at the CNRS (National Center for Scientific Research) University of Paris Sud 11 Orsay.”. Institut de Chimie Physique. Архивирано из оригинала 14. 07. 2017. г. Приступљено 2022-08-06.
Marignier, Jean-Louis (1996). „Heliography: The Photographic Process Invented By Nicéphore Niépce Before His Association with Daguerre, New Light on the invention of Photography”. The Daguerreian Annual: 53—63.
Marignier, Jean-Louis (2002). „The Physautotype: The World’s Second Photographic Process, Invented by Niépce and Daguerre in 1832.”. The Daguerreian Annual: 350—362.
Marignier, Jean-Louis. "L'invention de la photographie." Comptes Rendus de l'Académie des Sciences-Series IIB-Mechanics-Physics-Chemistry-Astronomy 325.7 (1997): 415-420.
MARIGNIER, Jean-Louis (1998). „L'invention de la photographie par Nicéphore Niépce : apport de la voie expérimentale”. www.openbibart.fr. Архивирано из оригинала 23. 08. 2019. г. Приступљено 2019-08-23.
Marignier, J. L. (2003). Niepce: l'invention de la photographie. Belin, Paris.
Ware, Mike, 'Positives: Minor Processes.' In Hannavy, J. (2008). Encyclopedia of nineteenth-century photography. New York: Routledge.

Спољашње везе

Proctor, Roy (14. 4. 1980). „1708 provides a showcase for photocopier art”. Richmond, Virginia: The Richmond News Leader. стр. A-44. „"Baudelaire thought machines would be the death of art," New York artist Louise Neaderland said this week during a chat at 1708 East Main [Gallery]. "On the other hand, if Leonardo da Vinci had had a photocopier, I think he would have used it."”