Хебреји

Хебреји (хебр. עברים или עבריים јесте термин који се јавља 34 пута у 32 стиха^[1][2][3] Танаха. Иако термин није био етноним,^[4][5] углавном се узима као синоним за Израелите које говоре семитски, нарочито оне у предмонархијском раздобљу који су тада били номади. Међутим, у неким случајевима може користити и у ширем контексту, када се односи на Феничане или неке друге древне скупине, као што је скупина позната као Шасу из раздобља пред крај бронзаног доба.^[6]

За вријеме Римског царства, грчко Ἑβραίους се могло односити уопштено на Јевреје, јер Стронгов Хебрејски рјечник ријеч описује као „било коју јеврејску или израелитску нацију”^[7] и у то вријеме односи се на Јевреје који су живјели у Јудеји. У раном хришћанству, грчки термин Ἑβραίους односи се на јеврејске хришћане као супротност нијежним хришћанима или јудаизима. Ἰουδαία је покрајина у којој се налазио Храм.

Са оживљењем хебрејског језика и са појавом хебрејског Јишува, термин се почео користи за цио јеврејски народ који се поново окупљао у Израелу.

• Јевреји