Хајнрих Расп

Хајнрих Расп
Лични подаци
Датум рођења	1204.
Датум смрти	16. фебруар 1247.(1247-02-16) (42/43 год.)
Место смрти	Дворац Вартбург,
Породица
Супружник	Гертруда од Бабенберга
Родитељи	Херман I, ландгроф Тирингије Софија од Вителсбаха
Династија	Ludovingians
Претходник	Херман I, ландгроф Тирингије
Наследник	Henry III, Margrave of Meissen

Хајнрих Расп (1204 - Дворац Вартбург, 16. фебруар 1247) је био ландгроф Тирингије, а касније је изабран за противкраља Немачке насупрот Конраду IV.^[1] Био је син Хермана I, ландгрофа Тирингије и Софије од Вителсбаха.^[2]

Хајнрих Расп је рођен 1204. године, био је син Хермана I, ландгрофа од Тирингије и Софије Вителсбах. Године 1226. Хајнрихов брат Лудвиг IV, ландгроф од Тирингије, умро је на путу за Шести крсташки рат,^[3] а Хajнрих је постао намесник свог малолетног синовца Хермана II, ландгрофа од Тирингије. Успео је да одузме свом синовцу и дечаковој младој мајци, Светој Елизабети Угарској, наследство и 1231. године, формално је наследио свог брата на месту грофа.

Године 1242. грофа Хајнриха, заједно са чешким краљем Вацлавом I, одабрао је цар Фридрих II за администратора Немачке за Фридриховог малолетног сина Конрада.

Након што је папа Иноћентије IV увео забрану цару Фридриху II 1245. године, гроф Хајнрих Расп је променио страну и 22. маја 1246. године, је изабран за антикраља, поставши тако ривал Конраду.^[4] Снажно папско подстицање које је довело до његовог избора донело је Распу погрдни надимак „Пфафенкониг“ (краљ свештеника).^[5] Папски легат у Немачкој био је Филипо да Пистоја.^[6] У августу 1246. године, Хајнрих је победио Конрада у бици код Ниде у јужном Хесену и опседао Улм и Ројтлинген.^[7] Задобио је смртну рану,^[7] и умро је 16. фебруара 1247. године, у замку Вартбург близу Ајзенаха у Тирингији.^[8]

Године 1228. Хајнрих Расп се оженио Елизабетом (1206-1231), ћерком Алберта II, маркгрофа од Бранденбурга.^[9] После њене смрти, оженио се Гертрудом (око 1210/1215 – 1241),^[10] ћерком Леополда VI, војводе Аустрије. Након смрти грофице Гертруде Бабенберг, оженио се са Беатриче од Брабанта (1225-1288),^[10] ћерком Хенрика II, војводе од Брабанта.

Сва три његова брака била су без деце.^[11] После његове смрти, цар је предао Тирингију Хајнриху III, маркгрофу од Мајсена, сину његове сестре Јуте.

• Cox, Eugene L (1974). The Eagles of Savoy. Princeton University Press. 
• Knodler, Julia (2010). "Germany:Narrative (1125–1250)". The Oxford Encyclopedia of Medieval Warfare and Military Technology. Vol. 1. Oxford University Press. 
• Lyon, Jonathan R (2013). Princely Brothers and Sisters: The Sibling Bond in German Politics, 1100–1250. Cornell University Press. 
• Rasmussen, Ann Marie (1997). Mothers and Daughters in Medieval German Literature. Syracuse University Press. ISBN 978-0815603894. 
• Rogers, C.J.; Caferro, W.; Reid, S. The Oxford Encyclopedia of Medieval Warfare and Military Technology. Oxford University Press. 2010. ISBN 978-0-19-533403-6. ..
• Stubbs, William (1908). Germany in the Later Middle Ages, 1200–1500. Longmans, Green and Co. 
• Van Cleve, Thomas C. (1969). „The Crusade of Frederick II”. Ур.: Wolff, Robert Lee; Hazard, Harry W. A History of the Crusades. The University of Wisconsin Press. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза). Vol. II
• Van Cleve, Thomas C (1972). The Emperor Frederick II of Hohenstaufen: Immutator Mundi. Clarendon Press. 

Овај биографски чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

• п
• р
• у