Хаљина Хаљина је одевни предмет, којег обично носе жене и девојчице.[1] Дужина хаљине варира зависно о моди и прилици. Може бити дуга до пода или кратка изнад колена. Изглед хаљине мењао се током историје. Постоји много различитих облика хаљина.[2] ПрегледХаљине су спољашњи део одеће који се састоји од стезника и сукње и може се израдити у једном или више комада.[3][4] Хаљине су генерално погодне и за свечану и за лежерну одећу на Западу за жене и девојке.[4] Историјски гледано, хаљине су могле укључивати и друге одевне предмете као што су корзети, киртле, партлети, подсукње, огртачи и стомахери.[5][6][7] ИсторијаСтари Римљани носили су доњу хаљину, тунику и горњу хаљину, тогу. Са временом хаљине су постале сложеније и раскошније. У градовима су модне промене биле чешће, док су на селима носили народну ношњу. Постајале су хаљине за свакодневно ношење и хаљине за свечане прилике, које су биле раскошније. У прошлости су главни материјали за израду хаљина били лан, конопља, памук, вуна и свила. Све до модерног доба, носиле су се готово искључиво дуге хаљине, оне до пода или дуге до чланка. Такође, све до око 1800. године, жене нису носиле панталоне, већ хаљине и сукње. У времену барока, носиле су се отмене хаљине са кринолинама и стезницима. У новије време, појавили су се нови материјали за израду хаљина, нови облици и кројеви хаљина. 11. векУ 11. веку, жене у Европи су носиле хаљине које су биле сличне мушким туникама и биле су лабаве, са порубом који је сезао до испод колена или ниже.[8] До краја века, ове хаљине су се чвршће уклапале на рукама и горњем делу тела жена.[8] Хаљине су биле припијене тако што су на бочним странама хаљине имале прорезе који су били чврсто затегнути како би пристајали женској фигури.[9] 16. векПочевши од 1550-их, жене из средње и више класе у Европи носиле су хаљине које су укључивале мантил, огртаче, киртл,[10][11][12] плашт, предњи део, рукаве, нараменице и партлет.[5] Доње рубље се није носило испод.[5] У Енглеској је краљица Елизабета диктирала какве хаљине жене смеју да носе.[13] Францускиње су биле инспирисане стезницима у шпанском стилу и такође су носиле наборане крагне.[13] Француске хаљине су биле познате као марлоте.[14] У Италији су хаљине биле познате као ропа и семара.[14] Хаљине у 16. веку су такође приказивале површинску декорацију као што је вез, а посебно је био популаран црни рад.[15] Женске хаљине у Русији током 16. и 17. века идентификовале су место жене у друштву или њиховој породици.[16] 17. векХоландија, као центар текстилне производње, била је посебно запажена област иновација у моди одевања током 17. века.[7] У Шпанији и Португалу жене су носиле стомахере[7] док су у Енглеској и Француској хаљине постале „природнијег“ облика.[7] Чипка и ресеци су били популарни украси.[7] Сукње су биле пуне, са правилним наборима, и сукња је омогућавала приказ доње сукње од контрастног материјала.[7] Изрези су такође постали нижи.[7] Вез који је одражавао научна открића, као што су новооткривене животиње и биљке, био је популаран.[17] У британским колонијама, вишеделне хаљине су такође биле популарне, мада мање луксузне.[18] Богате жене које су живеле у шпанским или холандским колонијама у Америци копирале су моду која је била популарна из њихових домовина.[19] Троделна хаљина, која је имала стезник, подсукњу и хаљину, била је популарна све до последњих 25 година века, када је постала популарнија мантова, или једноделна хаљина.[20] Корзети су постали важнији у хаљинама до 1680-их.[21] Раднице и жене у ропству у Америци користиле су једноставне шаре за креирање смена, вунених или ланених подсукњи и одора и памучних хаљина.[22] Доњи део сукњи је могао да се увуче у појас када је жена била у близини ватре за кување или грејање.[22] 18. век Велике, троугласте силуете су биле омиљене током 18. века, сукње су биле широке и подупрте доњом сукњом са карикама.[23][24] Једноделне хаљине остале су популарне све до средине века.[25] Током 1760-их у Француској, подсукње с карикама су смањене у величини.[26] Такође су фаворизоване светлије боје и светлије тканине.[27] У колонијалној Америци жене су најчешће носиле хаљину и подсукњу, у којој се сукња хаљине отварала и откривала подсукњу испод.[28] Жене су такође имале јахачку одећу која се састојала од подсукње, јакне и прслука.[28] Француска мода у погледу хаљина постала је веома брзо променљива током каснијег дела 18. века.[29] Током овог периода, дужина модерних хаљина је незнатно варирала, између дужине до глежња и до пода.[2] Између 1740. и 1770. француска хаљина је била веома популаран међу женама из више класе.[30] У Француској је империјални стил постао популаран након Француске револуције.[31] Овај једноставнији стил је такође фаворизовала Жозефина Бонапарта,[31] жена Наполеона. Други популарни стилови током револуције укључивали су хаљине тунике и negligée à la patriot, који је имао црвене, беле и плаве боје заставе.[32] 19. век Женске хаљине у 19. веку почеле су да се класификују према добу дана или намени хаљине.[33] Хаљине високог струка биле су популарне све до 1830. године.[33] Хаљине са почетка деветнаестог века у Русији су биле под утицајем класицизма и биле су направљене од танких тканина, при чему се неке биле полутранспарентне.[34] Елизабет Виже-Лебран је носила ове врсте хаљина са кратком сукњом (долази до чланака) када је живела у Русији између 1785. и 1801. године[34] и многе Рускиње су копирале њен стил.[34] До 1840-их, Рускиње су се окретале ономе што је било у моди у Европи.[35] Европски стилови хаљина су драматично поспешили развој обручасте сукње и кринолином подржане стилове из 1860-их,[36] а затим је пуноћа прекривена и повучена на леђа.[37] Хаљине су имале „дневни“ стезник са високим деколтеом и дугим рукавима и „вечерњи“ стезник са ниским изрезом (деколте) и веома кратким рукавима. У Русији су металне сукње биле познате као „малаховке“.[35] Сукње из 1860-их биле су богато украшене.[37] Да би спавале, жене на америчком Западу су носиле хаљине до пода од белог памука са високим крагнама које су биле украшене.[38] Разни Индијанци, као што су Навахо и Мескалеро Апачи, почели су да прилагођавају дизајн својих хаљина тако да више личе на Европљане са којима су долазили у контакт.[39] Навахо жене су даље прилагодиле европски дизајн, уграђујући сопствени осећај за лепо, „стварајући хозхо“.[40] Обрасци за шивење од папира за жене да саме шију своје хаљине почели су да буду доступни током 1860-их, када је Батерик Паблишинг компанија почела да их промовише.[41] Ови узорци су класификовани по величини, што је била нова иновација.[42] Хаљине из викторијанског доба биле су припијене и украшене фалтама, сакупљањима и наборима.[31] Жене у Сједињеним Државама које су биле укључене у реформу одевања 1850-их нашле су се у центру пажње, позитивне и негативне.[43] До 1881. године формирано је Друштво за рационалну одећу као реакција на рестриктивно одевање тог доба.[31] Врсте хаљинаРазни примери хаљина
Референце
Литература
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia
