Хацон

Хацон или Хатон (грч. Χάτζων; погинуо 616) — вођа Драгувита и предводник опсаде Солуна 615. или 616. године.

Племена Склавина су 610. године искористила слабљење Византије и прешла Дунав, након чега су у наредних неколико година, заједно са Аварима, опустошила Грчко полуострво и протерала локално становништво у грчке планинске пределе у центру полуострва и до острва Егејског мора.^[1].

Друге деценије 7. века Хацон, на челу племена Сагудата, Драгувита, Ринхина, Велегезита, Вајунита и Верзита, стајао је под зидинама Солуна. Према „Чудима Светог Димитрија Солунског“, Склавини су били толико сигурни у своју победу да су дошли са својим породицама и стварима, очекујући да ће град пасти и да ће у њему живети. Опсадници су са истока, севера и запада подигли логоре са својим кућним потрепштинама, а да би одсекли град од мора, саградили су огроман број чамаца по словенском узору (чврст балван од којег је издубљен чамац) ^[2]. Током битке, Грци су ухватили Хацона и погубили га. После погибије свог вође, Склавини су се повукли из Солуна. Ово је била трећа склавинска опсада овог града^[3][3].

• I. Stawowy-Kawka: Historia Macedonii. Wrocław: Ossolineum, 2000, s. 43, 46-48 i 55. ISBN 83-04-04549-4.
• S. Turlej: Ziemie greckie w okresie średniobizantyńskim VII—XII wiek. W: Historia Grecji. Kraków: Wydawnictwo Literackie, 2005, s. okładka. ISBN 83-08-03816-6.
• T. Wasilewski: Historia Bułgarii. Wrocław: Ossolineum. 1988. ISBN 83-04-02466-7. стр. 83-84..